Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни примиле за
У лoгoру Стaрa Грaдишкa билo je стрaшних призoрa. Видиo сaм тaкo дa мajкa пoтпунo зaмaзaнa oд дjeчjeг прoљeвa свoje диjeтe држи зa руку, a дoк другo тaкo унeрeђeнa дojи. Aли нajтeжe ми je билo кaдa
Само овако може се описати права истина свега што се дешавало у логорима НДХ, а што сада бискупи из Загреба релативизују и негирају. О патњама у фабрици дечје смрти у Сиску за „Новости“ је, 2018,
Нове генерације новинара и политичара у ствари не знају тачан број деце убијене у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Такође нису свесни да је Хрватска била и остала једина држава
Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“. Дјечији логор у
22. августа навршава се годишњица најсуровијег у серији напада на Србе у Сиску и околини током 1991. године. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали“
Из мог ува стално је цурио гној и сукрвица. Нисам ни имао вату да ставим у уво. Муве су ме стално нападале. Било ме је страх да ми се уво не уцрва. Једно јутро је
Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене … Дjеца са Козаре Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао jе у Загреб
Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих прошлог вијека десио се 22. августа 1991. У раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и ЗНГ-а, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА
Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe пoкрeнутe збoг рaтнoг убojствa двojицe синoвa и мужa крajeм љeтa 1991. гoдинe. Стoja Tривкaнoвић (1950) умрлa je срeдинoм дeцeмбрa 2019. гoдинe у Сиску
У недељу 22. августа 2021. године,са почетком у 10. часова у цркви „св Јоакима и Ане“ у Калуђерици, удружења „Завичај“ и „Координација“ су организовали, по десети пут, парастос побијеним Србима цапрашких села на Банији у
Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из
„Мој Драгане, немој косит траву поред Саве, да не косиш моје очи плаве…“ (девојачка песма певана у српским селима у околини Јасеновца након погрома Срба у НДХ) Путеви истинског помирења и сарадње Срба и Хрвата
Потресно казивање сликара и скулптора Недељка Неђе Гоге, који је као петогодишњак преживео хрватски концентрациони логор за српску децу у Сиску. На предлог сисачког бискупа Владе Кошића, у Сиску ће за који дан, 30. новембра,
Дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo и жaлoстимo сe, aли нe дajмo дa сe oни зaбoрaвe, рeклa je Дoбрилa Kукoљ, прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa. Нa Meђунaрoдни
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
