NDH Архиве - Страница 105 од 132 - Јадовно 1941.

ДОДИК: Сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака

17. јун 2019.

У писму упућеном удружењу грађана Јадовно 1941, Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је поручио да је обиљежавање страдања преко 38.000 Срба у љето 1941. на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, од великог значаја јер је то начин да им покажемо поштовање и да њихову жртву сачувамо од заборава. Додик је истакао да је сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака. Крајем јуна 2017. године, у својству Предсједника Републике Српске, Милорад Додик је присуствовао обиљежавању Дана сјећања на Јадовно код Шаранове јаме на Велебиту. Аутор: Редакција портала Јадовно 1941. Везане вијести: На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941.

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ 76 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

17. јун 2019.

У Сребреници ће данас бити обиљежено 76 година од усташког покоља над више од 250 Срба у Сребреници и селу Залазје, који је почињен другог и трећег дана празника Тројице 1943. године. Тим поводом код спомен-костурнице у Сребреници у 11.00 часова биће служен парастос и прислужене свијеће за покој душа, те одата почаст настрадалима. Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је Срни да ће данас бити подигнут и освештан спомен-крст уз костурницу, чиме ће након 76 година ови мученици добити одговарајуће вјерско обиљежје. Млађеновић каже да се у овој костурници налазе дијелови скелета српских цивилних жртава – дјеце, жена и стараца, које су усташе убиле, те да није ријеч о неким

АУДИО: Емисија о Дану сјећања на Јадовно 1941 – 2019.

16. јун 2019.

Послушајте емисију BIG радија Бањалука на тему обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2019. Гост: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. Бања Лука Извор: BIG радио Бања Лука

Одох ја и ове године на Јадовно, а ви?

14. јун 2019.

Обично пишем о ходочашћу до Јадовна када се вратимо са Шаранове јаме и одспавам један читав дан. Но, сад морам дан прије. Два су разлога што морам. Први је што сам остао дужан за прошли пут, када смо ишли у два наврата. Једном на Велебит, и други пут на Паг. Ове моје записе, схватио сам то већ друге године, пишем заправо као хронику за нас који тамо идемо. И то је други разлог што морам да пишем прије пута. Ти људи. Градска управа нуди бесплатан превоз на фестивал Егзит у Новом Саду? Драги наши градски оци и републички, који сте на изборима побиједили у трци да ко је већи Србин

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо

У СУБОТУ НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА

13. јун 2019.

Парастос јадовничким жртвама биће служен у суботу, 15. јуна, код Шаранове јаме на Велебиту, поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос, након чега ће учесници молитвеног окупљања посјетити мјесто некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године. „Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни

ЈАМА ПАНДУРИЦА – 13. јун 2019. : Помен за 36 мученика страдалих од усташа

12. јун 2019.

Изнад јаме Пандурица код Љубиња у четвртак, 13. јуна 2019. године у 10 часова биће одржан помен за 36 мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године које су усташе живе бацили у ову јаму. Већина пострадалих били су у то вријеме на важним руководећим мјестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године : 1. Божидар Шаренац – свештеник 2. Обрен Јахура – учитељ 3. Томо Јахура – земљорадник 4. Гојко Козић – трговац 5. Ђорђе Тохољ – службеник 6. Богдан Турањанин – земљорадник 7. Милан Турањанин – жандар 8.

Нико као ми Срби!

11. јун 2019.

Како године пролазе тако ми заборављамо своје мученике, своје кости. Љути ме чињеница да смо ми као народ, православни српски народ, постали незаинтересовани за сва страдања која су се десила у нашој историји. Кад кренемо од Косова, преко Првог, Другог српског устанка, Првог Свјетског рата, о Другом да и не пишем. И дошао нам и посљедњи рат, па бомбардовање, па погром са Косова и Метохије.. Пише: Сандра Благић Видим да смо овце, овчетине, којима свако може радити шта је воља. Нико нам не може забранити Ћирилицу, до нас самих! Постепено пишући латиницу заборављамо своје писмо. Цркве су нам скоро па празне, молимо се Господу само када нас нешто боли или

1941. у Глини : историјски извори о рушењу глинске Богородичине цркве

11. јун 2019.

Други свјетски рат и сплет историјских околности довели су до слома Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, која је идеолошки и политички била дио „Новог европског поретка“ под доминацијом нацистичке Њемачке. Недуго затим, усташка држава почиње с провођењем политике уништења непожељних националних, вјерских и „расних“ дијелова становништва, односно Срба, Жидова и Рома (нпр. доношењем Законске одредбе за обрану народа и државе од 17. травња 1941., којом је озакоњен терор и одређене државне институције које ће терор проводити), а све у циљу стварања „етнички чистог хрватског простора“.2 Тако већ у прољеће и љето 1941. Глина постаје поприште масовних усташких злочина над српским становништвом,3 који ће трауматизирати овај банијски градић

Подићи споменик убијеној дјеци Козаре

4. јун 2019.

Удружење логораша Другог свјетског рата из Бањалуке залаже се да на подручју Козаре буде подигнуто централно спомен-обиљежје у знак сјећања на 11.700 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату, изјавила је предсједник овог Удружења Добрила Кукољ. Добрила Кукољ (Фото:focus.ba) – Удружење апелује да власти Републике Српске и ресорно министарство покрену иницијативу да на платоу Козаре буде подигнут централни споменик убијеној дјеци са Козаре – рекла је Кукољева Срни. Она је поручила да се више никоме никада у свијету не смију поновити зло и стравични злочини које су усташе починиле за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Другом свјетском рату над Србима, Јеврејима и Ромима. – Не смије се

ЊЕМАЧКИ НАЦИСТИ И УСТАШЕ ДОГОВОРИЛИ ПРОГОН СРБА 4. ЈУНА 1941.

4. јун 2019.

Након договора њемачких и хрватских нациста /усташа/, почео је прогон Срба из Славоније, из бјеловарског краја, Мославине, Загреба, Подравине и са Баније… Приредио: Ненад ТАДИЋ Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање /односно протјеривање/ у Србију око 200.000 Срба. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из

Логор Слана – Паг 1941.- Пакао у каменој пустињи (6) – ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА

4. јун 2019.

У почетку, у два дијела логора било око 800 Жидова, Срба, Хрвата. У Метајни у двије, три куће било смјештено 150 до 200 жена У логору ногометно игралиште за око 120 усташа Kонцентрациони логор Слана дијелио се на два дијела – сјеверни и јужни. Између једног и другог дијела налазила се мала узвисина што је на врху била испланирана и која је усташкој посади служила као ногометно игралиште. На положајима који доминирају сјеверним и јужним дијелом логора, биле су постављене стражаре и пушкарнице – ђеломично импровизиране из камена као сухозиди. Kршевита котлина у којој се налазио сјеверни дио логора има површину од око 200×150 метара, док је јужни дио

ФОТО: 11. мај 2019. – Служен парастос страдалим Србима у логору Земун 1942- 1944.

3. јун 2019.

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја 2019. на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом оранизовано је молитвено сабрање и комеморативни скуп у сјећање на Србе Козаре, Поткозарја, Баније и Кордуна убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА ФОТО: Никола Зајц Везане вијести: У логору Земун највише је убијено Срба Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944 Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ Сандра

Помен првим требињским жртвама усташког терора

3. јун 2019.

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

Шушановићи

3. јун 2019.

Пошто се Цвиjо Паjчин одметнуо у планину почетком маjа 1941. године и заратио противу усташке власти, усташе су нерадо залазиле у Саjковић и друга српска села. И кад би кренули, биле су то поjачане jединице, углавном моторизоване и до зуба наоружане. Знали су добро како су задужили овог поносног и тврдоглавог Динарца, да он прескупо држи главу и да jе неће дати без замjене и крви до кољена. То што он један не зарезује усташку власт и није их толико бринуло колико чињеница да је он из дана у дан израстао међу српским живљем — и не само међу српским — у легенду и симбол непокора и слободарства. О овом