arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Bojanić: SUROVA 1941. PO SRPSKI NAROD, KAKO JE SVE POČELO I DO ČEGA NAS JE DOVELO…

23. oktobar 2020.

Dok je Drugi svetski rat u Evropi buktao i odnosio ljudske žrtve, mi kao da to zlo nismo razumeli i olako ušli u razaranje, stradalaštvo, podele i bratoubilački rat. Kao da smo zaboravili da smo Srbi. Da li smo mi loše razumeli okruženje ili je okruženje iskoristilo priliku… da bi sve ovo razumeli moramo biti surovo iskreni. A sve dok ne budemo imali trezveni pristup delićemo se i dalje, a svi smo samo SRBI! Propali pakt Pod pritiskom fašističkih sila Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941.god pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana (Trojni pakt), odnosno potpisuju bečki protokol. U Bečkom dvorcu Belevedere, u žutoj dvorani, po odluci Krunskog saveta 25. marta 1941.god, Dragiša Cvetković

Otvoreno pismo Vladana Vukosavljevića NIN-u i Vremenu povodom ponovljenih sramnih optužbi

22. oktobar 2020.

Iako je Ministarstvo kulture i informisanja u svom prekjučerašnjem saopštenju objavilo da želi da prekine polemiku u vezi sa događajima na izložbi stripa i crteža u Staroj Kapetaniji, novi bestidni napadi NIN-a i Vremena iznuđuju javni odgovor, ovoga puta ne Ministarstva kulture i informisanja, već moj lično. Pored ostalog i zato što ni u jednom od ta dva lista to saopštenje Ministarstva kulture i informisanja nije objavljeno. Kada me dva niskotiražna nedeljnika, jedan nekada davno ugledan, sada ni senka svoje nekadašnje senke, školski primer neuspešne privatizacije i protraćenog ugleda,  a  drugi tugaljivi medijski mehur naduvavan i sponzorisan iz inostranstva, na skoro identičan način kleveću i neprestano na apsurdno neistinit i

Naš oktobar…

22. oktobar 2020.

Nišani i pali! U dvije naredbe nestajale su generacije. Domaćina, zanatlija, radnika, đaka i njihovih profesora koji, iako su mogli da izbjegnu smrt, odlučili su da se pridruže svojim učenicima… Piše: Jovan Vučurović Kao narod smo doživjeli i preživjeli najstrašnija stradanja, po metodama i količini zla često neshvatljiva i nedostupna zdravom umu. Jeste, mi smo pobjednički narod, nadimala nam je prsa slava koju smo vojnički pokupili u svim ovim vjekovima borbe za slobodu… Znali smo, zaista, da mremo slavno, hrabro i uspravno, kao niko, od Sinđelića do Tepića, od onih div junaka sa Grahovca i Vučjega Dola do gorostasa sa Skadra, Cera, Mojkovca, Kolubare… Ali, neka oproste duše prađedovske, oni

Miloš Ković: Ako klečite – svejedno je da li pred Nemcima, Englezima ili Vatikanom

21. oktobar 2020.

Sada se odlučuje hoće li srpska istorija da bude pokoravanje našeg naroda ili će istorija da bude nauka koja traga za istinom, rekao prof. Ković. Profesor Filozofskog fakulteta dr Miloš Ković ovih dana prolazi kroz neviđeni progon od strane brojnih kolega istoričara, koji ne mogu da mu oproste javne nastupe u kojima brani pravu istoriju Srbije. Donosimo nekoliko akcenata iz razgovora prof. Kovića sa Dejanom Petrom Zlatanovićem iz produkcije Centar kanala Srbin.info: „Kada Nikola Samardžić napiše da su Srbi biološki otpad Evrope i traži denacifikaciju Srbije, kaže da smo zalužili Jasenovac, Oluju i traži obnavljanje Golog otoka, onda moram da dignem glas. Ako Radoš Ljušić u polemici sa Miloradom Vučelićem,

Upokojila se Milica Maljković, jedna od preživelih iz jame Ravni Dolac

20. oktobar 2020.

Koristimo priliku da obavestimo sve članove i prijatelje Udruženja Ognjena Marija Livanjska da se upokojila u Gospodu Milica Maljković. Sahrana će se obaviti na pravoslavnom groblju u Surčinu, u sredu 21. oktobra u 14 časova. Milica Maljković, rođena Bošković, bila je rodom je iz Donjih Rujana kod Livna. Njeno mirno detinjstvo prekinula je, kao i kod mnogih drugih, brutalnost Drugog svetskog rata. Na Ognjenu Mariju, 30. jula 1941. godine, ustaše iz Rujana i okoline odveli su Milicu, njenu majku, sestru – ukupno 218 srpskih žena, dece i staraca iz ovog sela i žive ih bacili u jamu Ravni Dolac na Dinari. Milica je bila među 14-oro onih koji su Božijom

Prota Miloš Vesin

Priča o praštanju Srbina kome je ustaša pobio čitavu porodicu

19. oktobar 2020.

Priča o Milanu Smoljanoviću je sigurno nešto što vas neće ostaviti ravnodušnim. Ova je jedna od najjačih priča o praštanju, a govori o Srbinu kome je ustaša pobio čitavu porodicu. Da je više ovakvih ljudi i sa jedne i sa druge strane, ne bi smo se između sebe ovako besmisleno mrzeli. Priču govori prota Miloš Vesin. Inače, prilikom snimanja filma „Irodovi sinovi“ zabeleženo je obilje materijala kojeg je, zbog vremenske ograničenosti, bilo nemoguće uvrstiti u ovaj dokumentarno-analitički projekat. Zato su većinu sagovornika dodatno predstavljana  pojedinačnim video zapisima. Naš blaženopočivši patrijarh Pavle jednom prilikom je rekao da je samo jedan gram prakse teži od tona teorije. I upravo ti tako malobrojni

POGLED: Bastašić – Da se utvrdi Dan sećanja na srpske žrtve (VIDEO)

19. oktobar 2020.

Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Naša stručna javnost do danas nije ustanovila Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad srpskim narodom, mi taj datum nemamo. Nemamo ni muzej, ni memorijalnu sobu niti kompleks posvećen srpskim žrtvama, a svu svoju energiju usmerili smo da se dodvorimo hrvatskoj istoriografiji” – kaže Dušan Bastašić, predsednik Udruženja “Jadovno 1941”. Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Prvi likvidacioni centar u Hrvatskoj je bio u Gospiću. U taj kompleks su bile uključene bezbroj kraških jama

Savo Štrbac: Splitski glumac i plejboj Nikša Župa, trgovac smrću

19. oktobar 2020.

Sva je prilika da se rešenje tog problema (i još ponešto) nalazi u „tajnom” dosijeu HV-a o rezultatima uviđaja s mesta pada aviona. Nikša Župa je rođeni Splićanin i dugogodišnji pozorišni rukovodilac, koji je u drugoj polovini osamdesetih radio kao direktor HNK u Splitu. Javnosti je poznat kao producent svečanog otvaranja i zatvaranja zagrebačke Univerzijade, održane 1987. godine, a zatim je postao dekan Akademije dramskih umetnosti u Zagrebu i direktor Opere i Baleta u Ljubljani Pre neki dan, 3. oktobra, splitska „Slobodna Dalmacija” objavila je poduži intervju sa slovenačkim novinarom Matejom Šurcom, koji je pre nekoliko godina zajedno s kolegom Blažom Zgagom napisao knjigu-trilogiju „U ime države” o krijumčarenju oružja

Nikola Žutić: Kroatizacija Bačke i Srema

18. oktobar 2020.

Velikohrvatski falsifikati, koji su od mitologije postali nametnuti stereotip istine, najlakše se mogu pobiti demografskom statistikom. Tragom agencijske vijesti „Tanjuga“ od 15. oktobra 2020, u članku „Hrvatski ministar dva dana u Srbiji, kreće od Subotice“, saznajemo da će ministar vanjskih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman „nazočiti“ dvama događajima od povijesnog značaja za Hrvate u Vojvodini: svečanom otkrivanju spomenika biskupu Ivanu Antunoviću, kada će biti dodijeljene i zahvalnice zaslužnima za postavljanje spomenika. Spomenik je izliven u bronzi, u prirodnoj veličini, a autor je akademski kipar iz Zagreba Bernard Pešorda. U ovoj agencijskoj vijesti dalje se navodi da će 16. oktobra rodna kuća bana Josipa Jelačića biti svečano predata na korišćenje

Iskaz Miloša Kovića na suđenju: Ovo je borba za našu istoriju

15. oktobar 2020.

Ković rekao da tužioci Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković zastupaju „hašku interpretaciju srpske istorije“ i „NATO istoriju“. Pred Prvim osnovnim sudom, 12. oktobra 2020. održano je saslušanje istoričara Miloša Kovića, po tužbi za „povredu časti i ugleda“, koju su protiv njega podneli Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković. Ković je rekao da se tužba zasniva na izmišljenim iskazima, na rečenicama koje nikada nije ni napisao, niti izgovorio. Istakao je da je neobično da su tužioci, kao istoričari, stali iza takvog dokumenta, kao i da se postavlja pitanje može li se verovati njihovim iskazima o događajima starim više vekova, kada ovako svedoče o nedavnoj

Snežana Janić Lukinović: Tela jasenovačkih žrtava bacana su i u Savu

15. oktobar 2020.

U Jasenovcu nisu svi ubijeni i sahranjivani nego su tela bacana u Savu, što ne umanjuje niti može umanjiti broj u tom logoru koji je utvrđen od nadležnih vlasti FNRJ. Dana 26. 9. 2020 u ovoj rubrici je objavljen prilog čitaoca Živorada Matovića pod naslovom „Zamagljivanje istine o genocidu u NDH” u kojem autor citira mišljenje g. R. Medića da tu nije bilo moguće pobiti 700.000 ljudi u Drugom svetskom ratu, jer bi to značilo ubijanje 600 ljudi svakog dana u toku postojanja tog logora, pošto je nemoguće dnevno sahraniti toliki broj pobijenih. Međutim, sada pokojna dr Nada Marjanović, načelnik Dispanzera medicine rada radnika PTT-a, koju i sad pamte brojni

Bastašić: Profesore, zašto osporavate Pokolj?

11. oktobar 2020.

Još ne tako davno, istoričar Goran Latinović je za udruženje građana Jadovno 1941. i njegove osnivače znao reći da su spiritus movens na polju čuvanja sjećanja i pamćenja na srpske žrtve Genocida. Šta se to u međuvremenu desilo, što je u potpunosti izmjenilo tu percepciju? U nedavnom intervjuu beogradskom listu Pečat, prof. dr Goran Latinović se (opet) okomio na odluku udruženja građana Jadovno 1941. da terminološkom odrednicom Pokolj imenuje zločin Genocida počinjen nad Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske i pozove akademsku zajednicu i najširu javnost da odluku podrži. Kada se istoričar, koji predaje nekoliko obaveznih i izbornih predmeta iz nacionalne savremene istorije, vanredni profesor i Prorektor za naučno-istraživački rad

MILE RAJČEVIĆ: Istorija školstva Like 1752 – 1995.

11. oktobar 2020.

Izašla je iz štampe knjiga autora Mile Rajčevića: Istorija  školstva   Like 1752 – 1995. Prof. Mile Rajčević, dugogodišnji prosvjetni radnik, osjećao je dužnost i obavezu prema svome zavičaju da napiše istoriju ličkog školstva od prvih početaka pismenosti u Lici, pa sve do nasilnog gašenja  i zatiranja pisanih tragova školstva  i prosvjete u Lici u građanskom ratu u Hrvatskoj 1991 – 1995.godine. Na  pisanje knjige o istoriji ličkog školstva , kako autor navodi, vodila ga je ideja duga i obaveze prema zavičaju i osnovnoj školi u Divoselu, gdje je naučio prva slova, i nostalgije prema zavičaju, koji je ostao tako daleko. Kako autor navodi: „što je dalje i više odlazio od

Miloš Ković: Tužio sam Nikolu Samardžića (VIDEO)

9. oktobar 2020.

Na osnovu člana 387. i Zakona o potstrekavanju mržnje i nasilja nad srpskim narodom i za poricanje genocida u Jasenovcu, prof. dr Miloš Ković je tužio Nikolu Samardžića. “Kada se objavi ustaški tvit u kome su usred psovke koje su agramatične na račun Srba i dinastije Karađorđević i u kojem piše da smo zaslužili Jasenovac i da je on kazna za sva naša nedela i počinstva, kada neko kaže da smo zaslužili pokolj dece i kada to pozdravi Nikola Samardžić koji predaje na Beogradskom univerzitetu, to u najmanju ruku zaslužuje sudsku tužbu” – navodi istoričar i profesor dr Miloš Ković. Izvor: Fejsbuk stranica – Prof. dr Miloš Ković

POGLEDAJTE DOKUMENTARNI FILM ,,TRI SIĆEVAČKE IKONE“ (VIDEO)

9. oktobar 2020.

Dokumentarnog filma „Tri sićevačke ikone“ Blagoslovio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G.G. Arsenije. Cilj nam je da se o ovim čudotvornim ikonama čuje i sazna nešto više o njima širom Srbije i da imamo video zapis. U filmu o ikonama govori igumanija manastira Sv. Nikole mati Veronika, igumanija manastira Sv. Petke Iverice mati Anastasija, restaurator prof. Franc Curk i master konzervacije i restauracije Marija Curk. Film je u režiji Đorđa Bojanića, urednika sajta Srpska istorija i đakona Dejana Jovanovića. Narator je Boban Kocev, voditelj radia Glas Eparhije niške. *Film je urađen bez ikakve finansijske pomoći. Izvor: SRPSKA ISTORIJA

NAJNOVIJE VIJESTI

Velebitu moj..

Velebitu moj… Zaplačeš li mili,ikada onako k’o otac. Kad začuješ kroz tvojih

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA