Јадовно Архиве - Страница 52 од 99 - Јадовно 1941.

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

16. септембар 2020.

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Преминуо Арие Ливне, сахрана данас у Јерусалиму

10. септембар 2020.

Предсједник Јеврејског културног центра и дугогодишњи специјални представник и шеф Привредног представништа Републике Српске у Израелу Арие Ливне умро је у Јерусалиму у 99 години, потврђено је Срни у Јеврјеском културном центру у Бањалуци. Ливне је био савјетник предсједника Републике Српске, сенатор Републике Српске, као специјални представник Свјетског јеврејског конгреса. Рођен је у Будимпешти 1921.године. Дјетињство је провео у Новом Саду одакле га 1941. године родитељи премјештају у Будимпешту. Мађарски фашисти га 1942. године мобилишу у рудник код Бора, у источној Србији, у ком су се на принудном раду налазили Јевреји из Румуније, Чехословачке, те поткарпатских дијелова Русије. Пред крај рата, након сазнања да се Мађари и Нијемци повлаче, Ливне

Посљедице COVID -19 на памћење жртава Јадовна и Пага

9. септембар 2020.

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу. Овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. по много чему је било другачије него протеклих десет година. Не само да је тај за нас важан молитвени и комеморативни скуп по први пут одржан у Србији, далеко од мјеста страдања на Велебиту и острву Пагу него је изостала и очекивана помоћ институција Р. Српске. Ове године, први пут од 2010. године, изостала је и финансијска помоћ од стране Републичког секретаријата за вјере, Министарства просвјете и културе Владе Р. Српске. Данас је на адресу удружења од стране директора секретаријата, господина

ВИДЕО: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020.

7. септембар 2020.

Погледајте репортажу рађену у продукцији удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке о Дану сјећања на Јадовно 1941, обиљеженом једанаесту годину за редом. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020. и одржан помен за 38.000 српских жртава система концентрационих логора смрти Госпић–Јадовно–Паг и све остале жртве Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на мјеста страдања на Велебиту и Пагу али су се у великом броју окупили код наше светиње недалеко од Београда. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из

Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

27. август 2020.

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља. „Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском,

Проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом

26. август 2020.

Доносимо проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом, првобитно објављеног 20. августа 2020. Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно

Радио Слобољубве: Проф. др Милош Ковић: Спречимо да се зло понови!

24. август 2020.

У манастиру св. Архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима, у суботу 22. августа 2020. године служен је парастос жртвама Покоља у Јадовну 1941. године, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, забележила је за наш радио Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Српски историчар и родољуб, проф. др Милош Ковић, који је молитвено учествовао у овом догађају, у разговору за Радио „Слово љубве“ који је водила гђа Зорица Зец, на почетку напомиње да „постоје питања на која морамо да дамо одговор – шта се догодило у Јадовну и зашто се то догодило и шта ми данас морамо урадити да запамтимо како бисмо разумели, што је нажалост питање на које струка

У Аустралији представљена књига о Јасеновцу

24. август 2020.

Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова. Петог августа, на годишњицу војнополитичке акције „Олуја”, у Савезу Срба Аустралије у Перту одржана је промоција књиге проф. др Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности”. Реч је о првом тому трилогије о злочинима и Холокаусту у Независној Држави Хрватској (1941–1945). Тиме је започета аустралијска промоција Грајфове трилогије, која ће до краја године обухватити још пет градова, чији ће распоред накнадно бити објављен. Други том носи назив „Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења” и трећи „Алојзије Степинац, усташки викар ‒ покрсти се

Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

24. август 2020.

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,

Дан сјећања на Јадовно у манастиру Сланци код Београда

21. август 2020.

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда. Са благословом, нажалост сада већ блаженопочившег игумана манастира Оца Андреја, након парастоса жртвама Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати пригодни програм и послужење. , након парастоса жртвама Покоља, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати прогодни програм и послужење. Организатори молитвеног окупљања су удружење Јадовно 1941. из Бањалуке и удружење Јадовно 1941. из Београда. Пројекат је са

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2020.

Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. августа. 2017. године. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже за „Новости“ да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се лане коначно почело обележавати дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да

Протест против порицања геноцида над српским народом

20. август 2020.

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу

Усвојена иницијатива да град Ниш добије назив улице Јасеновачких жртава

18. август 2020.

Коначно, град Ниш после оволико деценија добио улицу Јасеновачких жртава. ДАНАС ЈЕ КОМИСИЈА ЗА ПРОМЕНУ НАЗИВА ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И НАЗИВА УЛИЦА ГРАДА НИША ПРОМЕНИЛА НАЗИВ УЛИЦЕ ВИНКОВАЧКА У УЛИЦА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА. Овим чином исправили смо вишегодишњу неправду над тим људима, то је био геноцид какав свет не памти. Покољ! Они су то одавно заслужили, а мислим да је дошло време да ту деценијску грешку коначно полако исправљамо, преноси председник комисије Бојан Маринковић. У време када нам отимају и краду историју, морамо се ујединити око битних историјских тема, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, зато, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Прошло 79 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

14. август 2020.

Прије 79 година, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. “Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти”, каже предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. “Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили