arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Зашто Срби као „безвредне жртве“ саосећају са светом „вредних жртава“?

25. децембар 2015.

  ЈEДНО од завештања свом народу Милорада Екмечића, који се најистрајније бавио историјским токовима у два прошла века, било је и упозорење да је ово стање „слично као пред рат 1914., када су се велике силе спремале за рат, ниједна га није желела и он је избио због ћорсокака у коме је једна од сила губила ако војнички не интервенише“. Свет је у стању опште напетости, иде у убрзано „опште наоружавање“ и иако „рат нико не жели, сви страхују да не дође до тачке од које нема повратка“. Не може се веровати у механизме контроле које је западни капиталистички систем створио на „живом блату“ своје „природне катастрофе“, како они доживљавају

Пребиловци

Јахура: Пребиловци опет заборављени

25. децембар 2015.

Ситуација у вези Пребиловаца и других Срба у Чапљини је доста забрињавајућа послије пријетећег усташког говора бискуповог замјеника дон Жељка Мајића, одржаног у Клепцима средином новембра. Јуче је одржана сједница Општинског вијећа Чапљине, које и поред обећања и увјеравања, није ставило на дневни ред сагласност за градњу спортског терена у Пребиловцима. Обећавани довршетак водовода претворио се у спрдњу. По Клепашници, са`пребиловачке стране, раде грађевинске машине. Да ли се спрема градња новог хрватског насеља, пошто Пребиловци тиме до сада нису били почашћени? Нажалост, исто као и 1991, опет смо остављени и заборављени! И тада је, као и љетос друштво политичара, књижевника, глумаца и других патриота одржало „ватрене“ говоре и отишло својим

Улаз у логор Јасеновац

Представљен документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“

24. децембар 2015.

 У Пресс центар УНС-а представљен документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“   Говорио је др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида Музеј жртава геноцида у свом програму рада обележава 75. годишњицу великог страдања српског народа и припадника јеврејске и ромске заједнице. У том контексту, припремљен је дугометражни документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Текст и сценарио урадио је др Вељко Ђурић Мишина, режија Драган Ћирјанић. Први део филма односи се на историјат идеологије која је врхунац достигла у Независној Држави Хрватској и њен однос према српском народу. Други део „Излазак из пакла“ посвећен је судбинама српске деце и у њему посебно место имају казивања страдалника о тим трагедијама. Премијерно приказивање филма

Додијељени кључеви 10 станова

24. децембар 2015.

Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Душко Милуновић и начелник општине Власеница Драгослав Тодоровић данас су у овом мјесту породицама погинулих бораца и ратним војним инвалидима уручили кључеве 10 станова. Влада Републике Српске издвојила је за изградњу станова 340.000 КМ, а општина Власеница 30.000 КМ. Милуновић је рекао новинарима да је у Републици Српској при крају програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије. „Сигурно је да у Српској и даље постоје лица из ових категорија која се нису благовремено пријавила на листе за стамбено збрињавање. Влада намјерава да након доношења нове уредбе о стамбеном збрињавању поново отвори конкурс, највјероватније већ наредне

Клиновац

Хроника прећутаног апартхејда (1)

24. децембар 2015.

Становници повратничког села Клинавац, код Клине, изложени су свакодневним пљачкама, тортурама и иживљавањима албанских банди, а брачни пар Воштић преживио је фингирано клање… Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Људи који не смију да се крећу у сопственим мјестима рођења, дјеца коју под обезбјеђењем воде у школе и вртиће, жртве фингираних егзекуција, уцијењени и застрашени људи којима краду идентитете да би им узели имања – то су Срби на Космету 2015. године. ЕУ се бави проблемом миграната и штити своје границе, астрономи откривају нове егзопланете сличне земљи, роботи се спремају да преузму тржишта у свијету, а један народ живи живот који је одавно укинут и у Јужноафричкој Републици. Апартхејд данас

Милан Недић

Историк и Недић

24. децембар 2015.

Величина једне личности морала би да се процењује и по броју спасених људских живота! Кад ме је део интелигенције, понајвише из Демократске странке, оптуживао да сам цепао, сецкао, палио и уништавао књиге „Службеног гласника” нико није устао у моју одбрану (изузетак је Ратко Дмитровић), иако су сви знали да књиге никада нисам бацао на ломачу. Сви су били неми, чак и оне моје колеге којима сам штампао једну, две, а понеким и више књига. Бојан Димитријевић је мој студент и колега, један од оних који је тих дана био нем, иако је добро знао да се нисам ничим огрешио у свом раду са књигама, ни као професор, ни као директор.

Матија Бећковић

Матија у Требињу: Херцеговина – родно место нашега језика

24. децембар 2015.

У позоришној дворани Културног центра вечерас је одржано пјесничко вече Матије Бећковића, у организацији Градског одбора СПКД „Просвјета“ Требиње, Културног центра и Гимназије „Јован Дучић“. Потврдивши још једном да је риједак феномен у општем правилу да поезија данас нема публику, Бећковић је пред препуном салом Културног центра, као и увијек надахнуто, преознатљивим шармом и експесијом, казивао своје стихове дуже од два часа, прекидан тек смијехом, аплаузима и овацијама требињске публике која је, након сваке посљедње пјесме, тражила још. Прије него што је највећи бард савремене српске поезије преузео говорницу и започео свој маратонски пјеснички вез, представљено је издање његових сабраних дјела у 12 књига пјесама, поема и бесједа, које су

Владика Григорије: Завала

23. децембар 2015.

Манастир Завала налази се на једном крају Поповог поља, тамо гдје Требишњица скоро под правим углом скреће пут Хутовог блата. Уграђен у стијену која се зове Острог, овај древни манастир личи на неког лијепог сиједог старца, који наслоњен у камену столицу гледа плодно поље кроз које тече модрозелена Требишњица. Бог зна шта он тако замишљен, сјетан и загледан памти. Памти чувеног пророка Григорија који је сахрањен по сопственој жељи под његовим прагом, да би га сви који улазе у манастир газили и подсјећали на смирење; сјећа се дјечака Стојана, који је у њему учио књигу читати, а касније светитељ постао под другом стијеном која се исто Острог зове; сјећа се

Драган Крсмановић

Крсмановић: О војној обавези – док није касно

23. децембар 2015.

Садашњи систем обуке је неприлагођен безбедносним изазовима, организацијско-формацијској структури и потребама система одбране и не омогућава његову дугорочну одрживост. У садашњем облику он више подсећа на контролисано гашење одбрамбене моћи Србије под менторством НАТО „партнера“. Чуо сам и успешније шале од оне да је Србија једина земља на свету која нема непријатеља већ само мање и веће пријатеље. Шала би, можда, била успешнија да је није изрекао наш председник, човек који је по функцији врховни командант војске. Ширити илузију да је све у реду и да у окружењу не постоје безбедносни изазови је неодговорно, посебно јер из тако олако изречене констатације произилазе и далекосежне штетне последице. Систем безбедности и одбране

Почаст страдалим Ромима на Стратишту (Фото О. Јанковић)

Почаст страдалим Ромима у Другом светском рату

23. децембар 2015.

Панчево – Међународни Дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату обележен је државном комеморативном свечаношћу у Спомен-комплексу „Стратиште“ код Панчева, месту на којем је стрељано и сахрањено око 12.000 жртава нацистичког терора. Венце на споменик „Бразде“ положили су и одали почаст жртвама представници Владе Републике Србије, Војске Србије, Националног савета ромске националне мањине, Канцеларије за људска и мањинска права, града Панчева, дипломатског кора, потомци жртава, удружења и грађани. Комеморативно окупљање је сећање на 16. децембар 1942. године, дан када је командант Гестапoа Хајнрих Химлер наредио да се, из свих европских земаља под нацистичком окупацијом, депортују Роми у концентрационе логоре Аушвиц и Биркенау у Пољској у ком је постојао

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Беговић: Чули смо запомагања Срба заробљених на Троврху

23. децембар 2015.

Свједок Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву Десо Беговић изјавио је данас у Окружном суду да је чуо запомагања Срба заробљених на Троврху, које су тукли у Полицијској станици у Горажду. „Били су затворени у сусједној ћелији и чули смо њихово запомагање док су их тукли. Са њима нисмо имали никакав контакт, јер нас нису пуштали у исто вријеме“, рекао је Беговић. Свједок је испричао да је он, са мјештанима села Бућја, у јулу 1992. године доведен у Полицијску станицу у Горажду, гдје су их затворили у три ћелије. Он се није могао сјетити када су тачно доведени Срби са Троврха, које, додао је, није лично познавао, али је потврдио да

Тужилаштвo БиХ

Пажин: Толико су ме тукли да сам свијест губио осам пута

23. децембар 2015.

У наставку суђења Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине над српским цивилима на подручју Ливна 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Борко Пажин рекао је да су га на „испитивању“ у основној школи толико тукли да је исте вечери свијест губио осам пута. Борко Пажин је посвједочио да је 25. августа 1992. године доведен из цивилног затвора у Основну школу „Иван Горан Ковачић“ у Ливну. Исто вече га је позвао извјесни Гарић у учионицу на „испитивање“ код Ибрахимагића који је био старјешина. „Ибрахимагић је рекао: `Причај`. Са стране су били Гарић, Зденко, Бабо и Велагић. /…/ Први ме је ударио Гарић палицом. Удара, ја вриштим. Онда сам пао,

Радован Караџић и Ратко Младић

Истина о Маркалама

23. децембар 2015.

У Србији се одавно знало да је „случај Маркале“ изрежирана прича. Масакр који се догодио 5. фебруара 1994. је привукао пажњу светске јавности. Први извештај из Сарајева тог дана је био на Би-Би-Сију, чији новинар се нашао на лицу места неколико минута после експлозије. Наравно, за злодело су оптужени Срби. На пијаци „Маркале“ је тог јутра убијено 68 људи, а рањено 144. Међутим, према извештају независне комисије из 1995. године не постоји ни један доказ да су напад извели Срби, што је потврдио и тадашњи специјални изасланик генералног секретара УН за Балкан Јасуши Акаши. Други масакр на истом мести и по истом сценарију десио се 28. августа 1995. када је

Небојша Павковић

Генерал Небојша Павковић: Светски моћници нису желели мир на Космету

23. децембар 2015.

Немам речи да опишем какви су то професионалци били. За мене најбољи на свету. Млади, храбри, обучени, патриотски потпуно опредељени, били су незадрживи. Није постојао задатак који нису могли да изврше. Као професионалац сам поносан што сам био у прилици да командујем тим јунацима и да се дружим са њима Разговарали Милош Милојевић и Стефан Каргановић  У једном од својих „Писама из Берлина“ српски историчар и публициста Никола Живковић поставља неколико прикладних и кључних питања: „А шта је данас са српским војницима, херојима, који су године 1999.бранили нашу земљу од стоструко војно надмоћног непријатеља? А шта са онима у Београду који су у то исто време јавно подржали злочине непријатеља

Источно Сарајево

Наставак суђења за убиство Срба са Троврха

23. децембар 2015.

У Окружном суду у Источном Сарајеву данас би требало да буде настављено суђење четворици некадашњих припадника такозване Армије БиХ за убиства српских заробљеника са брда Троврх код Горажда 1992. године, а окружни тужилац Тарик Црнкић најавио је испитивање два свједока. За учешће у убиствима осам српских ратних заробљеника Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу. На брду Троврх код Горажда у августу 1992. године заробљени су Бошко и Ђоко Ласица, Његош Ћехо, Којо Вуковић, Бранислав и Будимир Тодоровић, Тиослав Радовић и Ратомир Клачар, а потом су одведени у горажданску полицијску станицу гдје су убијени. На рочишту 10.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Тушница

У првом издању ове књиге, због журбе да се поjави приjе 11.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА