Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Imaju Srbi svoje Anđeline

Datum objave: ponedeljak, 27 februara, 2012
Objavljeno u Ratko Dmitrović
Veličina slova: A- A+

Sad kad su sve kuke i motike pobacali na Anđelinu Džoli i njene laži, Srbima ne bi bilo na odmet da se malo pozabave sobom; da se upitaju šta su oni u svojoj filmskoj raboti uradili u korist istine. Ostavimo se Anđe, ona je jasnija od tablice množenja; “Vesti” su obelodanile iz kakve družine dolazi, kojim organizacijama pripada, ko su joj nalogodavci i savetnici.

Ratko Dmitrović
Ratko Dmitrović

Nije ona napravila “U zemlji krvi i meda” zato što se uzburkana umetnička duša osetila pozvanom da jedan delić tamo nekog rata na Balkanu uobliči u umetničko delo. Ne, Anđa je uradila ono što joj je rečeno da uradi, i to samo na jedan način, onako kako je urađeno. Onaj ko daje pare taj bira i muziku.

Srbi su, nema tome ni šest godina, istu ovakvu, ako ne i veću halabuku digli povodom jednog drugog filma. Zvao se “Grbavica”. Potpisala ga je do tada nepoznata Jasmila Žbanić iz Sarajeva. Tema ista; silovanje muslimanki u bosanskom ratu. Silovatelji, naravno, Srbi.

Šta su na tu temu rekle srpske filmadžije? Kakvi su njihovi filmovi o ratu u Bosni i Hrvatskoj?

Onaj ko odbija da izađe na megdan protivniku, gubi pravo čak ni na razgovor o pravilima igre. Ko je srpskim producentima, scenaristima, režiserima, zabranio da se bave ratnom tematikom? I da li im je zabranio? Tri pažnje vredna filmska ostvarenja imamo na ovu temu: “Lepa sela” Srđana Dragojevića; “Život je čudo” Emira Kusturice i “Turneju” Gorana Markovića.

Prvi je klasičan ratni film, sjajna, slojevita priča, puna duha, pošten film, ma šta god ko o njemu mislio. Kustino ostvarenje predstavlja jednu od najlepših ratnih ljubavnih priča dok je “Turneja” žestoko antisrpsko delo, neuporedivo opasnije od filma Anđeline Džoli. Ko je gledao zna o čemu pišem, a gledali su mnogi jer je taj film emitovala je i Radio televizija Srbije, u udarnom terminu. Ukratko; Srbi su glumci, pokvarenjaci, zločinci, šverceri, nemoralne spodobe, mrzitelji. Hrvati su uglađeni, obrijani, ratuju po međunarodnim pravilima, inteligentni, dok su Muslimani napadnuti, naivni, najpre zaljubljeni, a onda razočarani u Beograd.

Uz spomenute autore ratom devedesetih bavio se i veliki srpski reditelj Živojin Pavlović (“Dezerter”) pa Bora Drašković (“Vukovar, jedna priča”) i Slobodan Šijan (“Spasite naše duše”), ali su njihovi filmovi ostali nekako izgubljeni i zaboravljeni u godinama iza nas.

Naravno, u ovoj priči nije zaboravljen u svetu najpoznatiji i mnogim nagradama ovenčan film Emira Kusturice, “Podzemlje”, ali to delo je idejno i kompozicijski toliko slojevito i sadržajno da prevazilazi temu kojom se ovde bavimo, bez obzira na to što u “Podzemlju” nalazimo i ovaj poslednji rat.

U sledećoj prilici, kad neko opet snimi film o zlim i strašnim Srbima, po matrici koju je koristila i Anđa Džoli, a snimiće ga, Srbima bi pametnije bilo da umesto napada na takve autore, svoje razvezane jezike okrenu prema sopstvenom dvorištu. Da kažu sami sebi: A šta smo mi uradili po ovom pitanju?

Šta mislite da li bi već bio snimljen film o herojstvu, viteštvu i časti jednog čoveka samo da on nije bio Srbin. Mislim na majora Milana Tepića.

Srpskim filmadžijama to ne pada na pamet. Kako da snimiš film o srpskom herojstvu? Šta će reći oni u Briselu i Vašingtonu?

Izvor: vesti

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top