arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
БОЖАНА — БОЈА ЛАЛИЋ, удата РАДЕТА: Коме је вика, томе је и лика…

Ране Боје Лалић

10. мај 2019.

Село Губер jе jедно од наjљепших у Ливањском пољу. На самоj перифериjи Ливна, са лиjепим новим кућама, широким авлиjама, шталама, помоћним зградама и богатом маханизациjом, подсjећа на шумадиjска села. У jедноj од тих нових кућа, уз саму магистралу, нашао сам у љето 1990. године Божану – Боjу Радету, родом од Лалића из Руjана. Мало приjе тога jоj ненадно умро муж и остала сама да се виjе у пространоj кући. Навикла jе Боjа да губи и трпи ударце, цио живот jоj губљење, али године учиниле своjе и више нема снаге као некад да стисне срце, да претрпи и сакриjе сузу. Поготову кад говори о паклу jаме Равни долац, коjи jе и

Дервента: Парастос убијеним у току два рата

9. мај 2019.

У дервенској мјесној заједници Босански Лужани данас је служен парастос и положени вијенци за 22 погинула борца Војске Републике Српске и седам цивила из одбрамбено-отаџбинског рата, као и за 143 жртве које су током Другог свјетског рата убиле усташе. Замјеник начелника општине Дервента Синиша Јефтић рекао је да је над српским становништвом од 1941. до 1945. године почињен стравичан злочин, те да се бројним убијенима не зна ни мјесто гдје су закопани. – Постоје свједоци о стравичним страдањима Срба у Другом свјетском рату, а ова имена са плоча су још један доказ. Нема породице у овом мјесту да некога није изгубила – рекао је Јефтић. Предсједник Предсједништва Борачке организације Дервента

ОТВОРЕНА ИЗБЛОЖБА О СТРАДАЊУ СРПСКЕ ДЈЕЦЕ У ПРОТЕКЛОМ ВИЈЕКУ

8. мај 2019.

У Дому Војске у Београду отворена је изложба „Дјеца у рату“, документовано свједочанство о српској дјеци као жртвама рата у периоду од 1914. до 1999. године. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да би ову изложбу требало да виде српска дјеца, да би разумјела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и дјеца других народа. „Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити“, рекао је Вулин.

СТРАДАЛО 2,5 ОДСТО УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ – СССР НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕН

8. мај 2019.

Укупан број жртава Другог свјетског рата ни до данас није познат, али сви извори, и побједника и поражених, крећу се између 50 и 60 милиона, што је 2,5 одсто тадашње укупне популације на Земљи. Ове бројке односе се на период почетка рата у Европи 1. септембра 1939. године, па до капитулације Јапана 2. септембра 1945. Највеће жртве поднио је СССР и земље са истока Европе, док су на Западу те цифре много мање. У бројним државама које су учествовале у Другом свјетском рату постоји мали број поузданих извора и истраживања о броју жртава. Начини процјена су различити јер су различити погледи на формулацију узрока смрти, те директне и индиректне ефекте

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

8. мај 2019.

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

evo-nase-dece.jpg

Видео: ЕВО НАШЕ ДЕЦЕ

7. мај 2019.

Погледаjте документарни филм Здравка Шотре коjи свjедочи о страдању Срба из Херцеговине у Независноj Хрватскоj 1941. године. Мученичко село Пребиловци наjстрашниjе симболизуjе геноцид коjи  jе преживио српски народ. Потомци након 50 година широм  Херцеговине ваде кости своjих предака из jама и достоjно их сахрањуjу. Оваj филм из 1991. има своjу специфичну тежину ако знамо да jе убрзо након тога „комшиjа“ са незапамћеном монструозном мржњом уништавао и кости мученика. Везане виjести: Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941. Страница на нашем саjту посвећена ПРЕБИЛОВЦИМА

Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

7. мај 2019.

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942. Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – „у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији“. ПОДРШКА Велики добротвори

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

7. мај 2019.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Проф. др Борис Беговић: Логори у НДХ – државни пројекти

6. мај 2019.

Др Борис Беговић – редовни професор Правног факултета БУ, члан Центра за либерално-демократске студије, познат у економским круговима, али и члан Удружења „Јадовно 1941.“, за наш радио говори о активностима поменутог Удружења, предстојећем молитвеном скупу првог јулског викенда на местима где су Срби страдали почетком Другог светскг рата од стране усташког терора. „Комплекс логора ЈАДОВНО – ГОСПИЋ – ПАГ био је државни пројекат чији је циљ било коначно решење, односно истребљење српског народа“, рекао је проф. др Борис Беговић. Како јке функционисао комплекс логора, како су убијани заточеници, зашто је логор затворен након три месеца од отварања, како је страдао Епископ горњокаарловачки Сава Трлајић, само су нека од питања на

Јелена Бухач Радојчић, фото: Танјуг

Јелена Бухач Радојчић: Још чујем вриску дјеце из Јасеновачких логора

6. мај 2019.

Осамдесетдвогодишња Јелена Бухач Радојчић, која је као дијете преживјела голготу јасеновачког логора, изјавила је Тањугу да и данас чује вриску дјеце и мајки које су усташе раздвајале у логору Стара Градишка и да су то слике које не блиједе. Усташе су током Другог свјетског рата Јелени убиле баку, дједа, оца, два брата и још 80 рођака, а по завршетку рата она, брат и мајка нису имали гдје да се врате, јер је породична кућа у Јабланцу била срушена, а и кућа бабе и дједа. Усташе су 1942. године у јасеновачком логору заклале њеног четворогодишњег брата Душана, бабу и дједа, зато што нису жељели да се раздвајају. Црнокошуљаши су оца Божу

Мирослав Лазански

Лазански: Хрвоје Класић и Хрвати хоће да промене историју, али заборављају…

6. мај 2019.

  Гледао сам ових празничних дана мало телевизије драгих нам суседа. Па тако, на ХРТ 4 набасах на емисију која се бави ревизијом историје на просторима бивше СФРЈ. Гост је био уважени загребачки професор, историчар др Хрвоје Класић. Повод је била наводна идеја неких кругова да се у Београду подигне споменик Слободану Милошевићу. Иако мислим да би се тај споменик, пре свега, требао подићи у Загребу. Иако се уважени професор Класић својски трудио да остави бар привид објективности, иако је мало, онако овлаш, опалио и по својима, ипак је закључак био да су за све несреће, трагедије и ратове на просторима бивше СФРЈ криви Срби и Србија. Тако рече професор

Проф. др Гидеон Грајф

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

5. мај 2019.

 Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је данас у Доњој Градини да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету. „То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима“, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини. „Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Козарска Дубица: Одржана Меморијална академија „Небо тамно“

5. мај 2019.

У Козарској Дубици синоћ је одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Министарка просвјете и културе Српске Наталија Тривић нагласила је да Меморијална академија у Козарској Дубици има велики значај за сјећање на све пострадале у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, највечем стратишту на овим просторима. – Ми на овај начин желимо да се поклонимо свим жртвама и да учимо будуће генерације да не забораве злочине из тог доба – истакла је Тривићева. Она је додала да је Меморијална академија сваке године све посјећенија и да људи све више схватају значај академије и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА