arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Владимир Коларић

Владимир Коларић: Против заборава – потребно је једно велико ДА!

22. јул 2019.

Излаз је у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или стари, или о понечему другачије мисле Исак Башевис Сингер је у једном разговору описао стање једне заједнице гетоизованих Јевреја, који су се пред лебдећом опасношћу, која ће се и завршити страдањем масовних размера, бранили заборавом, затварањем очију пред очигледним у споју са пасивношћу и неком врстом нехајности и инфантилне веселости. Данас у Србији осећај лебдеће опасности као да је већи него икада раније, бар у поређењу са претходним деценијама. Опасности која је тим већа што

Хрватска теорија: Партизански напад на дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском

21. јул 2019.

Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75. годишњице „партизанског напада“ на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална Жупа у суботу, 26. августа 2017. године, организовали су комеморацију с пригодним програмом. Пише: Душан Ј. Басташић Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, положени су вијенци на мјесном гробљу. Услиједило је и излагање на тему поријекла дјеце у Дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском 1941. – 1945, с посебним освртом на дјецу с Козаре и оно о улози Алојзија Степинца, свећеника, часних сестара милосрдница и других добротворних удружења и појединаца у „збрињавању ратне сирочади“ у

Ilija_Zegarac.jpg

Овдје (не) почива Илија Жегарац

20. јул 2019.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово свако љето Слободан Жегарац дође у Воjнић, своjе родно мjесто. Обично преспава код Букава у комшилуку, сврати обавезно код мог оца, његовог друга. Сjете се дjетињства, несташлука, младости… Те његове ране године jедино jе лиjепо што га веже за варошицу и краj у коjем jе рођен. Корача лагано улицом коjа води према воjничком “крижу”. Боже, каквог ли апсурда. Улица данас носи име Андриjе Хебранга !? Заустави се на “крижу”, поздрави се, подивани са малоброjним познатима.

ЧЕТИРИ СЛИКЕ ИЗ КРАЈИНЕ: Тамо где се (не)живи

20. јул 2019.

И данас… када у Перучи опадне ниво воде, са дна на Цетини изграђеног вештачког језера, изрони стари манастир Драговић. Тада се темељи храма основаног 1395. године и остаци тежачких камених домова, потопљени педесетих година прошлог века забеле на далматинском сунцу и попут костију сину између Динаре и Свилаје. У Цетинској крајини. Како Драговић, тако и далматински Срби. Тако Далмација, Лика, Банија, Кордун.. тако Славонија…Тако Крајина. Прва слика: Драговић На крају заборављеног пута који ће своме циљу довести само оне који знају куда иду, пред манастиром који тихо гледа плаветни бездан на чијем дну и сам спава, дочекује нас јеромонах Јован. Здрави се и смеје. Задовољан што поново има са ким

Ћирилица забрањена, усташки поздрав није

20. јул 2019.

Није вријеме за ћирилицу. Ово су поручили предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и градоначеник Вуковара Иван Пенава након састанка на коме је разматрана одлука Уставног суда по којој се ћирилица мора вратити у овај град. Тако се и предсједница Хрватске јасно ставила на страну оних који, не бирајући средства, хоће да спријече ћириличко писмо у Вуковару, пишу „Новости“ И премијер Андреј Пленковић изнио је свој став након састанка са Пенавом и поручио да из одлуке Уставног суда „не произлази правна обавеза која би наметала локалној управи постављање двојезичних плоча“. Зато, смиримо тон – рекао је Пленковић. – Важно је то што пише у поменутој одлуци, иако она није обавезујућа. На

Брутални фалсификат на ХРТ: Ријечи усташког вође Мила Будака приписују Дражи Михаиловићу (ВИДЕО)

20. јул 2019.

Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије. Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио. Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је

Некад кад запепели ваздух, можда је Чича: Годишњица од убиства генерала Драже Михаиловића

17. јул 2019.

Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича На данашњи дан десила су се два трагична догађаја која су имала тешке последице по судбину српског народа – 1918. године комунисти су звјерски ликвидирали руску царску породицу Романових, а 1946. од исте руке страдао је и вођа српског антифашистичког покрета Драгољуб Дража Михаиловић. 1946. године зверски је ликвидиран генерал Драгољуб Дража Михаиловић, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије. „Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’

КОЗАРСКА БИТКА – ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ТРАГЕДИЈА СРБА У 20. ВИЈЕКУ

17. јул 2019.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба. Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату у којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег од око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких и усташких војника, који су имали подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца, а Козарчани су на више мјеста успјели да пробију окупаторски обруч и тако је спасено више од 15.000 цивила. Међутим, усташе и нацисти су спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у

Златић: О црном таласу и титоистичком шифровању стварности

17. јул 2019.

