Pokolj Архиве - Страница 133 од 159 - Јадовно 1941.

Остоја Војиновић: Дан када је потписана дозвола за геноцид

13. мај 2019.

Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић потписао је 13.маја 1941. године “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и мир“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба представљала је “правни основ“ за хрватске усташке власти којом је отпочело истребљење Срба, Јевреја и Рома.На основу те уредбе започело се са прогањањем, убијањем, покрштавањем и протеривањем Срба,а оно што је касније уследило био је геноцид и страшни и ужасни злочини над српском популацијом, као и јеврејском. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, у којем су људи убијани, мучени, бацани у јаме. Крајен Другог светског рата, 6.маја 1945.

Петровац: Обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде

13. мај 2019.

У мјесту Биљег јуче је, у организацији Српског народног вијећа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана. Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, „показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима“. Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског

Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ

11. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта поручио је данас да је неопходно да парламент Србије донесе декларацију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Говорећи на молитвеном сабрању за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године, Линта је нагласио да је неопходно да се Србија институционално бави културом сјећања. „Крајње је вријеме да се у Београду оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ чији би један од главних задатака био, не само да свједочи истину о злочинима, него и да попише српске жртве“, поручио је Линта, саопштено је из Савеза Срба региона.

Будо Симоновић: Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

11. мај 2019.

Оваj jединствени видео запис приказуjе спуштање спелеолога са потомцима жртава у бездану jаму Равни Долац у Ливањском пољу. Само у ову jаму су хрватске усташе на Огњену Мариjу 1941. године живе побацали 218 жртава. Нако шест недjеља и три дана из jаме су живе извучене 13 жена и jедан мушкарац. Након 50 година потомци жртава есхумирали су кости побиjених, умили их, осунчали и похранили у новоизграђену крипту покраj цркве Успениjа Пресвете Богородице у Ливну. На жалост, 1992 године потомци злочинаца су минирали крипту и на таj начин учинили нови злочин над остацима невиних жртава. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа

Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године

11. мај 2019.

У Павелићевој Независној Држави Хрватској Глина је остала без Срба – а у Туђмановој Републици Хрватској Срби су остали без Глине… Појединачна масовна хапшења и покољ Срба у Глини, Вељуну и Благају почели су на православни празник Ђурђевдан, и непрекидно су трајали до 13. маја 1941. године. Први човек из Глине који је доживео мученичку смрт био је Адам Ресановић. Невитешки га је убио усташа Јосо Вребац, иначе његов предратни кум. И Рада Ратковића, такође глинског Србина, и уважаваног општинског бележника, убили су његови стари познаници, Шиме Наглић и Никола Липак – „Чукље“, усташки драговољци. Ратковићево испресовано тело пронаћено је на јукиначкој утрини под тешким ваљком за култивисање орања са

У логору Земун највише је убијено Срба

10. мај 2019.

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

10. мај 2019.

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

„Жицом су везивали људе за стабло и бацали у реку“: „Нестале“ језиве фотографије из Јасеновца?

10. мај 2019.

Бранко Савић, фото-репортер тек основаног Танјуга, 4. маја 1945. са партизанима ушао је као први новинар на свету у Јасеновац и своја сећања педантно уписао у новинарску белешку, под насловом „Пут на фронт“, чији садржај објављује лист Недељник. Међутим, фотографије које је тада направио никада нису угледале светлост дана, склоњене су да се не би виделе све страхоте овог концентрационог логора, да се не би нарушавало крхко „братство и јединство народа и народности“ у новој Југославији. „Деда Бранко нам је често, с пуно емоција и детаља описивао тај новинарски задатак и страхоте које је видео у Јасеновцу. Причао је да је филмове послао из Загреба за Београд. Тек када се

Нови Сад – Пројекција филма „Иродови синови“

10. мај 2019.

У Градској библиотеци, улица Дунавска 1, Нови Сад, у среду 15. маја 2019. године, у 19 часова, биће одржана пројекција филма „Иродови синови“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“. О филму ће говорити аутор сценарија, публициста Хаџи Братислав Николић. Поздравнa реч: Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови Сад. Организатори проекције филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Градска библиотека у Новом Саду. Водитељ програма ће бити Весна Живковић, уредник културног програма Градске библиотеке у Новом Саду. Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде

БОЖАНА — БОЈА ЛАЛИЋ, удата РАДЕТА: Коме је вика, томе је и лика…

Ране Боје Лалић

10. мај 2019.

Село Губер jе jедно од наjљепших у Ливањском пољу. На самоj перифериjи Ливна, са лиjепим новим кућама, широким авлиjама, шталама, помоћним зградама и богатом маханизациjом, подсjећа на шумадиjска села. У jедноj од тих нових кућа, уз саму магистралу, нашао сам у љето 1990. године Божану – Боjу Радету, родом од Лалића из Руjана. Мало приjе тога jоj ненадно умро муж и остала сама да се виjе у пространоj кући. Навикла jе Боjа да губи и трпи ударце, цио живот jоj губљење, али године учиниле своjе и више нема снаге као некад да стисне срце, да претрпи и сакриjе сузу. Поготову кад говори о паклу jаме Равни долац, коjи jе и

Дервента: Парастос убијеним у току два рата

9. мај 2019.

У дервенској мјесној заједници Босански Лужани данас је служен парастос и положени вијенци за 22 погинула борца Војске Републике Српске и седам цивила из одбрамбено-отаџбинског рата, као и за 143 жртве које су током Другог свјетског рата убиле усташе. Замјеник начелника општине Дервента Синиша Јефтић рекао је да је над српским становништвом од 1941. до 1945. године почињен стравичан злочин, те да се бројним убијенима не зна ни мјесто гдје су закопани. – Постоје свједоци о стравичним страдањима Срба у Другом свјетском рату, а ова имена са плоча су још један доказ. Нема породице у овом мјесту да некога није изгубила – рекао је Јефтић. Предсједник Предсједништва Борачке организације Дервента

ОТВОРЕНА ИЗБЛОЖБА О СТРАДАЊУ СРПСКЕ ДЈЕЦЕ У ПРОТЕКЛОМ ВИЈЕКУ

8. мај 2019.

У Дому Војске у Београду отворена је изложба „Дјеца у рату“, документовано свједочанство о српској дјеци као жртвама рата у периоду од 1914. до 1999. године. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да би ову изложбу требало да виде српска дјеца, да би разумјела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и дјеца других народа. „Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити“, рекао је Вулин.

СТРАДАЛО 2,5 ОДСТО УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ – СССР НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕН

8. мај 2019.

Укупан број жртава Другог свјетског рата ни до данас није познат, али сви извори, и побједника и поражених, крећу се између 50 и 60 милиона, што је 2,5 одсто тадашње укупне популације на Земљи. Ове бројке односе се на период почетка рата у Европи 1. септембра 1939. године, па до капитулације Јапана 2. септембра 1945. Највеће жртве поднио је СССР и земље са истока Европе, док су на Западу те цифре много мање. У бројним државама које су учествовале у Другом свјетском рату постоји мали број поузданих извора и истраживања о броју жртава. Начини процјена су различити јер су различити погледи на формулацију узрока смрти, те директне и индиректне ефекте

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

8. мај 2019.

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би