izdvajamo Архиве - Страница 61 од 299 - Јадовно 1941.

Пуниша Рачић 1929. годинe ушао у историју: Уништен сан о братству са Хрватима

23. јун 2020.

На крају је Краљ Александар завео тзв. Шестојанурску диктатуру 1929. године, забранио рад свим политичким организацијама, увео поделу на бановине, озваничио политику интегралног југословенства (под паролом, један народ – три племена, требало је да се створи јединствена југословенска нација без подела на Србе, Хрвате и Словенце) те променио име држави у Краљевина Југославија. Догађаји из скупштине 1928. године Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца од самог свог зачетка није слутило на добро, јер ниједан од народа у њему нико није питао да ли жели уопште да та држава настане. Хрватски сабор, примера ради, никада није гласао за уједињење, друго је тело донело ту одлуку, и оно што смо ми посматрали као

Годишњица Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

23. јун 2020.

У Видовданском Покољу (који је за усташе значио одмазду за сарајевски Видовдан 1914. и ново, крваво, понижење Срба на овај велики празник), после подмукло изведеног хапшења и везивања у жицу и ланце увек лаковерних Срба који су се уздали у,,комшијску реч“, на бројним јамама и другим стратиштима убијени су скоро сви одрасли Срби, мушкарци из села: Габела, Драчево, Дубравица, Кљенак, Колојањ, Церовица, Грабовина, Горње Храсно, Крушево, Бурмази, Попрати, Ошањићи, Дабрица, Козице, Пјешивац, Шћепан Крст, Љубљеница, Прењ, Пјесци, Локве и Речице, као и велики број Срба из Тасовчића, градова Чапљине, Стоца, Љубушкоги других насеља. Највећи број је убијен у Опузену у Далмацији, у Видовом пољу, код села Струге, Могорјела и „Бријеста“ у

Бари Литучи: Надамо се да коментари које је изнео Драгослав Илић, историчар запослен у државној установи, не одражавају ставове Владе Републике Српске

22. јун 2020.

Критика постављања споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку је потпуно неоправдана, нарочито ако се има у виду да упоредив споменик жртвама тих стратишта не постоји ни у Републици Српској ни у Републици Србији. ENGLISH / ЕНГЛЕСКИ Прошло је две године откако је Скупштина удружења грађана Јадовно 1941, донијела одлуку да геноцид почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ и позвала стручну и најширу јавност да то усвоји. Од тада па до данас, унаточ томе да је нашу одлуку подржало низ еминентних чланова српске академске заједице и неколико удружења потомака жртава Покоља, не престају негативне реакције, осуде па и увреде на рачун удружења Јадовно 1941. које

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ПОГИНУЛИМА У ПРОБОЈУ КОРИДОРА

21. јун 2020.

На спомен-обиљежје за 413 српских бораца погинулих у пробоју коридора данас су положени вијенци поводом обиљежавања 28 година од једне од најхуманијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Након парастоса, вијенце су положили и делегација Народне скупштине, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и организације проистекле из протеклог рата. Вијенце су положили и градоначелник Добоја Борис Јеринић, начелници општина Модрича Младен Крекић, Вукосавље Борислав Ракић, Брод Илија Јовичић. Његово преосвештенство

Злочин на Миљевачком платоу некажњен 28 година

21. јун 2020.

Данас се навршава 28 година од злочина Хрватске војске над 40 Срба, припадника територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша, који се догодио у присуству Унпрофора, а за шта још нико није кажњен. Из Информационо-документационог центра “Веритас” су подсјетили да је 21. јуна 1992. године Хрватска војска напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу и преузела контролу над седам села. Уочи напада је хрватска страна затражила од српске да се суздржи од евентуалних провокација због Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требало да почне у Шибенику, да би исто то јутро безобзирно напала српске положаје. У нападу је убијено 40 српских територијалаца, од којих су већину хрватски војници

Савица Сале Медаковић – јунак са Динаре

21. јун 2020.

У борбама на Миљевачком платоу код Дрниша, 21. јуна 1992. погинуо је Савица Сале Медаковић, припадник елитне јединице СВК „Книнџе“. Проглашен је те године у Вуковару за Народног хероја. Савица Сале Медаковић, од оца Бранка, је рођен 1969. године, у Книну (Далмација). Завршио је средњу школу и након тога отишао на служње војног рока у ЈНА 1989. године. Био је у Нишу, као припадник специјалне јединице 63. падобранска, једна од најбољих јединица наше војске у другој половини 20. века. Још тада у војсци био је са својом јединицом послан на Косово и Метохију (Ораховац, Гњилане…). У војсци је добио и црни појас иако је још као дјечак почео да тренира

Ђуро Танкосић: Велико српско страдање у Великој жупи Крбава и Псат

20. јун 2020.

Држава која је ликвидирала неколико стотинa хиљада Срба, Јевреја и Рома и нешто Хрвата и муслимана, показала је да је држава безакоња, али веома ефикасна. Питање је да ли је треба звати такозваном.1 Велика жупа Крбава и Псат била је једна од 22 велике жупе у НДХ Плочу je прије неколико година обновио САБНОР Цазин (Савез бораца народно-ослободилачког рата), по саставу бошњачки. То што су је обновили лијеп je гест. Ипак, прећутали су да су у питању Српкиње (у сва четири села тада су живјели Срби, а једно од њих је Буковица, гдје сам рођен) и да их је убила Независна Држава Хрватска (за коју је комунистичка власт користилa назив „такозвана

Душан Буковић: УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

20. јун 2020.

Узроке и последице нашег националног слома требамо сагледати и кроз извесне србофобичне, аустромарксистичке, комунистичко-интернационалистичке одлуке и програме туђинских структура, које су инсталиране у Србији у последњих 150 година. Зато бисмо цитирали брошуру Покрајинског Комитета КПЈ за Србију, која је објављена у току Другог св. рата у Београду под насловом „Организационо питања Комунистичке Партије Југославије“, на којој је радио према извесним информацијама Брозов уставотворац, рокфелеровац, масон-марксиста проф. др Јован Ђорђевић, где између осталог стоји: „ Шта је ћелија? … Ћелију сачињавају чланови Партије, чланови ћелије. Број чланова ћелије је најмање три, то је најнижа граница броја чланова Партије који сачињавају једну ћелију… На челу сваке ћелије налази се секретар ћелије. Он

ПРИДВОРАЧКА ЈАМА – Неморално, безочно и дрско је да се насљедници злочиначке комунистичке идеологије појављују на поменима српским жртвама

19. јун 2020.

Мјесец јун, у српском народу, обиљежава се као мјесец страдања српског народа у Другом свјетском рату, посебно у крајевима западно од ријеке Дрине. Тада се сјећамо невиних српских жртава које су на монструозне начине убиле усташе (Хрвати и муслимани), често комшије убијених Срба, па чак и њихова родбина. Убијени Срби били су обични људи, цивили. Важно је напоменути да у том периоду на простору јужне Херцеговине нису постојале организоване војне јединице четника (ЈВуО), као ни партизана. Срби убијени 1941. године нису били припадници ниједне војске Прве партизанске јединице формирају се крајем 1941. године, док се ЈВУО формира у љето 1942. године, послије партизанских злочина над Србима Херцеговине, почињених од октобра

Никола Милованчев: Мук

19. јун 2020.

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (1). Пише Никола Милованчев Некадашњи водећи хрватски статистичар је пре три и по деценије оцењивао да је број жртава у Јасеновцу био виши од шест стотина процената до хиљаду и двеста процената у односу на бројеве које данас износе појединци у Београду и Загребу. Необично велика разлика, зар не? Ревизионисти покушавају већ више од тридесет година да изнесу процене броја жртава у логору Јасеновац и уопште у Југославији 1941–1945. које су мање од стварних. Они критикују и драстично смањују оцене броја жртава усташког логора у Јасеновцу изнесене одмах после краја Другог светског рата, које су износиле 500.000 до 700.000 жртава

ДРАГА МАСТИЛОВИЋ ЗА „ГАЗЕТУ“: Чему страх од присуства Руса на Балкану

18. јун 2020.

Страх од Руског присуства на Балкану може имати само онај који се плаши да Русија можда не буде сметња довршавању нове гео-политичке карте Балкана, која иначе неодољиво почиње да личи на ону Хитлерову и Мусолинијеву из 1941. године. Али, у том случају, онда постаје јасно да процес распарчавања српског етничког простора није још увијек завршен и да Косово и Метохија нису последње српске земље чије би брутално отимање задовољило жеље нових/старих гео-политичких картографа на Балкану. Уочи заказане посете руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Београду 18. јуна , као и очигледног убрзања процеса договора око Косова од стране Американаца, дописник Руске Газете тражио је од декана Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, професора

Србољуб Живановић: Поводом полемике В. Ђ. Мишине и С. Антонића

18. јун 2020.

Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени. Меморијални центар на јасеновачком стратишту у Доњој Градини Планира се већ дуго времена изградња Меморијалног центра на Јасеновачком стратишту у Доњој Градини код Козарске Дубице. Разговарао сам пре две године са тадашњим председником Републике Српске, господином Милорадом Додиком, о овом центру. Рекао сам му да је камен темељац који је положио за тај нови центар сада зарастао у коров и да више нико не зна где се налази. Тада ми је обећао да ће учинити нешто да дође до изградње тог центра. Председник Републике Србије, господин Александар Вучић је у свом говору

Александар Недић: Пет година без одговора власти на захтев за обележје убијеним Србима у Јасеновцу

18. јун 2020.

Oбележје овим убијеним људима треба да постави држава Србија, а не нека НВО или СЛС. „Задњих пет година, СЛС покушава од надлежних власти Србије и Београда да добије дозволу око постављања спомен плоче лешевима убијених Срба у Јасеновцу, који су реком Савом плутајући дошли до Београда. Ти лешеви, закопавани су на ободима београдских гробаља, централном, топчидерском и новобеоградском“, рекао је Александар Недић за наш портал. Лешеви који су извађени на левој обали Саве, пошто је ту била власт ендехазије, укопавани су на Коњском острву (Малом ратном острву). Пошто немачке власти у Србији нису дозвољавале да се говори о злочинима у НДХ, самим тим инсистирали су да се извучени лешеви тајно

Ранко Гојковић: О Јасеновцу у Словенској енциклопедији или Прилог полемици проф. Антонића са „стручњаком“

17. јун 2020.

Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету. Прву половину 2020. године јавни дискурс Србије као да обележавају „стручњаци“. Та назови струка успела је да ухапси цео један народ због наводне пандемије, да забрани Србадији да због наводне бриге за живот не могу да прославе Васкрсење Христово као симбол победе живота над смрћу. А главни „стручњак“ би да забрани Новаку Ђоковићу да мисли својом главом, па му препоручује да мисли његовом. Већ сам написао у једном свом тексту да главном „стручњаку“ (који је доказао нестручност још у свињском грипу пре десетак година, оштетивши својом нестручношћу државу за милионске своте), не верујем

Милош Ковић: Борба за Косово тек почиње

17. јун 2020.

Београд и Србија нису ућуткани и неће бити понижени. Хоћемо ли да будемо достојни предака и да ли ћемо својој деци смети да погледамо у очи. Ово је година избора. О будућности Србије одлучиваће се не само овде, него и на изборима у САД и Црној Гори. Да ли ће грађани Србије моћи да утичу на одсудна питања, која ће се тада решавати? Да ли ће српске власти, прихватањем сецесије Косова и Метохије, прикривеним иза „разграничења“ и сличних „решења“, заиста започети процес распарчавања Србије и стварања Велике Албаније? Хоће ли српски народ у Црној Гори престати да постоји, да ли ће се ова земља коначно одрећи свог српског идентитета и