Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на
Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек
Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од
Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се
Не делим мишљење председника САНУ господина Костића да су Косово и Метохија и de facto и de jure изгубљени. Међутим, нисам спреман да оспорим право господину Костићу да о статусу Косова и Метохије мисли другачије
Представљајући нам историјат тзв. Хрватске православне цркве, др Слободан Продић у овој књизи јасно указује не на појаву него на процес који је, сасвим умесно и прецизно, дефинисао као ретрофутуризам. Размера и страхоте геноцида који
У обимном истраживању које покрива 130 година и чак три века, проф. др Светозар Ливада, најпознатији живи српски научник у Хрватској и један од најпризнатијих демографа у свету, недавно је објавио књигу „Биолошки слом и
Прилози Радована Тривунчића о затирању трагова и Душана Томића о фалсификовању броја жртава Јасеновца. Ко је и зашто одлучио да се 1946-47. затиру трагови логора Јасеновац? Предлажем, да истраживачи покушају пронаћи одговор на нејасноће: 1.
Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи
Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ПЕТРИЊА Стево Симић, Цепелиш Храстовица Тукле су нас усташе, газиле ногама, чупале косу
Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ВЕЛИKИ ГРАДАЦ Глигорије, Глиго Живковић, Велики Градац „Волите ли да вас кољемо ножевима
Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН РАKОВИЦА Усташе 19. усташке бојне под командом Милана Месића, потпомогнуте усташама, домобранима и
Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. (Напомена
Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941) Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ (PDF) Издавачи: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ Уредник: Проф. др Момчило Павловић Рецензенти: Проф.
Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН БЕГОВО БРДО У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на најокрутнији
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
