Као што су након Другог свјетског рата освијешћени родољуби бивали заковани на крст срама и разапети своје идеје брусили на Голом отоку и у разним казаматима „творевине над творевинама“, тако се и данас на исте
Госпођа Драгана Томашевић из Лондона, како сама за себе каже „потомак преживјелих усташког геноцида у Шарговцу, Дракулићу, Мотикама и руднику Раковцу“, односно „члан политичке партије оних чија је ћутња вјечна“, одлучила је да реагује на
Хебрангова сарадња са немачким окупатором и са усташама била је оповргавана од стране појединих историчара и публициста, што сада више неће бити могуће. У једној хрватској историјској публикацији („Зборник Јанковић“, бр. 4) објављен је, у
Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране
Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању, каже за РТ Балкан познати израелски стручњак за Холокауст. Чини ми се
Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже за ПЕЧАТ проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за
Свједочење Станке Павић из села Павићи, Присјека, Војнић, Кордун. „Моје мало село налази се испод шуме Марковца, недалеко Присјеке у опћини Војнић. Почетком јула 1941. године дошла је у Присјеку и у њој се задржала
Први логораши Јасеновца, довежени из Госпића преко Јастребарског у марвеним вагонима 21. августа 1941, били су преживјели логораши комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Они које хрватске усташе нису стигле побити због италијанске реокупације.
Демировац – Девет гробних поља на подручjу Доње Градине код Козарске Дубице осам децениjа опомињу и криjу страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору
Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што може да се деси је да и сами заборавимо да смо православни. Пише: Зорица Ђоковић Не заборавимо да су наши преци страдали само
Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем ти распуклу кору и сићано лишће. Шапни ми, рођена,ко прође пољем нашим,ко замути воду са бунара.Причај ми, сестрице,о кући нашој,о јабуци с прозора,о
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић Биjела, свjеже окречена, у сунцу
Владика Јован Ћулибрк има потребу да често истиче како још нико на српским универзитетима није докторирао на теми Јасеновца, а ми се питамо зашто он за све своје године проведене у Јад Вашему као упосленик,
ПОСВЕЋЕНО СВИМА КОЈИ СУ У ТОКУ НОР-А 1941-1945. ПОЛОЖИЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА ЧАСТ И СЛОБОДУ ВЕЛЕБИТСКОГ ПОДГОРЈА, ЊЕГОВИМ ПРЕЖИВЕЛИМ БОРЦИМА КОЈИ СУ ГА НАТАПАЛИ СВОЈОМ КРВЉУ И ОНИМА КОЈИ СУ ИМ НЕПРЕКИДНО ПРУЖАЛИ СВЕСТРАНУ ПОМОЋ
За 132 дана 1941. године у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг убијено је 38.000 православних Срба, међу њима и 73 свештеника Српске православне цркве. На крају функционисања тог логора, пред долазак италијанских окупационих
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
