arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Помен страдалим Билогорцима у Цркви Светог Марка

У организацији Завичајног удружења „Билогора“ у Цркви Светог Марка у Београду, 1. новембра служен је помен за 82 страдала цивила и погинула борца поријеклом из источне Билогоре у периоду од 1991. до 1997, те преко 100.000 православних Срба рођених и сахрањених на Билогори од 1552. до 2024. Злочиначка акција хрватске паравојске под називом Откос-10 почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре. 31. октобра 1991. године око подне, отпочела је акција Откос, тако што су припадници хрватских паравојних снага и цивилне заштите напале припаднике Територијалне одбране које су формално биле из састава Бањалучког корпуса ЈНА. Те јединице су

У Белом Потоку у Београду одржан 14. Сабор Билогораца

После Смедеревске Паланке, Руме, Гроцке, Панчева и Новог Сада, у Белом Потоку недалеко од Београда, у хотелу „Сучевић“, 9. јуна 2024. се одржао шести пут Сабор Билогораца, 14. по реду од 2010. године у организацији Завичајног удружења „Билогора“. Пише: новинарка „Српског кола“ Весна Пешић Окупљање на Сабору Билогораца и овај пут било је проткано помешаним осећањима радости због сусрета пријатеља и рођака, бивших комшија и сабораца, али и туге због губитка завичаја, читавог једног света који после више од тридесет година није ни заборављен ни прежаљен. На Свечаној скупштини удружења присуствовала су три од четири члана Штаба Територијалне одбране Општине Грубишно Поље из 1991. године Милена Мркшић, Раде Кљајић, Регина

Најстрашнија књига на свијету

Читао сам једном приликом о енглеским средњовјековним законима, који по неким тврдњама ни данас нису укинути, а којима се прописује начин усмрћивања код осуђених на смрт. Од облика тортуре је зависило колико ће дана протећи до смрти осуђеног. Међутим, без обзира на варварски поступак, ово морбидно штиво се уз мало самоконтроле може пробавити. Оно на што сам наилазио у свједочењима о усташким оргијањима тек сам дјеломично могао поднијети. Десило се да у опсежнијем тексту прочитам само пасус-два, понекад ме као из засједе изненади ужасан детаљ у опису страдања неког мученика, а постоје и такви описи који се у пристојном друштву не могу ни испричати. Но, све је то већ познато,

Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости

Упоредимо ли доступне трагове преостале из прошлих епоха са оним што нам као предложак пружа 20. вијек, јасно је да су наши давни преци били биолошки прилагођенији овој планети, несумњиво интелигентнији и морално супериорнији од данашње популације, која је биолошки, али и на много других планова, на путу убрзане деволуције. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Иако је Јасеновац јасан знак тог пропадања,

Ранко Раделић: Геноцид над Србима – поглавље истргнуто из књиге свјетске историје

Џонатан Штајнберг, покојни професор модерне европске историје на Универзитету Пенсилваније и истакнути проучавалац Холокауста, написао је – „Изостављање Хрватске из конвенционалних студија о Холокаусту је попут књиге чије је прво поглавље истргнуто“, те да су напади на Србе у НДХ „најранији тотални Геноцид који је покушан током Другог светског рата“. Прије више од 2.000 година, у трећем вијеку прије нове ере, у сјеверној Индији није било ни демократије, ни људских права, ни паметних телефона, ни интернета, а поготово није било невладиних организација. Постојало је само чудесно Мауријско царство, са Ашоком Великим (273.-232.) као његовим владарем. Након бурних ратова које је водио око 265. пне, окрутни и сурови ратник Ашока је

Билогорци се сјетили својих страдалих

У организацији Завичајног удружења „Билогора“ у Цркви Светог Марка у Београду, у суботу 28. новембра, служен је парастос и одржан помен страдалим Србима од 1991. до 1997. године у Грубишном Пољу и источној Билогори. Наком помена окупљени су положили вијенац на споменик у Ташмајданском парку, размијенили сјећања на страдале и изгубљени завичај. Акција хрватске паравојске под називом „Откос-10“ почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишино Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села кренуло око 4.000 људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности. Послије повлачења Срба из источне Билогоре,

Ранко Раделић: ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ 1991.‐1997.

Преглед страдалих Билогораца на пројугословенској страни у грађанском рату и послије њега. Свједочење о невремену. Брошура аутора Ранка Раделића садржи имена страдалих Источнобилогораца на пројугословенској страни у грађанском рату 1991.-1995, као и убијених у постратовској атмосфери до 1998. Ово је само један од пресјека информација до којих се о тим догађањима до данас дошло. Од 2011. године, када је објављен први такав, назовимо га, процесни докуменат, дошли смо изгледа до сазнања о коначном броју сународника који су изгубили живот. Преостаје, ако за то буде могућности, да се додатно истраже чињенице о животу и погибији та 82 наша страдалника и о томе остави трајан запис потомцима. За пуни, објективни, па и

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

СВИМ БИЛОГОРЦИМА

Изгледа да је у Републици Србији сазрело време да се сагледају све последице рата 1991. – 1999. године, те да се и за подручје источне Билогоре покрену судски поступци због ратних злочина, малтретирања и других повреда међународног ратног права и људских права, а које су починиле хрватске власти и појединци. У оквиру Завичајног удружења „Билогора“ до сада је направљен, надамо се коначан, попис 26 страдалих војника и 52 цивила који су изгубили живот у периоду од 1991. – 1997. године. Овај попис је у великој мери непотпун и често не садржи много личне податке и поближе детаље о околностима страдања и извршиоцима злочина. Истовремено, попис не садржи ни један податак

Ранко Раделић: Оно што се не може данас, даће се сутра

Гаково је расељено шездесетих година и изграђен војни полигон са стрелиштем, гдје су на обуку долазили војници из оближњих војних гарнизона – Вировитица, Бјеловар, Дарувар … Инфраструктуру је чувао вод војника, који су истовремено служили и као гоничи дивљачи када су високи официри долазили у лов и одсједали у за ту сврху направљене три викендице, а четврта је била лично власништво тадашњег команданта V војне области, Мартина Шпегеља. Почетком рата у Гакову је остао само заставник Недељко Чукарић и два мајстора, цивилна лица на служби у ЈНА, који су уредно, сваког јутра из Велике Дапчевице долазили на посао. Падом вировотичке касарне у руке хрватских снага, у Гакову се нашао и

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну

Ранко Раделић: SUMMA CUM LAUDE за самовољну и виртуелну рефлексију стварности

Оно што Александру Корбу служи као лабави алиби за порицање геноцида, за нас је уствари драгоцјена дијагноза, упозорење, па и својеврсни мотивациони фактор за стварање свеобухватне националне стратегије. Подразумијева се, ако буде политичке воље и довољно усправних за такав подухват. Текст SUMMA CUM LAUDE је извод, поглавље од 273.-291. странице из књиге „Фрагменти“ /Раделић, Ранко, ФРАГМЕНТИ – Избор текстова и излагања 2011. – 2020.,1. издање, Библиотека Задужбина, књига 10, Завичајно удружење “Билогора“, Београд, 2020.(7528), 400 стр./ која се бави етнологијом, културом и историјом источне Билогоре, са акцентом на страдању Билогораца у 20. вијеку. Књигу у pdf формату можете преузети на овом линку. Са мало вјештине у баратању интернет претраживачима може

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

Ранко Раделић: Случајност или случај?

Подозривост се појавила још 2011. када је новоосновано Завичајно удружење „Билогора“ организовало обиљежавање 20 година од егзодуса из завичаја и парастос за страдале. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У наивној нади да ће то за тадашње медије представљати вијест која ће се у бар двије реченице појавити и у ударном термину, а потомке Крајишника охрабрити да његују оно што се данас популарно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.