
Весела Србија
Чему се Ти веселиш мајко? Србијо, земљо, народе… ратниче, сељаче, госпођо, отмјена дамо, осиромашена удовице, кућо бескућнице!? Велиш, отворила је Европа вечерас, за Тебе некаква поглавља, пакете, писма, хоризонте, јаме, ливаде и врата на броју 32 и 35 – па зато. Чекаш да те унутра упусти? Чему се веселиш весела Србијо, `ћери радоснице, мајко тугалице? Улазиш у кућу на којој су за Тебе широм врата отворена, у кућу са пуно соба, тумаче Ти, а све су собе раскошћу напуњене. У кућу, прекривену шареном лажи, гдје се дими само из једног димњака, гдје се ложи један шпорет са једним ложачем. Да ти очи нису завезали, да Те унутра слијепу не воде,













