arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Najava: Sveta Arhijerejska Liturgija i doček Časnog Krsta u Livnu

24. oktobar 2019.

Dar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja, Časni Krst osveštan u Jerusalimu i celivan usnama hiljada vernika od Beograda, preko Jadovna, Jasenovca, Gazimestana, Ostroga, Bara i mnogih svetinja, svečano će biti uručen Spomen-kapeli Svete Velikomučenice Marine u Livnu u spomen stradalim livanjskim Srbima. Arhijerejska liturgija, koju služi Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački Gospodin Sergije sa sveštenstvom, i primopredaja Časnog Krsta i Plaštanice iz Svete ruske zemlje, služiće se u Livnu. Nedelja 3. novembra 2019. godine u 9 časova. Neka nas životvorni Časni Krst sabere na zajedničku molitvu! Izvor: Ognjena Marija Livanjska

Dušan J. Bastašić: O jednom nesrećno odabranom poređenju i kontekstu

24. oktobar 2019.

Čini se da se „mit i uvećavanje broja žrtava“ koje Nemanja Dević pominje u svome post skriptum nesrećno odabranom kontekstu i poređenju sa izmišljenim razlogom stradanja malih Roma u Kragujevcu, odnosi na Jasenovac. Mladi ali već uveliko afirmisani srpski istoričar Nemanja Dević, ukazao je juče na svojoj fejsbuk stranici na jedan falsifikat, kako sam kaže, umjetničku konstrukciju prikazanu u ratnom (i propagandnom) filmu “Krvava bajka“, scenariste i režisera Branimira Tori Jankovića, snimljenog 1969. godine. Treba reći da je ovaj film nagrađen Srebrnom pulskom arenom za režiju, Oktobarskom nagradom na festivalu u Kragujevcu i „Zlatnom ružom „Lidice“ u Karlovim Varima. Ne treba podsjećati da je riječ o jednom od kultnih filmova

Dušan Nikodijević: Broj od 700.000 žrtava Jasenovca nema čvrsto utemeljenje

23. oktobar 2019.

Ozbiljne kritike moje knjige „Jasenovac između broja i žrtve” tek očekujem. Bilo je nekih „apela“ na društvenim mrežama, ali to ne bih da komentarišem. Dušan Nikodijević (Foto: Dejana Batalović) Broj ljudi koji su izgubili živote u kompleksu koncentracionog logora Jasenovac i dalje je kontroverzno pitanje u Srbiji. Distorzija Holokausta se u Hrvatskoj odigrava u nekoliko različitih oblika, o čemu smo pisali na Talasu, zbog čega je pitanje broja stradalih u pomenutom logoru od velikog značaja. Knjiga „Jasenovac između broja i žrtve” Dušana Nikodijevića, istoričara i višeg bibliotekara, predstavlja jedan korak bliže verodostojnom utvrđivanju broja žrtava. Promocija ove knjige održana je 21. oktobra u Narodnoj biblioteci, a tim povodom za Talas

Srbe deli i Jasenovac – peticija vrhu SPC

23. oktobar 2019.

U Narodnoj biblioteci Srbije u ponedeljak je predstavljeno novo izdanje Muzeja genocida Jugoslavije, knjiga Dušana Nikodijevića „Jasenovac – između broja i žrtve“. Ova knjiga je i pre promocije izazvala oštru kritiku dela srpske javnosti, a 53 intelektualca je potpisalo peticiju Sinodu SPC i patrijarhu srpskom Irineju u kojoj izražavaju „uznemirenost pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda“ u NDH, odnosno koncentracionom logoru Jasenovac. U peticiji, koju su između ostalih potpisali akademici Vasilije Krestić i Srboljub Živanović, francuski istoričar Iv Bataj, Anja Igorevna Filimonova iz Moskve, ali i predstavnici srpske zajednice iz Švajcarske, stoji da je posebno uznemirujuće da se „Tuđmanovoj istoriografiji poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuju i srpski

Dušan Nikodijević: Najmanje 99.000, najviše 208.000 žrtava logora Jasenovac–Stara Gradiška

22. oktobar 2019.

Predstavljena knjiga „Jasenovac, između broja i žrtve“ BEOGRAD – Knjiga istoričara Dušana Nikodijevića „Jasenovac, između broja i žrtve“, u izdanju beogradskog Muzeja žrtava genocida, predstavljena je danas u Narodnoj biblioteci Srbije. Promocija je organizovana povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, kada su 21. oktobra 1941. godine izvršena masovna streljanja u Kragujevcu, kao i povodom Dana sećanja na 22. april 1945. godine, kada je izvršen proboj poslednjih zatočenika Jasenovca. Knjiga, koja se bazira na svedočenjima preživelih zatočenika i logoraša Jasenovca, i na osnovu čijih je iskaza autor sačinio elaborat, navodi podatke o minimalnom i maksimalnom broju žrtava, a u izvesnom smislu baca novo svetlo na dosad prezentovane

Stefan Radojković: Naučno revidiranje broja žrtava Jasenovca neće revidirati istoriju

21. oktobar 2019.

Imamo poimenični spisak od oko 90.000 žrtava Jasenovca,  dopunjava se i procena je će ići najviše do 120.000 ili 130.000 stradalih, kaže Radojković. Na dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, 21. oktobra, u Narodnoj biblioteci Srbije biće promovisana knjiga „Jasenovac između broja i žrtve“, istoričara Dušana Nikodijevića, a u izdanju Muzeja žrtava genocida. Knjiga se bavi brojem stradalih u Jasenovcu, jednom od najbolnijih tema (ne samo) ovoga naroda. Prebrojavanje žrtava i danas traje, više od sedamdeset godina posle okončanja Drugog svetskog rata, a u trenutku kada su sve glasniji pokušaji revizije istorije i sudbine narodâ.Upravo zbog toga što broj stradalih u Jasenovcu varira od svega nekoliko desetina

Bojanić: MASAKR U KRAGUJEVCU OD STRANE BRUTALNIH NACISTA

21. oktobar 2019.

„Srbi su ponovo pronašli svoju dušu“, uzviknuo je ser Vinston Čerčil, 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kembel javio da je puč definitivno uspeo. Znao je da će front biti prebačen na Balkan i da će englezi predahnuti od  avionskih napada i razaranja, a to je i paltio engleskim funtama. To ushićenje Srbima neće dugo trajati. Već krajem te iste godine Siton Votson, britanski profesor univerziteta, reći će nešto drugo: „Mi smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa.“ Da li je moglo biti sve dugačije !???? Šta je predhodilo surovom događaju…  Malo ljudi je govorilo da je to izazivanje najjače vojske sveta i

Nikola Milovančev: Naziv Memorijalni centar „Staro sajmište“ uvredljiv za žrtve

21. oktobar 2019.

Smatram da ni sam naziv „Memorijalni centar Staro Sajmište“ nije najbolji, čak je i uvredljiv za žrtve. Sajmište (Foto: Z. Jovanović) Na sajtu Ministarstva kulture objavljen je u petak 11. oktobra nacrt Zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište“ koji, nažalost, nije pripremilo Ministarstvo kulture, već radna grupa Vlade. Navodim „nažalost“ jer verujem, da bi Ministarstvo pripremilo kvalitetniji predlog od Radne grupe. Šta reći o nacrtu Zakona? Pre svega da je to predlog zakona na koji smo dugo čekali i koji je preko potreban da bi se zaštitio devastirani prostor nekadašnjeg logora Zemun i sećanje na žrtve monstruoznih zločina tu počinjenih 1941-1944. Zatim, nerazumljivo je da nisu predviđene organizovane javne rasprave

APEL ZA ODBRANU SVETIH SRPSKIH NOVOMUČENIKA JASENOVAČKIH

18. oktobar 2019.

Vaša Svetosti, Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva! Pišemo duboko uznemireni pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda u kleronacističkoj NDH i svesnog potpuno neutemeljenog smanjivanja broja žrtava kako u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, tako i u celoj NDH. Ono što posebno uznemirava sve nas jeste činjenica da se „Tuđmanovoj istoriografiji“ poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuje i vladika slavonski Jovan (Ćulibrk). I ne samo neutemeljenom odbranom Stepinca (uzgred, potpuno raskrinkanom), nego i uznemirujućom revizijom o pitanju broja žrtava u Jasenovcu. Vladika Jovan i predstavnici Muzeja žrtava genocida iz Beograda na čelu sa Veljkom Đurićem Mišinom (čija direktorska fotelja direktno zavisi upravo od vladike Jovana kao predsednika Upravnog odbora Muzeja) ignorišu

Sisak: Spomenik oštećen, logorska zgrada pretvorena u pozorište

17. oktobar 2019.

U Sisku, gradiću u kome su ustaše imale najveći konclogor sa srpsku djecu sa Kozare, danas nema pravog pomena na ovaj zločin, a zgrada logora pretvorena je u prostor za bioskop i pozorište i sada nosi naziv „Kristalna kocka vedrine“. Nekadašnja glavna zgrada logora u Sisku, danas poznata kao Kristalna kocka vedrine (foto:Nikola Vukobratović) Hrvatski šovinisti i neki biskupi negiraju sistematski ustaške logore za djecu i nazivaju ih „humanitarnim ustanovama“, a ustašofili upadaju na komemoracije sa pozdravima „Za dom spremni“, navodi portal Ekspres. Skulpturu kod mosta od cigle u Sisku, posvećenu pobijenoj djeci, nazvanu „Nedovršene igre“, vandali su oštetili i sada propada neobilježena. Autori spomenika Gabrijela Kolar lično je poznavala

Akademik Ljubodrag Dimić upozorava: Ako se ne suočimo sa padom nataliteta, bićemo zemlja na kojoj će živeti drugi narodi

17. oktobar 2019.

Srbi su podelili sudbinu jugoslovenske države, što je porodilo dezorijentaciju. Čuvari bratstva i jedinstva postali su dogmatizovani zagovornici srpstva. Autor: Ljiljana Begenišić Ukoliko se Srbija ne suoči sa problemom nataliteta, ozbiljno mu i sistematično ne pristupi, ostaćemo zapušteno društvo i narod koji sam sebi ukida budućnost. Postaćemo država sa opustelim teritorijama, praznim učionicama, zapuštenim njivama, zatvorenim fabrikama, država ostarelih jedinaca i sve brojnijih penzionera. Za akademika Ljubodraga Dimića, pretnja da ćemo ostati pusta zemlja na kojoj će živeti neki drugi narodi jedna je od najveći srpskih muka. Iako je Srbija država koja se suočava sa nizom skoro nerešivih političkih problema – ne znamo gde su nam granice, da li idemo

Četnička povest nestala u selima oko Čačka

13. oktobar 2019.

Rukopis Dragiše Vasića „Istorija Ravne gore”, otkucan u tri primerka, završio je u magacinu Titove tajne policije, objavljuje ovih dana čačanski istoričar dr Miloš Timotijević. Čačak – Znameniti srpski mislilac i nacionalista, advokat Dragiša Vasić (1885–1945), sastavio je u kovitlacu Drugog svetskog rata temeljnu istoriju Ravne gore, koja je prekucana u samo tri primerka, ali danas niko ne zna gde su. Na to izvorno delo podsetio je nedavno istoričar Narodnog muzeja u Čačku dr Miloš Timotijević, u studiji „Dragiša Vasić i srpska nacionalna ideja”, čiji je izdavač „Službeni glasnik”. Evo kako dr Timotijević za „Politiku” opisuje ta zbitija i ličnosti, pri čemu istorija beleži da je Vasić bio desna ruka đenerala

Služen pomen stradalima u Zanasovićima

12. oktobar 2019.

U subotu 5. oktobra, na Zadušnice, dan kada se sećamo naših upokojenih, parastos za sve umrle sulužen je i u Hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bugojnu. Nakon službe, okupljeni vernici, predvođeni svojim sveštenikom o. Slavišom Đurićem, uputili su se u Zanasoviće, da se i tamo pomole za duše nevino stradalih, da ih se sete. U selu Zanasovićima nalazi se najveće srpsko stratište iz Drugog svetskog rata u opštini Bugojno. Na mestu gde danas stoji skroman spomenik, Bugojanske ustaše, predvođene Brankom Kuštrom, ubile su oko 1700 pravoslavnih Srba, pre svega iz Bugojna i Skopaljske doline, ali i Kupresa, Livna, Duvna i Glamoča. Među stradalima su bila i tri ugledna Livnjaka –

Javna rasprava o Nacrtu zakona o Memorijalnom centru “Staro sajmište“

12. oktobar 2019.

Radna grupa Vlade za izradu Nacrta zakona o Memorijalnom centru “Staro sajmište“, izradila je radnu verziju prethodno navedenog akta. Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovodi se u periodu od 11. oktobra 2019. do 01. novembra 2019. godine a po okončanju javne rasprave Ministarstvo kulture i informisanja analiziraće sugestije, predloge, i primedbe učesnika u javnoj raspravi i sačiniće izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona i objaviće ga na svojoj internet stranici i portalu e- uprave. Svi zainteresovani svoje komentare mogu dostaviti na utvrđenim obrascima za komentare (koje možete preuzeti na sajtu) na e-mail: [email protected] ili poštom Ministarstvu kulture i informisanja, 11 000 Beograd, ulica Vlajkovićeva br. 3, sa naznakom

PROMOCIJA: ZBORNIK RADOVA SRPSKA POEZIJA STRADANjA I PATNjE

11. oktobar 2019.

POZIVAMO VAS NA PROMOCIJU ZBORNIKA RADOVA „SRPSKA POEZIJA STRADANjA I PATNjE“ -Priređivač Rade R. Lalović-   SAJAM KNjIGA u Beogradu Štand Republike Srpske (HALA 2, NIVO A) Subota, 26. oktobar 2019. u 12,00 sati Vezane vijesti: Rade R. Lalović: SRPSKA POEZIJA STRADANjA I PATNjE … Rade R. Lalović: NEKOLIKO POETSKIH SLIKA SA … Objavljena zbirka pjesama „Pred sjenima srpskih mučenika … Promovisan zbornik radova „Srpska poezija stradanja i patnje …

NAJNOVIJE VIJESTI

BRANKO..

Kad zaželiš pobjeći od stvarnosti i vratiti se snovima djeteta, pođe ruka

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA