Pokolj Архиве - Страница 151 од 160 - Јадовно 1941.

Злочин и казна бањалучког стожерника (8): Стожерник Гутић пред исљедницима

13. фебруар 2019.

Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Како другачије објаснити детаљан контекст, споредне ликове и визуелно-психолошке нијансе: малу просторију на спрату Џинића куће, радне столове исљедника и дактилографкиње, слике Тита и Ранковића изнад њене главе и столицу за осумњиченог на другој страни собе. Првог дана саслушања, када је Гутић издиктирао своју биографију, упамћене су и опаске из којих су се назирале основне црте његове одбране: дозвољава да су га „ту и тамо доводили у незгодне

Условна казна за Ерцега и забрана приступа споменику

13. фебруар 2019.

Зорану Ерцегу, који је на откривању споменика првом предсједнику Хрватске у Загребу викао да је Фрањо Туђман – злочинац, одређена је казна од 15 дана затвора, условно 12 мјесеци. Tо значи да у идућих годину дана не смије поновити дјело јер ће онда ићи 15 дана у затвор, наведено је из загребачког Прекршајног суда. У образложењу се наводи да је Ерцегу забрањено да се наредних годину дана приближава Туђмановом споменику. До инцидента је дошло прошлог децембра, када је откривен споменик Туђману, уз присуство цијелог државног врха. Ерцег, сплитски ратни ветеран, повикао је да је Tуђман злочинац. Одмах потом је физички нападнут, а реаговало је и обезбјеђење које га је предало

Алојзије Степинац: Да је већа слобода и довољно радника Србија би била за двадесет година католичка

13. фебруар 2019.

„Пакрачки епископ Јован (Ћулибрк) рекао како је однос Павелића и Степинца био дистанциран…“ Да би се ово могло разумети потребно је осврнути се на Степинчев меморандум од 18. маја 1943. године у којем моли Хитлеровог папу Пија XII да сачува Павелићеву тзв. Независну Државу Хрватску, у којем између осталог стоји: „Носећи свету мир, мислите, свети Оче, на хрватску нацију, увијек вјерну Христу и вама. Млада Хрватска Држава, рођена у страшнијим и тежим приликама, него било која држава кроз више вијекова, борећи се очајнички за свој опстанак, показује са свим тим у свакој прилици, да жели остати вјерна својим сјајним католичким традицијама и осигурати боље и јасније изгледе католичкој цркви у

Предавање Моје Јадовно и свједочење Илије Ивановића

13. фебруар 2019.

Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона 1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду, испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања. Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

13. фебруар 2019.

Мученичка стаза јадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове јаме до мјеста логора Јадовно, у Чачић долцу. То је 7300 метара свете земље, освештане крвљу и знојем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани бодљикавом жицом по двоје, по троје и у већим групама корачали су ,,голготом српском – јадовничком“ знајући да крст свој носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се један народ побије, покрсти и протјера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдје је 1941.године доживио своју материјализацију у пуном смислу, која је тешко разумљива и објашњива. Али тај привремени тријумф зла, дуго одржаван вјештачким дисањем прикривања, порицања и

Горан Шарић: Ипак сте ви идиоти!

13. фебруар 2019.

О изјави предсједника европског парламента да је Далмација талијанска и нападу на ватерполисте у Сплиту У новембру 1917. руске новине “Извјестија” објавиле су сензационалан чланак, садржај тајног Лондонског уговора који је 25.04. 1915. потписан између Антанте (Велика Британија, Русија и Француска) и Италије. У замјену за напуштање табора Централних сила (Њемачка, Аустро-Угарска и Турска), Италији је обећана готово цијеле источна обала Јадрана. Србија је требала добити остатак далматинске обале, Славонију и БиХ, док је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустро-Угарску остављена за крај рата. Међутим, српским војницима тај уговор није пуно значио, ослободили су цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке где

ХРВАТСКА СЕ ВРАЋА У ПЕЋИНСКО ДОБА: Несрећном голману Звезде руку је пружила само једна Сплићанка…

13. фебруар 2019.

Запустили смо младе, не одгајамо их, не учимо их да прихватају различитости, не говоримо о томе колико је важна толеранција и онда нам они овако враћају, каже др. Мирјана Назор Док полиција и Тужилаштво настављају истрагу о томе како је дошло до бруталног напада хулигана на ватерполисте Црвене звезде у Сплиту, све је више згражавања и на понашање Сплићана који су пратили ове немиле сцене. Наиме, голману Александру Краљу, који је скочио у море да се одбрани од агресивних нападача, руку је пружила само једна девојка, а многи који су проматрали мучни призор још су увредљиво довикивали „четник“. Када су новинари сплитске „Слободне Далмације“ желели да поразговарају са више десетина

Музеј Холокауста у времену нетолеранције

12. фебруар 2019.

Сваку врсту политичке трговине, толеранцију антисемитизма и избегавање чињеница доживљавам као вређање жртава, али и као посебно забрињавајуће – ускраћивање права на будућност Планови за изградњу музеја варшавског гета, који би требало да буде отворен 2023. године, на осамдесетогодишњицу обележавања устанка, не пролазе без полемике. У тексту Офера Адерета, у листу „Харец”, од 14. децембра 2018, израелски историчар проф. Данијел Блатман, критикован због прихватања позиције главног историчара овог пројекта, наводи да ће ово бити први музеј Холокауста у Пољској, иако се у том граду налази велики број места комеморације. Критикује се, пре свега, тенденција десничарских власти да покушавају да измене колективно сећање и минимализују одговорност у годинама пре, у току

Од пузајуће великосрпске агресије до галопирајућег усташтва

12. фебруар 2019.

Писмо које су хрватски бискупи послали српском патријарху Иринеју сигурно је нешто што ће поново уздрмати и хрватску и српску јавност и додатно заоштрити ионако лоше односе две суседне земље јер, сада се може очекивати и одговор СПЦ, а онда нека нам је свима Бог у помоћи. Тек онда ће настати прави кијамет. У писму, које је неуобичајено оштро и објављено је у јавности, што иначе није пракса, Хрватски бискупи изнели су низ замерки српском патријарху Иринеју и појединим епископима СПЦ. Између осталог патријарху замерају што тврди да хрватски бискупи ћуте на све већу ескалацију усташтва у Хрватској, што тврди да положај Срба у њој ни данас није бољи него

Зaбрањен усташки грб – усташе и терористи изједначени

12. фебруар 2019.

Аустрија је забранила хрватски грб из усташке Независне Државе Хрватске са првим бијелим пољем, а ова мјера ступа на снагу 1. марта. Министарство унутрашњих послова Аустрије овјавило је смјернице за забрану екстремистичких симбола, међу којима се налазе симболи „Исламске државе“ и усташа. Казне за оне који се оглуше о забрану износе 4.000 евра, а они који понове мораће да плате 10.000 евра, истичу аустријски медији. Од забране су изузети медијски извјештаји, филмови, позоришне представе и изложбе, али само ако се у њима не пропагира идеологија ових забрањених терористичких и екстремистичких организација. Листа забрањених симбола допуњена је са још два усташка. Први је велико латинично слово „U“ у којем се

Јања

12. фебруар 2019.

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и годинама – записао сам у прољеће 1990. Онако крупна и стасита, још сигурно и кротко корача и, сем по неколико грдних ожијака по тијелу, ни по чем се не би дало закључити да је судбина и према њој била тако окрутна, да је и она искусила немилосрђе усташко. Ведра, говорљива, очито задовољна са три кћери и сином и њиховом срећом, нерадо збори о ономе што је прије безмало педесет година преживјела у родним Рујанима. Све би, каже, некако то да заборави и сметне с ума, али се не да, снови је изнова враћају у Равни долац и мира

Линта: Напад на спортисте не изненађује у земљи чији је темељ усташтво

12. фебруар 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да недавни свирепи физички напад на ватерполисте „Црвене звезде“ у Сплиту није изненађење, ако се узме у обзир неспорна чињеница да је данашња Хрватска настала на темељима нацифашистичке НДХ. Линта је указао да је Сплит један од многих градова у Хрватској гдје је током деведесетих година прошлог вијека извршено брутално етничко чишћење Срба и отимање и уништавање српске имовине, као и да су Срби брутално премлаћивани и мучени на најразличитије начине и дио њих убијен у сплитском логору „Лора“. „`Лора` је од 1992. до 1997. године била логор смрти и кроз њега је голготу прошло преко 1.000 српских цивила, војника и

Бекство 12. фебруара 1942. год… логор Црвени крст и Бубањ

12. фебруар 2019.

Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем једног затвора у коме би били сконцентрисани сви затвореници. Због тога је Гестапо формирао логор Црвени крст. Логор се налазио на периферији града, у непосредној близини Фабрике дувана и Железничке станице Црвени крст (па је и сам логор незванично по њој назван Логор на Црвеном крсту). Главна логорска зграда са помоћним објектима подигнута је 1930.године и до рата је служила као војни магацин. Ту своју функцију задржала је до септембарских дана 1941.године када су је Немци опљачкали и адаптирали за концентрациони логор. Логор се

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

12. фебруар 2019.

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

11. фебруар 2019.

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од