Јадовно Архиве - Страница 74 од 98 - Јадовно 1941.

Црква и Степинац у уџбеницима представљени као противници усташа?!

19. март 2019.

У хрватском уџбенику за 8. разред, Католичка црква у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и Алојзије Степинац проглашени су за велике антифашисте, а релативизован је карактер усташког режима?! Такав поглед на историју изазива полемику у Хрватској и критике на рачун издавачке куће „Алфа“, која је приредила уџбеник чији су аутори историчари Стјепан Бекавац и Марио Јареб. „Алфа“ је позната као десно оријентисана издавачка кућа, а њена уџбеничка издања популарна су у разним дијеловима Хрватске. У овом издању Црква је описана као изразито антифашистичка, без икаквог помињања колаборације са усташким покретом и нацистима. „Велики број хрватских грађана осуђивао је насиље над својим суграђанима, а у томе су највише предњачили млади нараштаји и

Чланице НАТО не воле да се сећају интервенција

18. март 2019.

Препоручивање држава „нове Европе” да се претворе у америчке војне базе окренуте ка Русији могло би поново да се испостави као грешка Приликом обележавања 20-годишњице уласка Пољске, Мађарске и Чешке у НАТО и 15-годишњице уласка Словачке ове недеље у Прагу високе званице су се присетиле како су се пријемом у ову војну алијансу спасиле од руског напада. Тог 12. марта 1999, када се у Индепенденсу у Мисурију догодило историјско ратификовање споразума о приступању поменутих трију бивших чланица Варшавског пакта НАТО-у, СР Југославију је делило само 12 дана од почетка бомбардовања. Као што је познато, Србију 24. марта 1999. није напала Руска Федерација него НАТО. Тако су ове, тада новопридошле, чланице

Нападе на Србе увек правдају, а никада нам не дају да се бранимо

18. март 2019.

„Новости“ са мати Анастасијом, игуманијом манастира Девич у Србици , светиње коју је под опсадом држало неколико стотина албанских екстремиста Албанци су и 2004, али 1999. године обили и оскрнавили плочу испод које се налазе свете мошти. Хвала Богу да су мошти остале у светињи, јер су дубоко закопане у земљу. Овако речима се мати Анастасија, игуманија манастира Девич у Србици, присећа мартовског погрома. Данас, осим монахиња у овом манастиру, у пречнику од неколико десетина километара нема ниједне живе српске душе. Светиња је од мартовског погрома, када су конаци и део цркве спаљени, већим делом обновљена. На прилазу налази се пункт косовске полиције, која је 2012. године преузела надлежност од

Линта: Сарајевски Срби оправдано страховали

18. март 2019.

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да су сарајевски Срби били принуђени да напусте своја вјековна огњишта јер су оправдано страховали да ће бити угњетавани и дискриминисани, што потврђује трагичан положај оних малобројних који данас живе у Кантону Сарајево. „Сарајевски Срби су јуначки одбранили српску земљу, али су били принуђени да поднесу велику жртву и да напусте своја вјековна огњишта ради опстанка Републике Српске“, истакао је Линта поводом 23 године од егзодуса сарајевских Срба. Линта је оцијенио да је тај егзодус један од најтрагичнијих догађаја у историји Републике Српске и српског народа током ратова на простору бивше Југославије. Према његовим ријечима, сарајевски Срби нису пристали да

Отварање архива Ватикана може да расветли улогу Степинца

18. март 2019.

Отварање тајних архива Ватикана донеће неколико одговора. Међу њима су – какве су биле реакције папе Пија Дванаестог на информације о догађајима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у Другом светком рату и злочинима усташког режима, као и о улози загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, пишу „Вечерње новости“. Лист пише и да би тајни документи, ако сви буду доступни 2020. како је најавио папа Фрања, могли да трајно с дневног реда скину питање проглашења за свеца кардинала Степинца. „Новости“ преносе и изјаву једног високог свештеника у ватиканској хијерахији који каже да су и у Ватикану свесни да је до сада јако мало познато о преписци између загебачког Kаптола и Ватикана и

Бикуша

18. март 2019.

