Pokolj Архиве - Страница 158 од 159 - Јадовно 1941.

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика jе разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Ниjе лако ни jеднима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метаjнска литиjа 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дjецу у Другом свjетском рату, звучи велико и jесте велико, али не на око. Па, ипак, била jе трн у оку. Некима. Како jе могуће да мала метаjнска литиjа са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључуjући и камермане, новинаре и фото-репортере, чиjа jе траса износила jедва 250 метара, инспирише неку господу коjа се уз ту трасу случаjно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навиjачи, на вриjеђање

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

23. јул 2016.

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару. Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

18. април 2016.

Не треба нас импресионирати и изненадити мисионарска улога Владике Јована Ћулибрка у подуци народа сербског о Холокаусту и његова све отворенија наклоност према тој теми, пошто преосвећени слови за великог стручњака за Холокауст. Пише: Душан Ј. Басташић Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а магистарски рад „Историографија холокауста у Југославији“ одбранио је код др. Davida Bankiera, тадашњег шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др. Joavom Gelberom. Владика је добитник престижне награде „Golda Meir“ за 2004. годину. Нема ништа чудно у томе да научне институције подржавају и протежирају своје добре студенте

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

9. фебруар 2016.

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

People that love people…

30. јун 2015.

Ћирилица In Memoriam : former Honorary Consul of Serbia, Kalman Samuels/1927.-2011./, Montreal/1/ Kalman Samjuels Often, while resuming past days, with joy and respect I do remember late Mr. Kalman Samuels, a distinguished lawyer and Honorary Consul of Yugoslavia and Serbia in Canada. Having had a privilege of working with him in the best interest of Serbia and its citizens in Canada, during the period of 2006. and 2007, added great value to my personal and professional life. Several times we discussed turbulent global situation and its prospects. Never had we neglected the tragic genocidal history of The Independent State of Croatia that had exterminated hundreds of thousands of Serbian civilians

Tribina_Zasto_negujemo_kulturu_zaborava_u_Beogradu_na_Fakultetu_politickih_nauka.jpg

Прекинути са „културом заборава“

22. децембар 2014.

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине „Зашто његуjемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата. Предсjедник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

17. јун 2014.

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941., за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

05. 04. 2014. – Exhibition “My Jadovno” in Oslo

15. април 2014.

Српски The Association of Citizens Jadovno 1941 from Banja Luka, with the help of donors from the Serbian Orthodox Church Municipality St. Vasilije Ostroški in Norway, organized the exhibition “My Jadovno” in Oslo. Besides numerous guests and representatives of the Serbian Diaspora in Norway, the opening was also attended by Secretary of the Church Committee in Oslo Bojan Rakonjac and priest of this parish Goran Bosić, as well as representatives of the Embassies of the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina in Norway. After the opening of the exhibition, the President and the Secretary of the Association “Jadovno 1941”, Dušan Bastašić and Predrag Lozo held a lecture on the genocide

Ново издање књиге “Огњена Марија Ливањска” Буда Симоновића

23. децембар 2013.

Припреме за излазак из штампе петог (ћириличног) издање књиге Буда Симоновића, Огњена Мариjа Ливањска приводе се краjу, те ускоро можемо очекивати преузимање тиража за Удружење. Жељени броj примерака можете обезбедити: –достављањем наруџбенице (Наруџбеницу можете преузети овде) Удружењу ОМЛ поштом на адресу: Никола Петровић, Воjвођанска 392Е, 11271 Сурчин, Р. Србија. –личним контактом са Николом Петровићем путем тел.: +381 64 615 5073 или мејлом на адресу: [email protected]) Цена по примерку књиге за чланове Удружења износи 700 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерациjе БиХ 11,86 КМ; за остале наручиоце 6,1 ЕВРА односно 8,5 УСД). Цена за наруџиоце коjи нису чланови Удружења износи 900 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерациjе БиХ 15,25 КМ; за остале наручиоце 7,8

ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА

22. март 2012.

У Музеjу Републике Српске у Бањалуци сутра почиње семинар о теми „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“. Свечано отварање семинара, чиjи jе организатор Удружење студената историjе „Др Милан Васић“ из Бањалуке, предвиђено jе за 11.55 часова. Предавачи на семинару, коjи ће траjати до 25. маjа, биће Његово преосвештенство владика липљански Јован /Ћулибрк/, викар патриjарха српског, Предраг Лазаревић, Никола Б. Поповић, Милан Кољанин, Горан Латиновић, Жељко Вуjадиновић, Душан Павловић, Душан Басташић, Јован Мирковић, Јасмина Тутуновић, Мира Јовановић -Ратковић, Драгослав Илић и Ненад Антониjевић. Предавање о теми „Холокауст и геноцид у послиjератноj европскоj култури“ сутра ће одржати проф. Предраг Лазаревић, док ће

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

10. октобар 2011.

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

Jadovno 26 June, 2011 – Speech by Dušan Bastašić, President of the Association of Citizens Jadovno 1941

1. јул 2011.

Ћирилица Madam envoy of the President of the Republic of Croatia, your Excellencies, ladies and gentlemen, good day. Mr President of the Republic of Serbia, consecrated Bishop, honourable fathers, brothers and sisters, God bless you! I greet you on behalf of the Association of Citizens Jadovno 1941 from Banja Luka, an association of descendants and supporters of the victims of the complex of Ustasha camps Gospić 1941. Today with us we have scientists from Israel, Italy, United States of America, Russia, Croatia, Republika Srpska and Serbia, to whom we owe gratitude for their time and effort they made in order to verify the truth about the suffering in Jadovno in

Јадовно 26. јун 2011. – Обраћање Душана Басташића, предсједника УГ Јадовно 1941.

30. јун 2011.

English Госпођо изасланиче предсjедника Републике Хрватске, ваше Екселенциjе, даме и господо, добар дан. Господине предсjедниче Републике Србиjе, преосвећени Владико, часни оци, браћо и сестре, помаже Бог! Поздрављам вас у име Удружења грађана Јадовно 1941 из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941. Посебно желим да поздравим учеснике jуче завршене прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Госпић – Јадовно 1941. Са нама су данас научници из Израела, Италиjе, Сjедињених Америчких Држава, Русиjе, Хрватске, Републике Српске и Србиjе, коjима дугуjемо захвалност за вриjеме и труд коjе су одвоjили да би се истина о Јадовничком страдању верификовала на начин примjерен историjскоj науци. Посебно поздрављам и италиjанског сенатора господина

Прва међународaна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг 1941.

29. јун 2011.

Бања Лука, Р. Српска, БИХ, 24 – 25. jун 2011. Српски :: English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља. Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести Програм конференциjе Прва међународна