Pokolj Архиве - Страница 141 од 157 - Јадовно 1941.

Јеврејска заједница одбила да у Јасеновац оде као део државне делегације

20. март 2019.

Јеврејска заједница у Хрватској одбила је позив премијера Хрватске Андреја Пленковића да иде на комеморацију у Јасеновац као део државне делегације, јер сматра да у Хрватској и даље траје изједначавање жртава усташког режима и страдалих у Блајбургу. Kраус је рекао порталу Индекс.ба да је „За дом спремни“ за једне усташки поздрав, а за друге прихватљив упркос уставним и законским одредбама и одлуци Суда Савета Европе у Стразбуру. Један од разлога су и ревизионистички школски уџбеници из историје, а Kраус истиче и чињеницу да је на месту шефа Одељења за информисање ХДЗ, особа као што је Андреј Рора. Хрватски медији подсећају да је Рора деведесетих година, као уредник „Хрватског бојовника“, „Панораме“

Две колоне у Јасеновцу

19. март 2019.

Узалудан позив Пленковића антифашистима, Србима и Јеврејима. Настављено јачање ревизионизма и дизање усташтва И ове године, средином априла, биће две комеморације у Јасеновцу – она званична, на коју ће доћи хрватски политички врх, и друга, на којој ће почаст жртвама одати представници Срба и Јевреја и антифашисти. Ништа се битније у Хрватској није променило од прошле године, када су српске и јеврејске организације упозоравале на драматично јачање историјског ревизионизма и дизање глава неоусташа. У међувремену, и даље није до краја законски регулисано истицање усташких симбола, за разлику од суседне Аустрије, која Хрватској све више указује на неприхватљивост толерисања фашизма. Иако је званична власт желела да се средином априла одржи само

Споменик у селу Стрмену, оскрнављен 1995. године (Фотодокументација „Политике”)

„Четници” код Јасеновца

19. март 2019.

Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора Aна Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор. Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се. Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати. Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова. Догађај је забележио Никола Турајлић који

Геноцид у НДХ – Покољ

19. март 2019.

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

ЂУРЂЕВДАН. Сарајевски „Ђурђевдански теферич“

19. март 2019.

Постоје они који не верују, они који се не боре јер мисле да не могу ништа да промене. Са друге стране стоје они пуни вере они за које су проблеми и препреке само део живота. Они који никада не одустају, од њих се може увек чути да како год је време сада на крају ћемо победити. Наравно и једни и други су у праву биће им управо онако како верују,кажу, мисле и боре се. Светосавци су увек веровали, борили се и знали да ће једног дана за то бити и награђени. Тако ће и бити. Злотвори су стављали пред Србе и непремостиве препреке али никад нису успели да избришу светосавску

Бикуша

18. март 2019.

Љета 1990. године, узалудно сам тражио jаму Бикушу изнад Челебића. Ниjе помогло ни то што ми jе водич био Душко Шуњка, човjек коjи на том терену познаjе свако коначиште дивљачи, сваки брлог дивљих свиња, све чеке, прелазе и приjечце. Узалудно смо се провлачили кроз густише и шипражjе, пели на узвишице и височиjе дрвеће — море расцвjеталог jасења jе у своjоj бjелини сакрило чак и биjели камени обелиск подигнут послиjе рата над овим стратиштем Послиjе ми, чини ми се, ниjе било ни жао што jе ниjесмо нашли, што ни Душко Шуњка коjи брдо Кланац и Ливаднице познаjе као своj длан ниjе погодио прави пут до ње. Можда jе тако и боље.

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

17. март 2019.

Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

17. март 2019.

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Обиљежено 75 година од убиства цивила у Вршанима

16. март 2019.

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежено 75 година од страдања 75 мјештана овог села, које су на данашњи дан 1944. године звјерски побили припадници злогласне 13. СС Ханџар дивизије. Предсједник Савјета мјесне заједнице Вршани Недељко Мићић рекао је да су припадници 13. СС Ханџар дивизија починили незапамћен злочин над мјештанима Вршана и околних села. „Побијени су углавном нејач и жене, чак и свештеник и његова породица…Наша је морална обавеза да овај датум никада не заборавимо, да га обиљежавамо са жељом да се то зло никада не понови“, рекао је Мићић новинарима. Мићић је навео да су ријетки тога дана успјели да побјегну од сигурне смрти. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић

Злочин са непоправљивим посљедицама

16. март 2019.

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су „Срби

Пoздрaв из Хрвaтскe

15. март 2019.

Нa срaмoту Kусићeвoг виjeћa, дoнoсимo 20 устaшких дoкумeнaтa пoтписaних пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ кojимa су прoвoђeни рaсни зaкoни и oтпремани Јевреји, Срби и Рoми у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa Пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ зaвршaвaлe су брojнe устaшкe нaрeдбe и други дoкумeнти НДХ кojи су сe oднoсили нa прoвoђeњe фaшистичких рaсних зaкoнa и слaњe Јевреја, Србa, Рoмa и кoмунистa у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa. Taj oдврaтни злoчинaчки пoздрaв из Другoг свjeтскoг рaтa кao свoj слoгaн кoристилe су тoкoм рaтa у Хрвaтскoj и Бoсни и Хeрцeгoвини пaрaвojнe јединице ХOС-a, кoje je oргaнизовала прoустaшкa Хрвaтскa стрaнкa прaвa Дoбрoслaвa Пaрaгe и Aнтe Ђaпићa, oтвoрeних сљeдбeникa пoглaвникa Aнтe Пaвeлићa. Усвajaњeм устaшкoг пoздрaвa тe су пaрaвojнe јединице, кoje су сe и нaзивaлe

„Шишали су нас до коже, крв је текла“, са 9 година одведена је у Јасеновац, њена сећања на плач, деце, глад, страх, мртве не бледе

15. март 2019.

Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, места на самој граници БиХ и Хрватске, никада неће заборавити страхоте које је као девојчица од девет година преживела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, где су људе убијали и пре него што су ушли у логорски комплекс. Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживела у јасеновачком логору не могу описати речима. Стоја, девојачко Рабат, рођена је 1933. године у селу Побрђе код Костајнице. Офанзиву на Козари 1942. године дочекала је као сироче са још три сестре и два брата јер су им родитељи умрли пре офанзиве. Они су сами пошли у

Тајни архиви Ватикана могли би да открију истину о Степинцу

15. март 2019.

Отварање архиве папе Пија Дванаестог која се односи на период Другог свјетског рата, могло би да разријеши дилему јеврејске заједнице о томе шта је Ватикан знао о прогону Јевреја, али и открије ко је и колико знао о злочинима над Србима, папин став према Независној Држави Хрватској /НДХ/ и Алојзију Степинцу, јавља Радио-телевизија Србије. У тајним списима, који ће истраживачима постати доступни у марту 2020. године, налазе се и писма и реакције легата Ватикана опата Марконеа из НДХ, сазнања Ватикана о Јасеновцу, а очекује се и увид у оригинална писма надбискупа Степинца за чији садржај данас у Хрватској неки истраживачи тврде да је фалсификат. „Видјећемо што је све Степинац писао

Мара Лалић, августа 1990. Фото: Б. Симовић

Од судбине се не може побећи

15. март 2019.

Као осмогодишња девојчица месец и по дана је провела у паклу јаме у коју су усташе на Огњену Марију 1941. бациле 218 Срба из села са руба Ливањског поља На месном гробљу у Банатском Деспотовцу, након дугог, 85-годишњег рвања са животом, вечно је починула Мара Лалић, удата Јурић, једна од четрнаесторо великомученика преживелих у паклу јаме Равни Долац на Динари, у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941, бациле 218 Срба, углавном деце, девојака и жена из поддинарских села са руба Ливањског поља, Горњих и Доњих Рујана. И она је, као и њена старија, одавно већ покојна сестра Љуба и још дванаесторо њихових рођака и комшија (занимљиво је