arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Циљ „Хрватске православне цркве“ – политичко и духовно насиље над Србима!

3. април 2026.

На данашњи дан, 3. априла 1942 Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква. Такозвана Хрватска православна црква није и никад неће постати црква, а циљ те парацрквене организације, која баштини нацистичку традицију НДХ јесте да врши политичко и духовно насиље над преосталим Србима у Хрватској, сматра професор Јован Јањић. Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ) јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској, сматра председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац

Оливера Шекуларац: Пролећни снегови

3. април 2026.

Моји су корени на небу, тамо међу својима где се чека спасење. Пролећни снегови веју у нашој Лици,бар неко мојима на гроб да дође.. Пахуље пролећне, бар ви нежне будитекад гробове заборављене грлите.. Бар их ви цветним пахуљама украсите,уместо оних воштаницакоје се угасише. Хвала ти, снеже бели,што трагове звери покријеш,па бар у тој зимској чистини и белини, на трен,завичај бајком обвијеш. Не знаш ти, мајко, шта су лички снеговии како често и пролеће оките. — Не знам, Смиљана, не знам…али знам да плачем на сметове мартовске,на снимке оних Плитвичких језерашто ми пријатељи послаше. Нису то слапови —то душа сузама у завичај отиче. А завичај, он је у песми.Понекад га тамбурица

Момчило Мирић: Мука и неверица

2. април 2026.

Господин Ненад Фогел са положаја Председника Јеврејске Општине Земун дословце и у потпуности игнорише 6.500 Срба на гробљу у Земуну, који леже у заједничкој гробници, највећој познатој појединачној гробници Срба на територији Независне Државе Хрватске. Они којима је избрисано име, број и идентитет 1944.г. када су Немци и Хрвати уништили детаљну документацију логора Земун. Они којима је сакривено име, број и идентитет, још 1957.г. када им је подигнут споменик од стране НОО Земун, на коме је писало „Жртвама Фашизма“. Њима, мученицима, се поново ускраћује идентитет, број и име, и не дозвољава им се  молитва, помен, парастос и свако могуће сећање на њих! Не схватам мисао која је понукала г. Фогела

Живот – нова збирка поезије Милоша Кордића

2. април 2026.

Ових дана из штампе је изашла нова збирка поезије Милоша Кордића, под насловом Живот, у издању угледне изадавачке куће Прометеј из Новог Сада. И на недавно одржаном Новосадском сајму књига нашла се и на штанду свог издавача. Пјесме у збирци сврстане су у пет циклуса: (зимско коло), (сребрно вече), (листаник азбучни), (кочија илијина) и (међ звијездама: град). Све пјесме, за разлику од готово свих књига поезије овог аутора, писане су у везаном стиху, односно: римоване су. Поезија у овој збирци кратка је хронологија пјесниковог живота: од родног краја (села, Баније), па до градског живота. Пјесник се дотиче и историје, али и тема из савременог, данашњег, све неизвјеснијег човјековог живота. људске судбине.

ЉУБА

31. март 2026.

Да ли је овај сунчани дан наш крај? Ова свјетлост и плаво небо над нама да ли ће заувек сјати над нашим почивалиштем? Бескрај и крај, коначност и вјечност, смрт и бесмртност, све је слило у једну тачку и стало у овај тренутак. Да ли се човак зато роди, зато мучи, зато погури под теретом сваке невоље – зато да у једном љетњем дану сагледа крај свега – крај муке и крај љепоте? Мука за мрву крува и љепоту рађања, љепота у оку и осмијеху и онда крај са питањем куда све одлази. Крај у сриједу! Можда је тако писано. Ја сам мислила да нијесам ни на средини живота, а

Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости

31. март 2026.

Упоредимо ли доступне трагове преостале из прошлих епоха са оним што нам као предложак пружа 20. вијек, јасно је да су наши давни преци били биолошки прилагођенији овој планети, несумњиво интелигентнији и морално супериорнији од данашње популације, која је биолошки, али и на много других планова, на путу убрзане деволуције. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Иако је Јасеновац јасан знак тог пропадања,

Уз 42. годишњицу смрти великана из Хашана: Бранко Ћопић, јуче и данас

30. март 2026.

Од првих новинарских прича у „Политици“, од којих се издржавао у студентским данима, па до краја живота Бранко Ћопић је остао једини професионални писац у социјалистичкој Југославији, што само собом довољно казује колико је овај великан пера безалтернативно схватао списатељски позив од кога је искључиво живио, будући да је био најтиражнији југословенски писац, уз то најплоднији, најпревођенији и најпопуларнији. Пише: Мирјана Стојисављевић Познаје ли се и приближно његов стваралачки опус, онда се несумњиво може рећи да је овај најзавичајнији и најомиљенији од свих југословенских писаца, коријенски везан за родне Хашане, цјелокупан свој романескни таленат посветио управо подгрмечком човјеку, пратећи његов страдални пут од 1941. до 1946. године када бива плански

Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

30. март 2026.

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије Усташки злочин у Глини (Извор: Музеј жртава геноцида) У књизи Јасеновац. Аушвиц Балкана израелски историчар Гидеон Грајф побројао је 57 различитих начина мучења и убијања јасеновачких логораша. Само их је побројао и класификовао у категорије, ни за један није навео пример или неки детаљнији опис. Ти начини заиста много говоре о природи геноцидне политике која је спровођена, али су још речитији примери за сваки од тих 57 начина. Поред масовног спаљивања жртава

Видиo сaм грoзoту нajвeћу

30. март 2026.

У лoгoру Стaрa Грaдишкa билo je стрaшних призoрa. Видиo сaм тaкo дa мajкa пoтпунo зaмaзaнa oд дjeчjeг прoљeвa свoje диjeтe држи зa руку, a дoк другo тaкo унeрeђeнa дojи. Aли нajтeжe ми je билo кaдa сaм видиo дa су у Jaстрeбaрскoм смjeштeнa тoликo мaлa дjeцa дa нису мoглa joш ни хoдaти. Или су лeжaлa или су пузaлa – причa Mилoрaд Jaндрић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Давор Коњикушић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

Нови роман нашег Банијца Ратка Дмитровића

28. март 2026.

Важна тачка у разумевању савремене историје У издању Архива Војводине из Новог Сада, појавио се нови роман – Куцај, звоно не ради – Ратка Дмитровића, новинара, публицисте, писца, уредника и руководиоца више медија и медијских кућа. Роман Куцај, звоно не ради аутора Ратка Дмитровића, препорука је портала Делфи књижара, отвара једно од најосетљивијих и најмање разјашњених поглавља новије историје Балкана. Радња смештена у период распада Југославије 1990. године комбинује личну драму и политичку напетост кроз причу троје Загрепчана који, сасвим случајно, сазнају да су деца жене чије име никад нису чули – Дијане Будисављевић. Ово откриће изазива потрес у самом темељу њихових идентитета, јер се суочавају са пореклом које руши све што су до

Константин Антошин, Божо Грбић: Предлог за подизање цркве српској деци умореној у Другом светском рату

28. март 2026.

Сећања на Свету децу мученике све више бледе. То сећање потребно је освежити. Стога упућујемо јавни позив на изградњу цркве посвећене светој деци мученицима  „Ако желиш да уништиш један народ, најпре му убиј децу.“ Пописом жртава рата 1941-1945. из 1964. године који је спровео Савезни завод за статистику на територији читаве Југославије – чији обухват, разуме се, није био потпун, поред осталог и јер је попис обављен деветнаест година по завршетку Другог светског рата – обухваћено је 57606 уморене српске деце именом и презименом. Дете је оно лице које има четрнаест или мање година. Од пописане деце у НДХ је уморено 54009, а ван НДХ 3597 деце. Деца су уморена на 4211

Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

27. март 2026.

У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева Хрватска све Србе у НДХ. Због чега се ово друго не спомиње нигде у свету?   У Другом светском рату највише је погинуло Руса, око 25 милиона, али историчари, па и сами Руси, полазе од чињенице да је та стравична бројка у највећој мери последица војних операција, немачких офанзива, руских одбрана и противнапада, страдања цивила у годинама великих оскудица за свим и свачим. Разуме се да је неколико милиона тог народа убијено са јасним циљем, у оквиру програма „бројчаног

Ђурђица Драгаш: Јежева кућица на Бранковом мосту

27. март 2026.

На плочнику, тик крај Саве престало је да куца једно велико срце, крајишко срце. Кишовит… некако плачљив дан. Питам се какав је био онај 26. март пре тачно 42 године када је један велики човек решио да оконча свој овоземаљски „мали“ живот… Вероватно није падала киша јер, да јесте, можда не би изашао напоље, можда би стао, одустао, наставио да се бори. Можда је могло тако, ал’ није! Бранко је изашао, прошетао, попио кафу на тераси хотела Москва, отишао до моста имењака и бацио се. На плочнику, тик крај Саве престало је да куца једно велико срце, крајишко срце. Еее људи, да ви само знате каква су то срца!!! Пуна

Јелена Ковачевић: Пред Дрином Мајка

26. март 2026.

Нека нам иструну тела и душе са њима, нека нас не буде. / Вечност да нас не кида раздвојене. / А ни овде бити не можемо. Нож на нас чека. / Убиј ме, Боже, и децу ми убиј  Морам децу да спасим. Да ли Боже, у Дрину да их бацим?Да ли ја да се пустим, Твојој вољи децу да оставим?Да их гурнем, знаћу где су. Па ћу и ја у Дрину за њима. Али се плашим да их никада више видети нећу.Још мало да их гледам.Шта ћу горе ако мојих нема. Како да умрем?Плашим се смрти само због једног. Вера моја није тврда да не сумња има ли горе нешто.А и не вреди умрети Боже, ако

Анђели у паклу

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

25. март 2026.

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни при­миле за стављање у излог, бојећи се нежељених после­дица. English То је још један доказ колико је у свест људи уко­рењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у па­клу“. Анђели у паклу – садржај Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУИздавач:

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА