arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ГОЛГОТУ ЈАСЕНОВЦА И КОЗАРЕ ЗАУВЕК ОТРГАО ОД ЗАБОРАВА: Архијерејска грамата историчару Антуну Милетићу за допринос изучавању страдања у НДХ

7. јул 2026.

Одлуком Митрополита зворничко-тузланског Фотија истакнутом југословенском и српском историчару, пуковнику у пензији, магистру Антуну Милетићу, додељена је Архијерејска грамата. Ово највише епархијско признање, израз је дубоке захвалности Свете Цркве за Милетићев вишедеценијски прегалачки рад, неуморно архивско истраживање геноцида над српским народом, те немерљив допринос изградњи културе сећања на свете мученике Јасеновца и Козаре. С обзиром на то да је пуковник Милетић ушао у 96. годину, грамата му је уручена у његовом стану у Београду, где су признање у име митрополита Фотија свечано уручили званични представници Митрополије зворничко-тузланске, Дражен Ракић и Ненад Новић. Овом свечаном и емотивном догађају, поред чланова породице Милетић, присуствовали су и људи који су покренули ову племениту

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША НАД СРБИМА ДОЊЕ СУВАЈЕ – КРВАВО ПРОЉЕЋЕ ДОЊЕГ ЛАПЦА, 1941.

6. јул 2026.

Убијање Срба на подручју Доњег Лапца вршено је из дана у дан у прољеће 1941. године. Било је то систематско убијање Срба и бацање у јаму на Куку или у јаму Јасеновача крај Боричевца. Пише: Томо Радусин БАЦАЊЕ СРБА У ЈАМУ НА КУКУ ЈУНА 1941. Укупно је у мају и  јуну 1941. у јаму на Куку бачено 52 жртва (сви Срби) БАЦАЊЕ И УБИЈАЊЕ СРБА ИЗ НЕБЉУСА У БОРИЧЕВЦУ У ПРОЉЕЋЕ 1941. датум број Срба датум број Срба 14. maja 1941. 1 20.6.1941. 7 јуна 1941.   42 1941. 6 До краја јуна 1941. године у Боричевцу је убијено 56 Срба из села Небљуси.. Међу убијеним је 24 дјеце, а

Браћа мученици Ристо и Марко Поповац

Злочин над Србима из Метковића уочи Видовдана 1941.

6. јул 2026.

Убијено је 14 Срба, међу којима по један католик и муслиман. Из Метковића су су убијени  правослани свештеник Василије Ковачина (1912), трговац Бошко Поповац (1883) и син му Ристо (1912). УЗ СЦЕНУ  ЗЛОЧИНА У АУТОБУСУ КОД СЛАНОГ НАД СРБИМА ИЗ МЕТКОВИЋА И ДУБРОВНИКА (СКОРО СВИ ПОРЕКЛОМ ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ) 27. ЈУНА 1941. ГОДИНЕ.  МЕЂУ ЖРТВАМА НИЈЕ БИЛО ЈЕВРЕЈА КАКО ЈЕ У ФИЛМУ “ОКУПАЦИЈА У 26 СЛИКА” ПРИКАЗАНО Остале жртве су Иличковић Марко, Косовић Ристо, Милан Лечић, Марић Лазо, Медан Јово, Младеновић Ранко, Правица Јово, Вучић Милан, Батинић Божо и Хајдархоџић Мурат. Други син Бошка Поповца (Марко) успео је да побегне. Вратио се у Метковић где му је била  Хрватица и са

Цвијета Радић: ЈУЛИ

6. јул 2026.

Још један јули у Ливањском пољу окупан памћењем и огрејан топлином пламена свеће. Још један јули огрејан Сунцем и милован плавим небом Ливањског поља. Још један јули са топлим зраком и песмом зрикаваца. Ни један јули без сећања! Није то сећање на зрело жито, ни траву у откосу и пласту, ни шум зеленог листа кукуруза… Није то сећање на песму косаца, на звук клепања косе и девојачки кикот под хладом букве док простире на белој марами ручак… Није то сећање на ледену воду у букари, ни на летњу ноћ кад спаваш на сену да ти тело отпочине под хладом месечине… То је оно тешко, тужно сећање рањеног сина и унука

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2026. (ФОТО – ВИДЕО)

5. јул 2026.

Код Шаранове јаме на Велебиту, у Смиљану и Медку обиљежено 85 година од почетка Покоља, злочина геноцида у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг. Над Шарановом јамом на Велебиту, у суботу 20. јуна 2026. служен је помен за 38.000 убијених Срба у комплексу логора смрти Госпић–Јадовно–Паг у НДХ, поводом 85 година од почетка Покоља. Обиљежавању су присуствовали представници удружења, историчари, потомци жртава, изасланица српског члана Предсједништва БиХ Маја Гачић, поштоваоци културе сјећања и памћења, који су одали почаст страдалима и указали на значај његовања истине о једном од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату. Учесници овог сабрања које се одржава већ седаманест година, окупили су се прво у Смиљану у цркви

Ђурђица Драгаш: ЗАВЕТ

3. јул 2026.

Можеш ме газити, нићи ћу опет као трава у пролеће, као цвет после кише. Име ми газиш,крст скрнавиш.Децу ми преклану коровом коровиш. Несоју, јаде… Кућу ми раскриваш,ливаду трњем зацрниш.У јами моје поново затиреш.Са камена име ми бришеш. Несоју, јаде… И божуре ми чизмом газиш.По пољу крваве трагове остављаш.Песму ми браниш,молитву поганиш. Несоју, јаде… Болим те жива,с песмом на уснама.Болим те жива,с миром у срцу,са свећом у рукама. Жари ти очи погане моја хаљина бела.Горе ти дланови крви жељни.Прогони те светло из јаме,мирис земље коју си чемером напојио. Несоју, јаде…. Можеш ме газити,нићи ћу опет.Као трава у пролеће,као цвет после кише.Можеш ми кућу рушити,градићу је опет.Гнездо ћу свити међ’ облацима,у крошњама,са

Немања Девић: Беседа уз Шаранову јаму

2. јул 2026.

Поводом обележавања Дана сећања на Јадовно 1941 – 2026. окупљеним ходочасницима уз Шаранову јаму на Велебиту, беседио је историчар др Немања Девић научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду. Часни оци, драга браћо и сестре, Опростите мени недостојноме, што узимам реч на овом светом месту. Свето место, то за нас овде окупљене није тек фраза, која се изговара у пригодном тренутку. Нити је за нас 85-годишњица страдања ни по чему значајнија, од 83-годишњице или 86-годишњице. Овде је време за нас одавно стало. Овде престају да важе овоземаљска мерила, и немогуће је на свет гледати са својих пет чула. Кад бисмо могли да видимо само делић ондашњег покоља, из

Исак Асиел: Крст страдални на раскршћу неба и земље су поставили живи, да се не заборави

2. јул 2026.

Поводом судског спора везаног за постављање Часног крста над гробницом 6.500 Срба на гробљу у Земуну, Врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел послао је писмо Момчилу Мирићу, председнику удружења Јадовно 1941. Београд чији садржај преносимо у целости. Поштовани г. Мирић, Жао ми је што су се догађаји око постављања православног крста на делу јеврејског гробља у Земуну нанизали у тако немилом смеру и довели до судског спора. Након што су нацисти побили јеврејске заточенике и затворили Јеврејски логор (децембар 1941 – мај 1942), у новоформираном Прихватном логору Земун (мај 1942 – 1944), почињен је злочин, немерљив и непојмљив, над Србима и припадницима других народа на Старом сајмишту. Тела тих невиних

Лордан Зафрановић о свом новом филму: Истина о Јасеновцу мора да се каже – неки је неће прихватити!

2. јул 2026.

Бивши немачки канцелар Вили Брант направио је велики, светски гест када је клекнуо у Аушвицу и затражио опроштај. Једино тако нешто има снагу. Док неко не клекне у Јасеновцу, на оном страшном месту где је убијено толико невиних људи, Јасеновац неће добити свој епилог. И даље ће бити место оптужби, мржње и подела, каже редитељ Лордан Зафрановић. Прослављени редитељ се од ране младости бави темом зла – како оно настаје, како се развија и како се остварује, посебно оног зла које су починили Хрвати – усташе, људи поникли из његовог народа. Зафрановић својим делима опомиње: будимо људи, суочимо се прво са сопственим гресима и учинимо све што је до нас

suvaja-28.jpg

Суваја, мјесто злочина које не смијемо заборавити

1. јул 2026.

Усташки покољ, 01. jула 1941. над становништвом села Доња Суваjа, смjештеном између Срба и Доњег Лапца, представља наjмасовниjи усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац приjе устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размjерама овог злочина, али и злочина уско везаних за оваj догађаj, тj. покоља у мjестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броjу жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца”[2] По неким другим изворима, тj. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваjа, Осредци и Бубањ, у прва три дана мjесеца jула,

putevima-kozarske-djece01.jpg

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

30. јун 2026.

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45. године (2)

24. јун 2026.

Априлски рат, хрватска издаја и побуна, проглашење НДХ у Чапљини, огорчене борбе за град, окупација прве српске жртве, успостављање хрватске власти и припреме геноцида. Пише: Миленко Јахура  За потпуно истребљење Срба идеална прилика после Хитлеровог и Мусолинијевог разбијања Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, мрачне злочиначке творевине. Хрватске масе су је дочекале са еуфоричним одушевљењем. Муслиманске такође, у нешто мањој мери. О каквом се расположењу ради говори и чињеница да је у Чапљини, под вођством католичких свештеника Јуре Врдољака и Илије Томаса, предратних чланова усташке организације, проглашена Независна још 8. априла 1941.године, два дана пре него је исту Кватерник прогласио у Загребу! Опијене шовинистичке масе нападају и разоружавају југословенску војску,

Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45 године (1)

23. јун 2026.

Поводом 85 година од почетка великог геноцидног Видовданског покоља хрватске државе над српским народом. Пише: Миленко Јахура(1. део- уводне напомене) Доња Херцеговина је географско-историјска одредница, која се код Срба, за разлику од Хрвата, данас ретко користи код оваквах и сличних разматрања. Ово сматрам неоправданим заборављањем једног српског краја, са несрећном судбином и многим националним, културно-историјским и другим вредностима, на који освајачи данас полажу претензије. То је простор ниске Херцeговине, који се назива и Хумином и припада му подручје Стоца (без Дабра, који му је донедавно административно припадао), Дубрава, Храсна, Чапљине и Љубушког. Сматрао сам да је оправдано да се, овде обради Доње Понертвље, одн. Метковић и Опузен, који су данас

Павелић поздравља своју војску

Убити учитеље и попове

22. јун 2026.

Усташе разрадиле план да се Срби „сви до једног“ побију. Сељани усмрћени маљевима и бачени у јаму Голубњача Масовни покољи Срба у НДХ били су унапред планирани и организовани. Иницијативу за та монструозна убиства дали су Павелић и његови сарадници, а одобрили је и свесрдно јој помагали немачки и италијански окупатори. Циљ је био потпуно уништење, истребљење православног живља и стварање „чисте хрватске нације“. План за истребљење Срба разрађиван је на усташким састанцима, на које су редовно долазили и католички свештеници. Тако је, на пример, средином маја 1941. у Глини, у згради болнице, одржан збор усташа из готово свих жупа НДХ, мада су већину чиниле усташе из Босне и Херцеговине

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 20. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

20. јун 2026.

Јама Јасеновача – Јасиковача, Бубањ код Борићевца, Доњи Лапац. 20. jуна и 3. jула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и дjеце и бациле у jаму. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА