NDH Архиве - Страница 91 од 132 - Јадовно 1941.

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Филм о Диани Будисављевић у среду на РТС-у и ХРТ-у

21. април 2020.

Филм „Дневник Диане Будисављевић” Дане Будисављевић имаће телевизијску премијеру у среду 22. априла на Првом програму РТС (21 ч) и на ХРТ (20.05 ч) – на дан када се обележава сећање на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Награђивани играно-документарни филм потресна је прича о несвакидашњем херојском чину Загрепчанке аустријског порекла која је за време усташког режима у Хрватској спасила више од 10.000 српске деце из концетрационих логора. Након премијере на 66. Пулском филмском фестивалу, на којем је награђен 2019. године, „Дневник Диане Будисављевћ” имао је велики успех на фестивалима и у биоскопима широм региона, укључујући 15. Слободну зону у Београду, на којој је имао

Обиљежено 78 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку (ФОТО)

20. април 2020.

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток служен је парастос и положени вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Ове године због сузбијања ширења вируса корона у Репубици Српској није било већег окупљања грађана на обиљежавању овог догађаја. Парастос је служио свештеник Епархије бањалучке, а вијенац су положили представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора „Бијели Поток“. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора „Бијели Поток“ Бранко Милинковић, чији су чланови породице убијени у Бијелом потоку, рекао је раније да се сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом Потоку окупе

Дубровник у НДХ

20. април 2020.

Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА ; Аутор: САША НЕДЕЉКОВИЋ ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941.

Ишарани споменици жртвама усташког терора у Банском Грабовцу

16. април 2020.

Непознати починилац, или више њих, синоћ је девастирао споменик НОБ борцима и жртвама фашистичког терора у банијском селу Бански Грабовац код Петриње. Аутор: Душан Велимировић; Извор: Срби.HR; април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Споменик банијским борцима који су 23.7.1941. у знак побуне напали усташке јединице, синоћ је девастиран, а штету је пријавио један становник села. На спомен плочама црним спрејом исписане су пароле „Србе на врбе“, „За дом спремни“, „У“, „Поздрав из

Прнџа

15. април 2020.

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Музеј страдалим Србима у глинској цкрви

14. април 2020.

Спомен-обиљежје Србима страдалим у глинској српској православној цркви 1941. године требало би уредити у Парохијском дому у Глини. Овај приједлог покренули су активисти српске заједнице из Питсбурга и Чикага у Сједињеним Америчким Државама Мим Бижић, Миле Барбир, Светозар Данчуо и свештеник Ђуро Крошњар. Пошто се ускоро планирана реконструкција парохијског дома то је прилика, како сматрају, да се у оквиру тих радова у дијелу ове двоспратне зграде у центру Глине уреди Музеј или Спомен-соба глинским мученицима. Иницијатори су путем надлежног свештеника затражили благослов од владике Горњокарловачког Герасима, у чијој је надлежности и глинска парохија. Ова иницијатива, очекује се, требала би бити прихваћена у српској заједници у Америци и Канади, али и

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

13. април 2020.

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст“. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Сандра Благић: На Шушњару

12. април 2020.

О Ђурђевдану 1941. године, дошло је до првог оружаног обрачуна између обичног српског сељака и усташа. Хрвати и Mуслимани су упали у село Кијево, са намјером да прекину обиљежавање крсне Славе. Није им пошло за руком те су лажирали причу како се већа група четника окупља и спрема отпор. Њемачки извјештаји свједоче да су Срби, наоружани примитивним ватреним али већином хладним оружјем, њих око 1000 одбили њемачко-усташки напад, убивши три њемачка војника и много више усташа. Креће Покољ над Србима! Кијевски заселак Сјенокосе нестао је у пламену. Ухапшено је 450 Срба, од којих је 100 задржано у затвору, а од тих је 27 стрељано у зору 9. маја. Њихова су

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

10. април 2020.

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа „фабрика“ смрти у Другом свјетском

Освета Марка Бошковића

8. април 2020.

Оно што усташким покољима у ливањском краjу даjе посебну тежину и трагичност jесте чињеница да jе међу жртвама било понаjвише дjеце. Многе породице су затрвене до посљедњег изданка, а у онима у коjима jе неко од родитеља и успио неким чудом да се спаси, обично се враћао у празан дом. Сви они коjи су послиjе свега ипак смогли снаге да изнова заложе угашена огњишта, да изнова свиjу породична гниjезда, обично су, из велике туге и жеље да изгубљеноj дjеци барем име не погине, а можда и из неког очаjничког пркоса и ината, спомињали и понављали имена погинулих. Тако су дjеца коjа су се касниjе рађала по правилу добиjала имена оних

Старо сајмиште

4. април 2020.

У јавним гласилима, често се различити термини наводе за логор на Старом сајмишту. Извор: Извор: Политика ; Аутор: Проф. др Бранислав Николић – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У периоду 1941. – 1945. године, односно у Хитлерово време, граница између Србије и НДХ биле су Дрина и Сава, постојао је београдски логор на Бањици, земунски усташки логор на Старом сајмишту, Јајинци су били губилиште, а све је то било под

Мирић: Реч Покољ не оставља ни трун зазора или недоумице шта се махом догодило тадашњем Србину

2. април 2020.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Момчило Мирић, представник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Наше удружење за одбрану ћирилице „Добрице Ерић“ у потпуности и са усхићењем подржава овај предлог од оног момента када смо чули за њега и када га је господин Басташић изложио и отворио сајт. Та иницијатива, да се страдање Српског народа током Другог светског рата на територији Независне државе Хрватске назове именом Покољ довела нас је у ситуацију

Оскрнављен Спомен парк Дудик у Вуковару

31. март 2020.

Спомен парк Дудик у Вуковару ишаран је различитим врстама графита, порукама мржње и фашистичким симболима. Извор: Извор: Срби.HR ; Аутор: Никола Милојевић – март 30, 2020 НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Меморијални комплекс Дудик свечано је отворен 1980. године и представља рад академика Богдана Богдановића који се састоји од пет камених бакљи окружених цветовима. Подигнут је у знак сећања на најмање 455 стрељаних припадника народноослободилачког покрета и цивила из Срема и источне Славоније

Иво Анић: Дјеца с Козаре

29. март 2020.

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15. година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од