Црни талас представља један од начина кодирања процеса претварања апсолутних жртава Трећег рајха у апсолутне кривце за последице његовог деловања Печатов саговорник Богдан Златић је филмски критичар, сценариста и публициста. Објављивао је текстове у бројним часописима и листовима. Као сарадник РТБ, касније РТС, ради критичке осврте и прилоге о филму. Покретач је и један од оснивача Друштва филмских критичара Београда. У стручним часописима објављује проблемске текстове о филму. Коаутор је зборника есеја о Новом Холивуду Светло у тами и приређивач и коаутор књиге Режија: Војислав Нановић – последњи пионир. Сценариста је Продужене Литургије о Светом Сави 1997, а за прославу Светог Саве преко интернета 1999. Југословенски професионалци за односе са јавношћу

Тагесцајтунг: Хрватска католичка заједница негира Јасеновaц усред Њемачке

17. јул 2019.

Хрватска католичка заједница у Њемачкој учествује у релативизацији усташких злочина у Јасеновцу, а њемачке бискупије Римокатоличке цркве мало шта чине да то спријече, произлази из истраживања које је спровео берлински дневник „Тагесцајтунг“. „Тагесцајтунг“ је прикупио документе и фотографије који доказују да је у најмање 10 њемачких градова приказан филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина“, који, како констатује лист, „релативизује Холокауст“, преноси „Дојче веле“. У филму се говори о 20.000 жртава у том логору, наспрам бројке од 83.000 колико, како наводи берлински дневник, биљеже озбиљни историчари. Њемачки лист наводи да Седлар доказано користи фалсификоване исјечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора послије Другог свјетског

У Загребу да се подигне споменик Жртвама усташког режима

17. јул 2019.

Антифашистичка лига Хрватске поднијела је захтјев да се измјени Закључак о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу те да на постаменту споменика у посвети умјесто „жртвама Холокауста“ стоји „жртвама усташког режима“, саопштено је у понедјељак из Лиге. Лига је затражила да посвета буде исписана на латиници те на језицима и писмима заједница жртава – ћирилицом, јидишем и ромским језиком. „Закључак Скупштине града Загреба, донесен 4. јуна, изазвао је недвосмислену осуду јеврејских организација из Хрватске као и Свјетског јеврејског конгреса“, истакли су у саопштењу. Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) у писму објављеном 19. јуна одлуку Скупштине оцијенила је срамотном, тврдећи да се тиме жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју

Миленко Јахура (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)

Миленко Јахура: ДОШЛО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ СРБИ УБИЈАЈУ

17. јул 2019.

Убијање Срба из дубравског села Речице и Локве на стратишту Топола код Опузен, Далмација, у ноћи 26/27јуна 1941. (Дио исказа Стојана Рагужа, усташког ројника из Стојана Рагужа из Домановића дат исљеднику УДБ-е 1952. године у Мостару.) …Чим сам дошао у логор одмах смо отпочели са везивањем доведених Срба. Ја сам лично свезао Попара Вука, Делић Ђорђа, Вукосавић Мирка и Вукосавић Бранка – сви из села Рјечице. Везали смо их жицом која је дотјерана са камионима из Стоца и Чапљине. Жица је била обична – црна. Приликом везивања одузели смо им све ствари, које су Срби имали уз себе, а које смо ствари касније подијелили између себе. Мене је запао новчаник

jadovno_2013-frontal-01-svijece.jpg

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

17. јул 2019.

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног

ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

17. јул 2019.

Од Светог Саве до данашњих дана једина константа српског народа је Српска православна црква. Када погледамо православни календар тешко је набројати све српске светитеље. Кроз вијекове их је било много, али посебно су упечатљиви они који су страдали у вријеме злочиначке НДХ. Према истраживању свештеника Велибора В. Џомића у четири године усташких злочина убијено је 205 православних свештеника, три епископа и два Митрополита. Неки од њих проглашени су светим, а међу тим житијама посебно је упечатљива судбина епископа горњокарловачког Саве Трлајића. Подсјећање на његову судбину посебно је важно данас у времену када постоје они који покушавају да оперу биографију Алојзија Степинца. Наиме, према свједочанству свештеника Јована Силашког које је објављено

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ КОРДУНАШКОГ ПРОЦЕСА

17. јул 2019.

На 75. годишњицу „Кордунашког процеса“ у недељу 14. јула 2019. године у организацији Удружења бораца Кордуна из Београда код споменика у насељу Бусије први пут је одана пошта невино страдалим Кордунашима тога процеса.А страдали су, како је том приликом истакао Милош Кресојевић, чланови војног, политичког и партијског руководства Кордуна, али и виђенији Срби-Кордунаши интелектуалци. После монтираног судског процеса одржаног у Горњем Будачком (отуда га неки називају и Будачки процес) за наводну издају и сарадњу са непријатељима и четницима на смрт су 14. јула 1944. године осуђен Вељко Кораћ члан Народноослободилачког одбора (НОО) Кордуна, Љубо Вујчић члан которског НОО Слуња, Илија Жегарац шеф партизанске штампарије, Милан Момчиловић официр Плашчанског партизанског одреда

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА