Срби Архиве - Страница 111 од 165 - Јадовно 1941.

Сандра Благић: Часни крст на Динари

27. јул 2020.

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Никола Тесла није рођен у Хрватској, него у Крајини као Србин православац

16. јул 2020.

У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150–годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су настајале због недовољног познавања историје и државноправног устројства Војне крајине, Хрватске, Аустрије и Угарске, као и територијалног устројства Српске православне цркве оног времена кад је рођен Никола Тесла. Историјски фалсификати у хрватској

Никада не заборави завичај и увијек се враћај!

14. јул 2020.

Док пишем ове редове, размишљам како дефинисати појам завичаја. Могло би се рећи да је то мјесто гдје смо рођени и одакле су наши преци, међутим то ми и даље звучи некако као површна дефиниција. Завичај би у суштини требало да буде мјесто за које сваки пут кад чујеш, ставиш руку на срце а суза засија у оку. Свако од нас има мјесто на коме осјећа да је баш ондје гдје и треба да буде, мјесто ултимативне среће. Њему се увијек враћаш гдје год да одеш и увијек изнова оживиш када ти се укаже пред очима. Тада срце заигра, душа оздрави а ваздух почне поново имати мирис борове шуме и

Српски заробљеници у Загребу 1914.

30. јун 2020.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

27. јун 2020.

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и предлог удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског народа у Независној Држави Хрватској назове речју „ПОКОЉ“. Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља, уместо садашњег преовлађујућег

Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку клупу

27. јун 2020.

Суђењем Андрији Артуковићу смрт Јеврема Видића постала је његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице. Јеврем Видић Пресудом Артуковићу, смрт Јеврема Видића дефинитвно је добила свој виши смисао, ако се тако нешто уопште сме рећи. Она је постала његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице на којој је као адвокат одбране, својом жртвом допринео коначној победи правде. Након што је у првој половини септембра месеца 1942. године најближи Павелићев сарадник, човек његовог личног поверења, први “заштитар” и челник по много чему „знаменитог“ поглавниковог „Тјелесног здруга“ Виктор Томић завршио

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

14. јун 2020.

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Прича за сва времена – Јама

30. април 2020.

Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца. Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта? Добро, да пробамо онда овако. Бака ми је рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, „Јама“,

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Дубровник у НДХ

20. април 2020.

Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА ; Аутор: САША НЕДЕЉКОВИЋ ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941.

Прнџа

15. април 2020.

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

13. април 2020.

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст“. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Сандра Благић: На Шушњару

12. април 2020.

О Ђурђевдану 1941. године, дошло је до првог оружаног обрачуна између обичног српског сељака и усташа. Хрвати и Mуслимани су упали у село Кијево, са намјером да прекину обиљежавање крсне Славе. Није им пошло за руком те су лажирали причу како се већа група четника окупља и спрема отпор. Њемачки извјештаји свједоче да су Срби, наоружани примитивним ватреним али већином хладним оружјем, њих око 1000 одбили њемачко-усташки напад, убивши три њемачка војника и много више усташа. Креће Покољ над Србима! Кијевски заселак Сјенокосе нестао је у пламену. Ухапшено је 450 Срба, од којих је 100 задржано у затвору, а од тих је 27 стрељано у зору 9. маја. Њихова су