Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић да се јавно заложи да крене медијска кампања у Хрватској против говора мржње и рехабилитације усташтва. Линта је позвао надлежне иституције у Хрватској да почну санкцинисати појединце и групе које шире говор мржње и величају усташки покрет, да за усташе и друге припаднике хрватске војске из Другог свјетског рата буду укинуте пензије и да се у школама забрани употреба уџбеника у којима се велича усташки покрет и поричу злочини над Србима. Он је позвао Китаровићеву да спроведе Уставни закон о правима националних мањина усвојен 2002. који гарантује употребу ћирилице у јавном животу и да буду кажњени

У манастиру Добрун код Вишеграда јутрос је почело обиљежавање 212 година од подизања Првог српског устанка. Свету литургију служи јеромонах Михајло из манастира Добрун. Литургији присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, делегације Народне скупштине, Борачке организације и општине Вишеград. Парастос погинулим српским устаницима биће служен у 9.30 часова, а потом је предвиђено полагање цвијећа на споменик вожду Карађорђу. Први српски устанак почео је као побуна против дахија и прерастао је у ослободилачку борбу против османлијске империје. Вожд Крађорђе Петровић је са својим устаницима, након подизања Првог српског устанка, једно вријеме боравио у манастиру Добрун, одакле

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић написала у одговору Милораду Пуповцу да се слаже с његовом тврдњом о порасту нетолеранције у хрватском друштву. Она је оцијенила да је тај процес почео много прије формирања актуелне владе десног центра. У опширном писму на шест страница које преносе данас хрватски портали, Грабар-Китаровићева образлаже зашто сматра да је нетолеранција порасла у вријеме владе лијевог центра премијера Зорана Милановића из Социјалдемократске партије, посебно истичући његову изјаву у изборној ноћи „или ми или они“. Она наводи да на реторици стварању идеолошких подела управо истрајава бивши премијер и истиче да је њен програм од почетка „програм заједништва“. „Исто тако желим истакнути неприхватљивост било којег заоштравања јавнога дискурса

Држава Израел поздравља Србију због усвајања Закона о отклањању посљедица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских насљедника, саопштила је амбасада Израела у Србији. „Таква Србија мора послужити као примјер и осталим европским земљама и ово је историјски дан правде, моралности и посвећености специјалним односима Срба и Јевреја“, наводи се у саопштењу. Амбасада Израела у Београду захваљује свима који су допринијели припреми и изради закона, посебно Влади, Народној скупштини, Агенцији за реституцију, господину Страхињи Секулићу и господину Бранку Лакићу. Када говоримо о реституцији, не говоримо о ужасним размјерама Холокауста који је нацистичка Њемачка заједно са својим колаборантима починила над јеврејским народом, већ о малој компензацији за одузету имовину“, наведено

Загреб — Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа послао је писмо председници Хрватске у којем је упозорио на пораст атмосфере нетолеранције у Хрватској. Пуповац је у писму Колинди Грабар Китаровић упозорио и на пораст порука мржње према политичким, етничким и другим мањинама у Хрватској На нешто мање од четири странице Пуповац је набројао случајеве претњи које из десних кругова трпе заговорници антифашизма, а све је више и случајева насиља. Од тога није поштеђен ни он, који је о свом искуству обавестио Грабар-Китаровић. Исто ово писмо добили су и премијер Тихомир Орешковић и Жељко Реинер, председник Хрватског сабора, а како каже сам Пуповац о њему су обавештени Томислав Карамарко и Божо

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима