arrow up

СРБИЈА НИ 85 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА НДХ НЕМА РЕЗОЛУЦИЈУ КОЈОМ ОСУЂУЈЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

У Дому Народне скупштине Србије, јуче, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ на којој је истакнуто да Србија ни 85 година од формирања НДХ нема резолуцију којом осуђује геноцид над српским народом у тој монструозној творевини. Представник Парламентарне групе за национално сјећање и страдање „Време је“ Борислав Антонијевић рекао је да је конференција посвећена ономе што „не може да се деси 85 година“, а то је изгласавање резолуције у српском парламенту и изградња меморијалног центра за све жртве у НДХ од 1941. до 1945. године. Он је истакао да конференција нема за циљ стигматизацију народа, већ одржавање националног

Слободан Антонић: Да имамо своје име за Геноцид почињен над Србима од стране НДХ, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас

Лењи смо и завидни. Све чекамо да неко други нешто уради. А кад други крене да ради, учињеном послу налазимо сто мана – све бојећи се да ће туђе заслуге некако да умање наш значај. Напомена: Преносимо део текста из прилога Слободана Антонића: Јасеновац у Београду објављен 19. маја 2020. на порталу СТАЊЕ СТВАРИ . Узмимо, рецимо, иницијативу да се геноцид над Србима у 2. св. рату, по угледу на јеврејски Холокауст и ромски Порајмос, назове Покољ. Потребу за таквим, једноставним и карактеристичним, именовањем сувишно је образлагати: да имамо своје име, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас. Али, управо они који се институционално

N1 у операцији умањивања злочина над Србима: „Осам година рата“ против Јасеновца и „Олује“

Интервју који је Н1 објавио са историчарима Дубравком Стојановић и Хрвојем Класићем представља још један у низу покушаја да се историјске чињенице о страдању српског народа релативизују и сведу на пуку статистику. Под привидом „научног приступа“, у јавни простор се пласира теза да Срби и Хрвати „готово да нису ратовали“ и да се читав сукоб своди на „осам година“ током више од једног миленијума заједничког живота. Управо у тој формулацији садржана је суштина спорног наратива. Да се историја сведе на аритметику и отвори простор да се најтежи злочини представе као „изузетак“, као краткотрајна девијација у иначе наводно складним односима. Такав приступ не само да је методолошки спорaн, већ је и

Љубодраг Димић: За Србију 20. век још није завршен

Покушај да се Степинац прогласи за свеца је само корак ка проглашењу папе Пија XII за свеца. Историчар, професор др Љубодраг Димић је говорећи о томе да ли је Југославија била грешка, у ауторској емисији Релативизација са Љиљаном Смајловић, рекао да када се све сабере, биланс једног века у коме је постојала југословенска држава изгледа негативно, или прецизније, биће негативан ако из тог историјског искуства не извучемо поуке о томе како да живимо данас и како да се понашамо сутра. Везане вести: Љубодраг Димић – Запечаћена истина Љубодраг Димић – Разговор глувих (други део) Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин (трећи део) Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају

veritas2.jpg

„Веритас“: Навршила се 34 године од некажњеног злочина над Србима на Купрешкој висоравни

Навршила се 31 година од злочина хрватске војске над купрешким Србима која је убила 54 цивила и територијалца, 150 их спровела у логоре, а заузела сва српска села и сам Купрес, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Веритас; Фото: РТРС За голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од стотину учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао. „Веритас“ подсјећа да су Хрвати 6. априла 1992. године у ресторану фирме „Квалитет“ у Купресу сакупили око 60 територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића. Наредног јутра – 7. априла су их натјерали да полуголи, по снијегу и хладноћи

Јадовничани на међународној конференцији „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“

Учесницима конференције обратиће се и председници удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда, Душан Басташић и Момчило Мирић. РЕПУБЛИКА СРБИЈАНАРОДНА СКУПШТИНАОдељење за односе с јавношћу Н А Ј А В А Поштовани, Обавештавамо вас да ће у четвртак, 9. априла 2026. године, у организацији Парламентарне групе за национално сећање и страдање – ВРЕМЕ ЈЕ, бити одржана међународна конференција: „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ Конференција ће бити одржана у малој сали Дома Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13, са почетком у 11.00 часова. Акредитације можете слати на меил: [email protected] Извор: НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине

6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Никчевић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва

Гробница у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта 1945. године

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа, прије самог ослобођења Госпића, одвели их у Смиљан, те их повjешали на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала 

Почетак пакла за Србе – прво су 6. априла 1941.г., сравнили са земљом Београд

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’. Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. У

bijeli-potok2013-3.jpg

Календар геноцида: 05. април 1942. Годишњица страдања Срба код Бања Луке

У село Биjели Поток 4. априла 1942, била jе то Велика субота, дан уочи Васкрса, дошле су комшиjе, усташе из Дебељака, говорећи Србима да никуда не иду од своjих кућа. Међутим, на Васкрс jе jедан дио породица отишао чувати стоку, а други остао кући вjеруjући да им нико неће ништа. На сам Васкрс 5. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле су 54 Срба у доби од jедне до преко 80 година. Пошто се злочин десио на велики православни празник, парастос и комеморациjа одржаваjу се сваке године другог дана Васкрса у организациjи Удружења „Биjели Поток“ – Бања Лука. Везане виjести: Годишњица страдања Срба

Ђурђица Драгаш: РОЂЕНА МОЈА

Рука ми твоја крв обоји. Сестрице, кћери. Рука ме твоја води.Сестрице,кћери,Мила моја. Кроз траву низ брдо разастрту,мекану, милну, мирисну.Кроз шуму што к небу расте,тиха, самотна, прозрачна. Рука ме твоја води.Ка мору, низ поноре.На пучину немирну,ка стенама мрачним. Рука ми твоја линије на длану исписа.Младеж на образу исцрта.Боју оку даде. Рука ми твоја крв обоји.Сестрице,кћери. Рођена моја!!! Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи

Никола Н. Живковић: Идеологија ционизма главни извор антисемитизма у свету

Главни носиоци русофобије и србофобије на Западу управо су Јевреји Сједињених Држава, Енглеске, Француске и Немачке. (Први пут објављено 18. 11. 2023. на порталу Стање ствари) Ванкувер, Канада, субота, 5. август 1995. Послеподне отишао сам у Ванкувер, до универзитетске библиотеке (The University of British Columbia) и прегледао штампу. У своју свеску преписао сам чланак из San Francisco Jewish Community Publications, који је пренела Jewish Telegraphic Agency. Читам Jewish Bulletin of Northern California: Published on Friday, July 28, 1995 “Bosnian Muslims suffering like Jews under Nazis”, official says. “The expulsion terror practices in Bosnia today is quite comparable to what happened from the beginning of the Third Reich to the outbreak of the war,” Ignatz Bubis, chairman of the central

Сијековац Фото: РТС

Злочин без казне

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце. Дјеца су побијена ради трговине органима, каже Стево Грабовац, добитник НИН-ове награде за роман „Послије забаве“ коме је овај стравичан злочин послужило као предложак Пише: Жарко Марковић „Злочин који се описује у роману десио се 1992, у околини (Босанског) Брода. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце, иако има индиција да постоји још неколико масовних гробница на другим локацијама. Дјеца су побијена ради трговине органима. Тако су показала прва истраживања након проналаска масовне гробнице. Дакле, сам злочин, иако се десио у рату, нема конкретне везе са ратом, ријеч је о простој заради… Испадне да је неким људима исто

Симо Крајишник: Филм „Жетва“ као мали допринос српском јахању звери, док чекамо прилику за смртоносни ударац

Ми не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно мњење. Ипак, филмови попут „Жетве“ уливају тиху наду да се на вечној теми Косова можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову О филму Harvest/Жетва. Почетак приказивања: 19. март 2026. Дужина трајања: 120 минута. Држава и година производње: Србија/2026. Жанр: драма, трилер. Улоге: Henning Baum, Јована Гавриловић, Matthew McNulty, Rebecca Calder, Bejo Dohman. Режисери: Paul Kampf и Младен Шевић На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску

СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН 3 АПРИЛА 1942. – БЕГОВО БРДО, ЦЕТИНГРАД

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на наjокрутниjи начин убиле 137 српских сељака, наjвише дjеце у старости од 15 година. Наjвећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када jе овим краjем пролазила Павелићева тjелесна боjна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дjеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како из ватреног оружjа тако ножевима, батовима и крамповима. Овим усташама Павелићеве тjелесне боjне коjе су слабиjе познавале насеља дати су за помоћ оружници и дио треће усташке сатниjе с подручjа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.