Pokolj Архиве - Страница 109 од 163 - Јадовно 1941.

Календар геноцида: 26. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

26. јул 2020.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Леденице на Кршу. 26. jула 1941. године усташе поклале породицу Париповић Миле од 8 чланова, те супругу и диjете Париповић Дане. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

МАСТИЛОВИЋ: Мапа Југоисточне Европе све више личи на ону коју је успоставио Хитлер 1941. године

25. јул 2020.

Нема сумње да је оно што је радио Хашки трибунал у претходном периоду не само покушај цементирања новог геополитичког стања на Балкану, већ и нови начин фалсификовања историјских чињеница. Осим тога, упорним покушајима да се Срби у Хашком трибуналу „званично“ прогласе за главне кривце крвавих ратова на простору бивше Југославије деведесетих година XX вијека, па чак и за геноцидни народ, настоји се амнестирати и оправдати улога западних сила у разбијању Југославије, али и злочини геноцида које су над Србима у Другом свјетском рату проводили Хитлеров Трећи Рајх и његови вјерни савезници и сателити, попут Независне Државе Хрватске. У петак, 24. јула, председник Руског историјског друштва (РИО) Сергеј Наришкин, одржао је

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

24. јул 2020.

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ

Драгослав Бокан: Усташе у ПАКЛУ!

22. јул 2020.

То шта су радиле хрватске усташе у Другом светском рату, то се тешко речима може испричати. Тешко, а да се осети макар сићушни делић онога што су, на својој кожи, уживо преживљавали Срби, Српкиње и Српчад у пакленој историјској замци званој Независна Држава Хрватска. Клања, касапљења, силовања, сечења дојки, носева и ушију, вађење очију, пробадања камом и бајонетом, дерања коже на живо, печење на ражњу и набијање на колац, све до гажења главица бебама, убијања дечице пред очима избезумљених мајки, клађења у јасеновачком логору ”где ће изаћи пацов” (на ком делу несрећног детета, претходно потеран ужареном пеглом да уђе у његов стомачић)… све до усташког такмичења у броју свеже закланих

Светозар Ливада: “Кордунски реквијем”

22. јул 2020.

Ливада пише о свом завичаjу у коме jе као тринаестогодишњи дjечак доживио окрутне смрти своjих наjдражих, несхватљива звjерства, палеж, рушења и мржњу. Аутор говори да jе наjстрашниjе што се, “све поновило 1991. године, у само jедном животу, а то jе превише патње и боли за jедан живот”. У књизи пише да су се страхоте поновиле jер “Срби и Хрвати практицираjу културу смрти несмиљено, као неку врсту кућне радиности” и резигнирано поручуjе да улазимо у 21.виjек “без иjедног риjешеног проблема”. Прочитаjте књигу СВЕТОЗАР ЛИВАДА: КОРДУНСКИ РЕКВИЈЕМAcrobat PDF dokument, 2,7 MB

Патријарх примио представнике Удружења Огњена Марија Ливањска

21. јул 2020.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Огњена Марија Ливањска. Са благословом Његове Светости Патријарха, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Телевизијом Храм и храмом Светог Саве на Врачару, недавно је београдској публици представило кратак историјски пресек живота ливањских Срба кроз изложбу, докуметарни филм и књигу о мученичком страдању лета 1941. године. На благослову и широкој подршци том догађају, као и на непосредној помоћи Фонда Патријарха српског Павла у осликавању спомен-капеле Свете великомученице Марине, у порти православне цркве у Ливну у чијој крипти су похрањене мошти ливањских мученика, патријарху Иринеју најискренију захвалност ливањских Срба пренео је председник

Погледајте ФИЛМ: Страдање и васкрсење ливањских Срба

18. јул 2020.

Позивамо вас да одгледате документарни филм Страдање и васкрсење ливањскх Срба, аутора ђакона Радомира Врућинића. Филм је сниман у Ливањском пољу током 2018. године, а садржи и разговоре са многим актерима који су живи сведоци или истраживачи истине о страдању ливањских Срба. Уласком немачких трупа у Загреб, 10. априла 1941. године проглашена је Независна Држава Хрватска под вођством Анте Павелића и усташког покрета. Већ током априла, власти НДХ доносе расне законе, којима се Срби, Јевреји и друге нехрватске заједнице стављају ван закона. Са проглашењем НДХ, долази и до успоставе усташке власти у Ливну и околини. Убиства су почела већ 6. јуна 1941. године, када је у јаму бачен Губински свештеник

Зафрановићев филм “Дјеца Козаре” добио новац за снимање

17. јул 2020.

Филм “Дјеца Козаре” редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске /НДХ/, коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара /255.455 евра/, сазнају “Вечерње новости”. Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом. Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата. Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да

Пале: Приказани филмови о страдању у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту

16. јул 2020.

На Палама је синоћ, поводом Дана побједе над фашизмом, приказани филмови “А, Бог је ћутао”, “Сунце и жица” и “Крст од крви”, сценаристе, режисера и књижевника Симе Брдара, који говоре о страдањима у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту. Директор Кинотеке Републике Српске Снежан Лаловић рекао је новинарима да филмови који су приказани говоре о несрећи Срба, Јевреја, Рома и свих који су завршили у јасеновачким логорима. – То је нешто што би требало приказивати чешће, како би остало упамћено, не због неке мржње, него једноставно да знамо шта нам се дешавало. То је историјско памћење на основу којег градимо будућност – нагласио је Лаловић. Он је истакао да је Симо Брдар без

НЕ ЗАБОРАВИТИ СТРАДАЊА СВЕШТЕНИКА И СВИХ ЉУДИ ИЗ ВОЗУЋЕ

12. јул 2020.

У манастиру Света Тројица – Возућица у општини Завидовићи у ФБиХ служено је вечерње богослужење поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика, међу којима је возућки свештеник Јован Зечевић који је пострадао у логору 1941. године. Протојереј-ставрофор Зоран Живковић рекао је Срни да је ово богослужење молитвено сјећање на тешка страдања свештенства у Другом свјетском рату, али и свих људи са подручја Возуће. “Молимо се Богу за све пострадале. Страдања српског народа и свештеника, међу којима је Јован Возућки, не смије да буде препуштено забораву да би нам свима будућност била боља, а страдања никада више никоме поновљена”, нагласио је отац Живковић синоћ након молитве. Вечерњем богослужењу поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

10. јул 2020.

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм “Дневник Диане Будисављевић”, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

УСТАШЕ У АУСТРИЈИ НЕ ЖЕЛИ НИ РАДИKАЛНА ДЕСНИЦА: Одбор аустријског парламента усвојио резолуцију против Bleiburga

9. јул 2020.

Одбор за унутарњу политику Националног вијећа аустријског парламента једногласно је усвојио необвезујућу резолуцију против одржавања комеморације код Блеибурга. Резолуцију су покренуле странке ÖВП-а (народњаци), СПÖ-а (социјалисти), Зелени и либерални НЕОС, а подржао ју је, на изненађење многих, и ФПО (Слободарска странка), да би се касније позвао на погрешку у гласању. Прилику да јасно кажу свој став имат ће и сутра кад се о резолуцији буде гласало на пленарној сједници тог заступничког и законодавног дома аустријског парламента. Одбор за унутарњу политику већ је расправљао о томе како се поставити према традиционалној годишњој комеморацији код Блеибурга, а сада је постигнут и надстраначки споразум, извијестили су из парламента. Од министра унутарњих послова Kарла

Мастиловић: Неозбиљно је употријебити ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац

8. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и остала стратишта. Након што је професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Златиборка Попов Момчиновић на Н1 телевизији рекла да се “оно што се десило не назива правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници” и да одређеним структурама смета да то јавно признају, Мастиловић је истакао да су ставови изнесени у тој емисији лични ставови Момчиновићеве, а не

Драган Поповић: Ревизионизам Срђе Трифковића или о броју страдалих Срба у Јасеновцу

8. јул 2020.

Реаговање поводом публиковања “научне“ полемике Срђе Трифковића у часопису Историја 20. века. Прилог је објављен на енглеском језику, а под насловом: “Усташки злочини, српске жртве, бројеви и политика: ка рационалној расправи“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222). Oд почетка текуће године српски, медијски простор, преплављен је ревизионистичким текстовима којима се на ненаучан и тендециозан начин прекраја историја двадесетог века и разара култура сећања. Реч је превасходно о српским ревизионистима који својим текстовима у историографији и публицистици сизифовски покушавају да „демистификују“ и „расветле“ скоро заборављени Геноцид који је извршен над Србима током Другог светског рата, на простору дезинтегрисане Краљевине Југославије, а посебно на територији марионетске