Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Tito i Stepinac

Datum objave: sreda, 21 aprila, 2021
Veličina slova: A- A+
Malo je poznata jedna veoma zanimljiva i jako bitna epizoda iz istorije odnosa jugoslovenskih komunista sa ustašama i poglavnikovim nacifašističkim režimom u NDH a odnosi se konkretno na nadbiskupa A. Stepinca.
Zagreb 1945. godine.

Piše: Prof. dr Vladislav B. Sotirović

Vilnjus, Litvanija 

Poznato je da su komunisti nastojali od pokretanja „ustanka“ (i građanskog rata) prvo u Srbiji (7. jula 1941.) a zatim u ostalim delovima okupirane Kraljevine Jugoslavije da pridobiju za saradnju sve patriotske i antifašističke snage bez obzira na njihovu političku orijentaciju, nacionalnu pripadnost ili versko opredeljenje bar na osnovu formalnih poziva KPJ ali samo pod uslovom da dotične strukture prihvataju političku platformu KPJ i njenu strategiju revolucionarnog preotimanja vlasti. Međutim, oko KPJ na osnovama ovakve platforme okupilo se zanemarljivo malo snaga a naročito iz redova rimokatolika (Hrvata i Slovenaca) i to najviše usled otvorene kolaboracije rimokatoličke crkve sa ustaškim režimom u NDH i propagande rimokatoličkog klera na čelu sa A. Stepincem ali i usled zločina genocida ustaškog režima nad pravoslavnim Srbima i njihovom crkvom koji su činili ogromnu većinu u partizanskom pokretu.

Bez obzira na ovakvo stanje stvari, hrvatski komunisti, uključujući i J. B. Tita, su se konstantno trudili da ipak uspostave bilo kakvu saradnju sa rimokatoličkom crkvom u Jugoslaviji (tj. u NDH). Jugoslovensko komunističko rukovodstvo je bilo svesno značaja, moći i uticaja rimokatoličke crkve i Vatikana na verničke mase pa je to bio osnovni razlog za traženje saradnje bez obzira na već jasnu kolaboraciju rimokatoličkog klera, uključujući i samog A. Stepinca, sa ustaškim režimom pa i direktnim učešćem katoličkih sveštenika, a naročito franjevaca (franciskanaca), u ustaškim masakrima nad Srbima.

Prof. dr Vladislav B. Sotirović

Ipak, ono što nije poznato široj javnosti je to da je sam J. B. Tito nudio 1943.  A. Stepincu položaj i funkciju generalnog vikara partizanskih formacija preko svog specijalnog izaslanika. Ovaj detalj je sam A. Stepinac ispričao juna 1952. njujorškom advokatu Džejmsu Mareju koji ga je tada posetio u Krašiću gde je nadbiskup (sad već kardinal) živeo (bio interniran) u župnoj kući nakon izlaska iz Lepoglave (1951.−1958.). Dakle, J. B. Broz je ovaj visoki položaj nudio osobi za koju se tada uveliko znalo da ne samo faktički podržava ustaški režim, politiku i ideologiju saučesničkim ćutanjem već i aktivno učestvuje u pokatoličavanju (tj. kroatizaciji) pravoslavnih Srba – osobi koja nikada nije osudila ustaški genocid (faktički etnocid) nad Srbima.

Stepinčev odgovor se svodio na to da je u principu prihvatao Brozov predlog ali samo pod uslovom da ga sam papa Pije XII postavi na ovaj položaj što se nikada nije dogodilo. Ovde je bitno istaći da je J. B. Broz odlično znao da je tada zagrebački nadbiskup Stepinac već bio generalni vikar genocidne ustaške soldateske i da ga je na taj položaj postavio papa. Da je kojim slučajem došlo do realizacije Brozove ideje sa Stepincem, nadbiskup bi u tom slučaju kroz svoju funkciju generalnog vikara objedinio ustašku i partizansku vojsku što bi konkretno predstavljalo nastavak međuratne političke saradnje KPJ sa ustaškim pokretom Anta Pavelića. Ovakav Brozov predlog Stepincu ukazuje da „maršal“ nije nimalo pokazivao poštovanja prema pravoslavnim Srbima koji su činili najveći deo njegove vojske.

Na kraju, smatram da je monsinjora A. Stepinca opravdano okarakterisao kao „nadbiskup genocida“ italijanski istoričar i istraživač povesnice NDH Marko Aurelio Riveli u svojoj monografiji pod istim naslovom – “L’Arcivescovo del genocido”. Nadbiskup je verno služio ustaškim idealima ne samo za vreme već i nakon rata a J. B. Tito mu je pružio ruku prijateljstva i saradnje za vreme ispisivanja najstrašnijih stranica Drugog svetskog rata u Evropi. Stepinac je, inače, maja 1945. sedeo u počasnoj loži zajedno sa V. Bakarićem i oficirom NKVD pukovnikom Rakom na paradi jedinica Brozove i Crvene armije u Zagrebu.

Prof. dr Vladislav B. Sotirović, Vilnjus, Litvanija


Od stog autora:

NATO i nacizam

Vladislav B. Sotirović: JOSIP BROZ, JASENOVAC I …

Vladislav B. Sotirović: Zašto etnohrvatski prostori NDH …

Vladislav B. Sotirović: Užička komunistička republika 1941 …

Sotirović: Najveća laž o Titu, partizanima i Ravnogorskom …

Vladislav B. Sotirović: Zašto je potrebna detitoizacija …

O Bunjevcima i Šokcima | Jadovno 1941.

Nostalgična brozombijada pseudopovesničara „Novog plemena“

Hrvatska kleptomansko-povesna hipertrofija

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top