Љета 1990. године, узалудно сам тражио jаму Бикушу изнад Челебића. Ниjе помогло ни то што ми jе водич био Душко Шуњка, човjек коjи на том терену познаjе свако коначиште дивљачи, сваки брлог дивљих свиња, све чеке, прелазе и приjечце. Узалудно смо се провлачили кроз густише и шипражjе, пели на узвишице и височиjе дрвеће — море расцвjеталог jасења jе у своjоj бjелини сакрило чак и биjели камени обелиск подигнут послиjе рата над овим стратиштем Послиjе ми, чини ми се, ниjе било ни жао што jе ниjесмо нашли, што ни Душко Шуњка коjи брдо Кланац и Ливаднице познаjе као своj длан ниjе погодио прави пут до ње. Можда jе тако и боље.

Родитељи подстакли дјецу да оштете српске регисатрске ознаке

17. март 2019.

У дубровачком насељу Нова Мокошица неколико малољетника оштетило је регистарске ознаке три аутомобила из Србије, јер су им родитељи рекли како је ријеч о „злочестим аутима“, пишу дубровачки медији. Оштећене су београдске и сомборске регистарске ознаке, које су претходно скинуте са паркираних возила, о чему је упозната и полиција, али, за сада, нема званичне реакције и информације да ли су родитељи ових малољетника позвани на испитивање у полицију. Медији у Дубровнику пишу да су регистарске ознаке оштетила дјеца, али да се не може са сигурношћу говорити да ли су их она и скинула са возила. „Када им је једна особа пришла и питала их због чега то раде, малољетници су

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

17. март 2019.

Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

17. март 2019.

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

МАРТОВСКИ ПОГРОМ: Злочин без казне пред очима света

17. март 2019.

Настрадало десет Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира Мартовски погром и даље траје… Данас се навршава 15 година од етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17, 18. и 19. марта 2004. године, а одјеци овог злочина трају до данас. Пред међународном војном и цивилном мисијом на Косову и Метохији, оличеном у Кфору и Унмику, догодили су се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља, као и 8.000 полицајаца УН из 52 земље. И поред тога, нечувено насиље Албанаца према Србима одиграло се пред очима читавог света. Последице мартовског насиља никада нису саниране,

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Јунак Миленко Павловић- Нећете ви да гинете, ја ћу

16. март 2019.

Марка с ликом Миленка Павловића, команданта 204. ловачког авијацијског пука, биће пуштена у оптицај – као подсетник на јуначко дело једног Србина, али и на злочин почињен над његовим народом Направили смо план напада на српску противваздушну одбрану, аеродроме и комуникације. Хтели смо да ослепимо југословенску војску елиминишући радаре и да је онеспособимо уништавајући јој противракетне системе. Осећао сам да ће нас то глатко одвести до следеће етапе операције, ако то буде неопходно“, описивао је касније генерал Весли Кларк први напад НАТО-а на СР Југославију. Двеста авиона и 50 крстарећих ракета премрежило је наше небо тог 24. марта. Али Војска Југославије није, како се очекивало, капитулирала после првог удара. Није

Обиљежено 75 година од убиства цивила у Вршанима

16. март 2019.

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежено 75 година од страдања 75 мјештана овог села, које су на данашњи дан 1944. године звјерски побили припадници злогласне 13. СС Ханџар дивизије. Предсједник Савјета мјесне заједнице Вршани Недељко Мићић рекао је да су припадници 13. СС Ханџар дивизија починили незапамћен злочин над мјештанима Вршана и околних села. „Побијени су углавном нејач и жене, чак и свештеник и његова породица…Наша је морална обавеза да овај датум никада не заборавимо, да га обиљежавамо са жељом да се то зло никада не понови“, рекао је Мићић новинарима. Мићић је навео да су ријетки тога дана успјели да побјегну од сигурне смрти. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић

Сјећање на Србе у одбрани сарајевско-романијске регије

16. март 2019.

У Манастиру Светог Георгија на Равној Романији данас је служен парастос за све Србе страдале у одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос је служен у оквиру обиљежавања 23 године од егзодуса сарајевских Срба, а претходио му је помен погинулим борцима и полагање вијенаца на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу. Парастосу, који су служили свештеници Митрополије дабробосанске, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, те делегација Народне скупштине Српске предвођена потпредсједником Скупштине Соњом Караџић Јовичевић. Служењу парастоса присуствовали су и изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, директор Републичког центра за истраживање

Злочин са непоправљивим посљедицама

16. март 2019.

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су „Срби