НДХ Архиве - Страница 15 од 133 - Јадовно 1941.

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

3. август 2025.

Кроз Травник, Нијемци су прошли 14. априла 1941. године, а убрзо затим власт успостављају усташе и заводе терор. Настаде истребљење Срба, Јевреја и Рома. Систем Геноцида је био озакоњен, те су одређене Смрике код Пуцарева ( данашњег Новог Травника ) за главно усташко губилиште. А када није било мјеста у Смрикама онда су логораши, одведени у Госпић, Јадовно, Паг и друге логоре, тадашње НДХ.Усташе тако започињу убиства, како у Травнику тако и у околним селима, Турбе, Голеш, Бијело Буће, Корићани, Комар, Вакуф, Долац, Караула, Дубравице, Витовље.Прво одводе, угледније Србе и Јевреје, докторе, свештенике, адвокате, чиновнике. Најозлоглашенији од свих усташа био је Виктор Гутић који је и у Санском Мосту изводио

Налог Равнатељства усташког редарства НДХ у Загребу великим жупама за хапшење и отпремање Срба, Јевреја и комуниста у концентрациони логор Госпић

2. август 2025.

РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ Број: тајни: 1/1941. Загреб, дана 23. српња 1941. Предмет: Притварање и отпремање у збиралиште, Срба и Жидова – комуниста – окружница. Особно! ЖУПАМА 1 – 22.[1] УСТАШКОМ ПОВЈЕРЕНИШТВУ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ – САРАЈЕВО – Г. ФРАНЦЕТИЋ[2] Позива се наслов, да одмах изда сходну одредбу подручноме Редарственом равнатељству, Равнатељству усташког редарства у колико су већ таква основана у сједиштима Жупа, Предстојништвима редарства и котарским областима у мјестима гдје нема Редарства, да се најнужније изврши притварање свих Жидова и Срба – православаца, који су били познати већ као комунисти, било пак да су и мало сумљиви, да су склони томе покрету. Исте мјере

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

2. август 2025.

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Еуропублиц” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Усташки терор над српским народом на територији удбинског котара достигао је кулминацију пред крај јула и првим данима августа 1941. године, када је поклана већа група невиних људи из села Комић. У ово село смјештено на јужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити је неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор. Овом покољу претходио је говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, који је хушкајући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да није довољно стабло посјећи, већ да му треба и коријен ишчупати. Непосредно послије овога услиједио је покољ Гњатовића у селу Расоја, поред Ловинца, затим у Плочи,

Календар геноцида: 01. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

1. август 2025.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свјетском рату: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. јула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раније ископани ровови југославенске војске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године убијено је на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гојковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Ријеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убијено је 4.000 српских

Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Преживјели су свједочили да су Борку Сушу, некрштено дијете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Усташе су 01. августа 1941. године упале у село Штикада поред Грачаца, попљачкали храну и предмете од вриједности, хапсили људе лажући их да иду за Госпић, а затим на рад у Њемачку. Убрзо су несрећницима сами открили шта их чека, тако што су успут на најбестијалнији начин сакатили, клали и убијали све на које су наишли. Групу је предводио познати кољач Лука Ивезић из Гудуре. Ријетки преживјели су свједочили да су Борку Сушу, некрштено дијете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Други дан су купили све редом под кринком

Клечка јама код Огулина – стратиште жртава усташког злочина геноцида

31. јул 2025.

Над Клечку јаму тешко је и доћи, а још теже говорити и писати о свирепом озакоњеном масовном злочину кога починише над невиним људима звијери у људској сподоби у вријеме безумља постојања сателитске Хитлерове творевине, НДХ Анте Павелића, 1941 – 1945. Ми живући не смијемо никад заборавити пакао оваквог масовног уморства невиних који мученички издахнуше у најгрознијим мукама било у својим кућама, стајама, сјеницама, на њивама, у кршћанским светињама црквама, школама, у шумама, на масовним стратиштима у безданим јамама, као што је и ова овдје под Клеком – Клечка јама гдје су усташе у времену од маја до краја аугуста 1941. године, углавном хладним оруђем усмртиле 452 човјека, само зато што

ПЛАКАЛИ СМО ПЈЕВАЈУЋИ

30. јул 2025.

У деведесет првој години живота, Милена (Алексић) Кецман објављује драгоцјену књигу од значаја за српску културну баштину. Милена је рођена 29. јануара 1934. године у селу Ракелићи, код Приједора. Скоро цијели свој радни вијек провела је у просвјети — најприје као учитељица, а потом као наставница руског језика. Посвећена своме позиву, и након одласка у пензију остала је везана за образовање, усмјеравајући свој труд на очување сјећања и историје родног краја. Вођена жељом да будућим генерацијама остави вриједно свједочанство о прошлости, почела је да сакупља податке о селу, ослањајући се на властита сјећања, казивања комшија и пријатеља, као и доступну документацију. У свом раду обухватила је период Краљевине Југославије, а

Др Ђуро Затезало: Покољ у Садиловцу на Кордуну

30. јул 2025.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. ИИ допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА КОРДУН САДИЛОВАЦ Српско село Садиловац имало је 1941. године 762 становника. У вријеме Независне Државе Хрватске, 1941-1945. године, изгубило је живот 460 његових житеља, што износи чак 60% популације овог кордунашког насеља. Од тога броја усташе и домобрани убили су или поклали, спалили у кућама 419, док их је у борби против фашизма пало 41. Међу жртвама било је 185 дјеце и то: 16 још у колијевци, 81 дијете у доби од 1 до 7 година и 88 њих од 7 до 14 година старости. Само у једном дану,

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

30. јул 2025.

Погледајте излагање Гордане Достанић, предсједнице УО удружења Огњена Марија ливањска, на трибини „Зашто негујемо културу заборава?“ Позивајући се и на несрпске изворе, ГорданаДостанић је изнела низ статистичких података који јасно указују на планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља. Наводећи страдања Ливањских Срба, осврћући се на злогласне Челебиће, она је истакла политички проблем који је сасекао ширење истине. «Политички естаблишмент тог времена је зарад братства и јединства српске жртве натерао да ћуте, јер би се ширењем истине нарушила идеологија заједничке државе. Тако је жртва живела поред својих џелата осуђена и на тишину. Дочекали смо да друга страна пласира своју причу и да нас временом натера да постанемо жртва сопственог ћутања. Зато сматрам да је

Дан када су ме бацили у јаму

30. јул 2025.

„Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у јаму, нити ко ме је тачно од комшија бацио у провалију. Мајка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да је крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми је остао ожиљак на десној слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам мајку. Преко мене је било мртвог народа, једва су ме извукли испод њих …“ Стравично сећање казује нам

Цвијета Радић: ЗАШТО О ТОМЕ?

29. јул 2025.

Ево ми јула! О чему ћу ја, него о њима у јулу! О нама, уствари. Питају ме неки: зашто само о томе? Граби се увелико кроз девету деценију од тада, а ја још једнако о томе. А о коме ћу? О чему, ако не о оној давној среди што ми је ожиљак утиснула на биографију. Немам шта о понедељку пре те среде. Дан као сваки други. Обичан дан. Сигурно су, тога дана, оштрили српове да зрелом житу стабљику пресеку. У жуљевите руке су косе узимали да први откос благословом закосе. Стожине у земљу пободене чекале су да се око њих сено у пластовима уздигне. Дан, ко дан. Обичан, тежачки. Журили

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

29. јул 2025.

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у више православних храмова на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 27. јула Чикаго, у цркви Светог Николе, Света литургија у 9.00 часова 29. јула Голињево, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.30 часова Бања Лука,у цркви Светог Јована Богослова, вечерња служба у 18.00 часова Банстол, у цркви Свете Марије Магдалене, акатист, у 18.00 часова 30. јула Ливно, у Спомен капели Св. Великомученице Марине, Света Архијерејска литургија – ДОКЕЧ ВЛАДИКЕ У 9.15, Света Архијерејска литургија у наставку. Београд, у цркви Светог Марка, Света литургија у 8.00 часова Нови Сад, у Саборној цркви,

ПРЕБИЛОВЦИ: Предавањем проф. Милоша Ковића започело обиљежавање годишњице страдања

27. јул 2025.

Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови. Ковић је синоћ у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији. “Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете

То људи људима не раде!

26. јул 2025.

Никола Костур из Цивљана у Северној Далмацији родио се по други пут кад је у јуну 1941. испузао из јаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом је оставио стотине лешева Срба из суседних села које су у јами убијале дојучерашње комшије и кумови од 10. априла 1941, кад је проглашена Независна Држава Хрватска. Почели су да круже гласови да усташе хватају по Босни, Лици и Кордуну Србе, убијају их, муче или живе бацају у јаме. Хрвати су демантовали ове вести. Уосталом, приче које су кружиле биле су тако страшне да су изгледале невероватне. Хрвати који су кумовали са Србима одраније и били у