arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Милан Ружић: Срби постају народ без државе

1. март 2019.

Ми Срби полако постајемо народ без државе. Иза нас и наших ставова не стоји држава, већ нама у леђа дувају промаје којекаквих страна света у политичком и сваком другом смислу. Нема Србина који ће изаћи пред своје сународнике и искрено рећи шта мисли, а да после изговореног не буде назван лажовом. Постоји земља у којој се реч увек и искључиво даје онима који ништа не знају, док наши интелектуалци, а има их још увек, беже и од своје сенке подучени искуством својих претходника који су проговарали, али их више нема или их има, али их нико одавно није видео. Овде се умни људи изгледа поистовећују са умњацима, па јавност мисли

Туча у Јеврејској општини Београд

1. март 2019.

Привремена управа јуче је ушла у канцеларије спроводећи одлуку ванредне скупштине, коју не признаје садашње руководство ЈОБ, после чега је дошло до физичког сукоба Део чланова затворен у канцеларијама, други део у сталном заседању, туча у ходнику и долазак полиције: тако је изгледао јучерашњи дан у згради Јеврејске општине Београд (ЈОБ) на Дорћолу. Нарушени односи међу члановима ЈОБ, који тренутно има двоструко руководство, јуче су кулминирали и прерасли у физички обрачун у холу зграде општине у Улици краља Петра. Судећи по снимку сигурносних камера који је јуче окачен на „Јутјуб”, нешто пре поднева дошло је до расправе четворице људи, а онда и туче између двојице присутних. Снимак нема тон, па

Бојан Панаотовић: Не треба да проливамо крв , не требају нам нови Јасеновци, Јадовна и Сребренице

1. март 2019.

У четвртак 28. фебруара, у галеријском простору Архива Војводине у Новом Саду, представљен је први број часописа „Трагови“, листа за „српске и хрватске теме“. О часопису, који је у издању Архива Срба у Хрватској у Загребу, говорили су: др Небојша Кузмановић – директор Архива Војводине, проф. др Дејан Јовић – главни уредник часописа, Милан Радановић – извршни уредник часописа „Трагови“ и Бојан Панаотовић – директор Културног центра Новог Сада. Часопис Трагови покушава да се кроз хуманистички, транснационални и глобални приступ супротстави аматеризму и политиканству у обради српских и хрватских питања. Први број часописа у Загребу појавио се крајем децембра прошле године, а излазиће два пута годишње. Припрема га двадесеточлана редакција. У поздравној речи,

Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунисте

28. фебруар 2019.

УБИСТВА БЕБА И ДЕЦЕ ПРЕД МАЈКОМ: Бруталност усташких злочинаца у геноциду над Србима згрозила је и окупаторе Немце и Италијане Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено О проблему као што је овај из наднаслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима. Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша

Драган Марковина Фото: HRT

Град проусташких и антисрпских слогана

28. фебруар 2019.

Сплит је претворен у град мржње након недавног напада на ватерполисте „Црвене звезде“ – антисрпски слогани и величање усташтва постали су још јаче изражени у овом некада партизанском граду. Садржај порука, слогана и графита по граду садржи величање усташтва, кукасте крстове, усташко слово „У“, позиве на убиства Срба… Врхунац слављења усташке идеологије десио се на фудбалској утакмици између „Хајдука“ и „Горице“, на којој су домаћи навијачи, склони десничарењу, на сјеверној трибини Пољуда поставили транспарент са натписом „Максови месари“ – напомињу хрватски медији. Они су тако славили једног од највећих усташких злочинаца, команданта концлогора Јасеновац Макса Лубурића, чији су одреди убица брутално ликвидарали Србе, Јевреје, Роме и антифашисте хладним оружјем. Познати

Прети рушење топовских шупа на Аутокоманди?

28. фебруар 2019.

Привремена заштита некадашњег јеврејског логора на београдској Аутокоманди траје још само две године. Уколико се убрзо не донесе закон и ако не постане споменик културе, остаци стратишта ће нестати Остаци некадашњег логора Топовске шупе, на београдској Аутокоманди, где је практично започео Холокауст у нашој земљи, могли би да буду срушени уколико не добију статус културног добра! Како је, за „Новости“, потврђено у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, ова локација налази се под претходном заштитом, која је само привремена. Она се даје на три године, док се не прикупи документација неопходна да објекат „конкурише“ за заштићено културно добро. Претходна заштита за Топовске шупе већ је требало да истекне у

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

28. фебруар 2019.

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

plascanska-dolina-nob.jpg

Сјећање на злочин у Јања Гори

27. фебруар 2019.

Поводом злочина у мjесту Јања Гора, код  Плашког, коjи се десио 27. фебруара 1945. године, када су усташе масакрирале 25 српских сељака, доносимо списак „ жртава фашистичког терора и рата на подручjу плашчанске долине и околице1941-1945“- за подручjе Јања Гора. Списак jе комплетан и без интервенциjа преузет из књиге Плашчанска долина и околица у НОР-у  у издању Хисториjског архива у Карловцу из 1976.године.  Жртвa jе људско биће, жива душа, а не броj. Не заборавимо њиховиа имена. ЈАЊА ГОРА  Граховац Петра Мариjа, рођ. Пешут, 1912, сељанка, Српкиња, убиле jе усташе заjедно с њене шесторо малољетне дjеце у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Даница, 1935, диjете, Српкиња, убиле jе усташе у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Гоjко, 1937, диjете, Србин, убиле га

Срећко Максимовић: Дракулић – ноћ човјечанства

27. фебруар 2019.

И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким насељима Дракулић, Мотике и Шарговац. Тог фебруарског дана 1942. комшије Хрвати су престали да буду комшије и постали су усташе. Убијено је 2300 људи од којих 551 дијете. Њихова кривица? Били су Срби. Зар је потребно нешто више? Сезона лова на Србе је увијек отворена. Још је Анте Старчевић најавио будуће догађаје рекавши да су Срби накот зрео за сјекире. Толико су одзвањале те ријечи у ушима „узорних комшија” Хрвата те су дословце испунили ријечи

Мучеништво двојице свештеника у Бихаћкој кули 1941.

27. фебруар 2019.

По свједочењу Мирка Турића, који је био затворен у Бихаћкој кули, једном од мучилишта Срба са подручја Бихаћа, доносимо причу о два свештеника Српске православне цркве који су, пркосили усташама. „… У једној групи од око 700 сељака био је и један поп, у мантији, тридесетогодишњак, висок, згодан, црне, велике одњеговане браде. Но и без свештеничких обиљежја, он би се својом наочитошћу издвајао у свакој средини. Примјетивши га, неки усташки старјешина је наредио да поп дође горе к њему, на доксатић, тик уз наш прозор до врата, и да чита Оченаш, гледајући са свом оном масом везаних сељака, у ставу мирно, у сунце које је, тек прешавши зенит, највећма жегло

Новосадски лекар који је преживео Холокауст очи у очи са својим злочинцем

27. фебруар 2019.

Живот др Теодора Kовача, легендарног професора Медицинског факултета у Новом Саду, обележен је страдањем и патњом: холокауст му је десетковао породицу и до дана данашњег није сазнао где су тачно, и како, скончали његови отац и мајка. Неким чудом, он и старији му брат Kарло, избегли су трагичну судбину милиона Јевреја и после три и по мучне године проведене по мађарским логорима, вратили су се у опустошену домовину. Бескуpполозни ратни мешетар – У прогону и ликвидацији Јевреја, Немци су, нажалост, имали доста савезника међу нашим људима. У рату, на површину избијају најнижи пориви, похлепа, завист, жеља да се понизи неко ко је више стекао… Приклонивши се окупатору и стекавши одређене

Радаковић: Гробови су камени свједоци наше прошлости

27. фебруар 2019.

На фотографији се налази споменик Вукашина Ћопића, прве жртве усташког терора са подручја Приједора. Вукашин Ћопић (60 година), добровољац на Солунском фронту, ухапшен 5. маја 1941. године, ликвидиран код села Чараково. На каменом крсту, изнад ћириличног натписа, урезана је и петокрака. Кад вам приговоре „шта ће крст на Мраковици“, кад вам кажу како је партизанима крст био мрзак, кад вам разни новинарчићи и НВО активисти почну лупати глупости о карактеру отпора фашизму и нацизму на овим просторима, ви им покажите ову фотографију. Она, између осталих доказа, побија све њихове памфлете, све говоре мржње према српском народу, све лажи о устанку свих народа у Босанској крајини у љето 1941. године. Извор

Одржан јавни час о методологији изучавања Холокауста

27. фебруар 2019.

Изучавање о Холокаусту треба да буде засновано на принципу личне приче жртве јер исповијести преживјелих увијек говоре о побједи живота над смрћу, рекао је Боро Станић, који је са ученицима Економске школе у Бијељини подијелио сазнања о овој теми стечена на семинару „Јад Вашем“ у Јерусалиму, највећем институту за проучавање Холокауста. Станић, који је професор српског језика и књижевности у овој школи, на јавном часу посвећеном методологији изучавања Холокауста, рекао је да је циљ овог семинара развијање свијести о култури памћења, а Институт у Јерусалиму највећи је тог типа на свијету. „Неопходно је методолошки приступити прочувању овог проблема 20. вијека, као и наставне садржаје о Холокаусту и геноциду прилагодити ученицима“,

Вучевић у Вуковару: Пуна подршка нашем народу

26. фебруар 2019.

Градоначелник Новог Сада посетио Вуковар и сусрео се са представницима заједничког већа општина Срби у Хрватској увек могу да очекују институционалну подршку од матице Србије, поручио је у понедељак у Вуковару градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и истакао да се предано ради на што бољим односима са Хрватском, јер је то у циљу заштите права Срба који живе у тој држави. Он је са својим сарадницима, на позив председника Заједничког већа општина Вуковар Срђана Јеремића, посетио Србе који живе у источној Славонији, западном Срему и Барањи. – Имајући у виду споразуме између председника Републике Србије и председнице Републике Хрватске, са српске стране је урађено све што је тражено од хрватске

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА