izdvajamo Архиве - Страница 235 од 300 - Јадовно 1941.

Благи осећај гађења

6. август 2016.

Тамо где сам ја био 1992. године, неки су стигли тек ових дана Редови који следе имају снажан лични печат, тичу се аутора, па коме се не допада такав приступ, нека одмах одустане. О чему се ради. Пуних 25 година пишем и говорим да је Хрватска, Туђманова, хадезеовска, подигнута на темељима усташке Независне Државе Хрватске. За ту тврдњу приносио сам и приносим безброј доказа, од лексике, преко симбола, термина, до суштине државне политике и методологије деловања. Речју, усташлук. Отворен, прикривен, окречен и офарбан, па бруталан, разводњен, па опет жесток… како је када и коме требало, на партијском и државном нивоу, или појединачно. Због таквих ставова никада у Хрватској нисам имао

Пребиловци, на дан освештања Храма васкрсења Христовог.

Најава: Дан Пребиловачки, 6. август 2016.

5. август 2016.

У периоду од 05 – 08. августа 2016. у Пребиловцима ће бити обиљежен Празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика поводом: – 75 година од страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине у геноциду НДХ – 25 година од прве сахране жртава геноцида НДХ из јама Доње Херцеговине – Прве годишњице Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима Програм: 5. август 2016. -поклоничко путовање из Новог Сада и Београда за Пребиловце -Вечерња служба у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 19:30 часова -Промоција књиге Милана Бекана „Очи у очи“, амфитеатар Храма у Пребиловцима у 20:30 часова 6. август 2016. Света Архијерејска Литургија у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 9:00 часова Послије подне обилазак

Митровић: Организовањем фестивала у вријеме годишњице српског страдања у “Олуји”, пљује се по свему што се догодило 1995. године

3. август 2016.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске саопштила је да се, уз израз огорчења и оштрог противљења, придружује петицији за одгађање “Нектар фреш вејв” фестивала у Бањалуци. “Тих дана сјећамо се стотина хиљада убијених и протјераних Срба током хрватске војне акције `Олуја`”, наводи се у саопштењу. Из Организације поручују да се организовањем оваквог фестивала “пљује по свему што се догодило 1995. године”. У вријеме обиљежавања 21 године од српског страдања у “Олуји”, Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић боравиће са делегацијом у Румунији. “Зар треба да останемо нијеми на патње ових несрећника? Тужно је и жалосно што смо доведени у ситуацију да ових дана расправаљамо о овоме, умјесто

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба августа 1995.

3. август 2016.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године („Операција Олуја“) БАЊА ЛУКА Сриједа, 3.8.2016. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 Паљење свијећа и 21.00 Духовно умјетнички програм Четвртак, 4.8.2016. 09.45 Пердувово Гробље – Полагање цвијећа испред споменика 11.00 Храм Свете Тројице – Парастос 12.00 Коло српских сестара – Даћа Петак, 5.8.2016. 19.00 Дом омладине – Пројекција данског документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“ НОВИ ГРАД Субота, 6.8.2016. 10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос 10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

3. август 2016.

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на “Бајић јамама”, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице, да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

3. август 2016.

Текстом “Чему замајавање јавности с пописом српских жртава”, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. август 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. “Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности”, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Иванић послије Јадовна и на Шушњару

1. август 2016.

Након што је почетком јула мјесеца присуствовао парастосу код Шаранове јаме на Велебиту, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра и парастосу на Шушњару у Санском Мосту. Програмом посјете предвиђено је да Иванић у 11.30 часова присуствује парастосу на Шушњару, а након тога у 13.00 часова полагању вијенаца жртвама усташког терора “Милин бирт” и “Клаоница”, саопштено је из Предсједништва БиХ. Илиндански дани почели су 30. јула у Оштрој Луци, а манифестација ће бити настављена посјетом Шушњару, спомен-комплексу за пострадале у усташком покољу о Илиндану 1941. године, те обиљежавањем дана и славе општине Оштра Лука – Свети Пророк Илија. На Илиндан 1941. године усташе су на Шушњару код

Српска банка: Заједничка жртва Павелића, Броза и Туђмана

1. август 2016.

Знате ли шта повезуjе Николу Теслу, Изетбеговиће, Иву Андрића, Ивана Мештровића? Основана 1895. године у Загребу, Српска банка брзо jе постала jедна од моћниjих финанциjских институциjа у jужном диjелу Аустро-Угарске Монархиjе, а њени дионичари су били Иво Андрић, Иван Мештровић, Никола Тесла, али породица Изетбеговић… Пише: Паулина Арбутина Поред централе у Загребу, имала jе своjе пословнице у Сплиту, Новом Саду и Будимпешти. Инвестирала jе у бродоградњу, рударство, металургиjу, зрачни промет, хотелиjерство… Имала jе своjе удjеле у руднику Трепча, у бродоградилишту Краљевица и била jе власник хотела “Империjал” и “Лапад” у Дубровнику. Наставила се развиjати и у Краљевини СХС, све до 1941. године, када наступа мрачно раздобље у коjем њена судбина и

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Хитлер наређује: Заробите Дражу

31. јул 2016.

Шта је написао немачки генерал Александер Лер о рату у Југославији. Од Прве планинске дивизије фирер захтевао да по сваку цену ухвати Михаиловића живог. Сведоци смо тога да је историја као наука у социјалистичкој Југославији пола века упорно истрајавала на крајње поједностављеној и идеолошкој представи наше прошлости. Поједини центри, или боље рећи појединци, погубљени у идеолошким маглама и једноумљу, и саучесници у научним манипулацијама, још увек се грчевито труде да сачувају старе оцене и процене о неким, можда, и кључним збивањима у нашој историји. Новооткривена документа која демантују њихова становишта као да их не додирују. Резултат тога је да српски народ опет стоји на почетним позицијама у болном и мукотрпном

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

31. јул 2016.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

30. јул 2016.

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Српско народно вијеће и Антифашистичка лига Хрватске одали су пијетет Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини

Служен помен за Србе поклане у Глини 1941.

30. јул 2016.

Служен помен Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. “На ово и сва слична места треба да одлазимо, да се молимо Богу и да нам, осим помена, то буде и опомена да се никада не понови нешто слично”, рекао је Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије након што је с епископом горњо-карловачким Герасимом служио парастос. Митрополит је поручио да треба поштовати све жртве без обзира којем народу припадају. “Као што с пијететом поштујемо оне који су невино пострадали у страшном злочину почињеном на овом месту, исто тако смо дужни да поштујемо и све друге

Дмитровић: Није Главаш проблем

30. јул 2016.

Ако Хрватима није проблем да рехабилитују НДХ, зашто је Србима на власти проблем изнети став да Милошевић није крив за распад Југославије. А није. Ево нас опет на још једном српско-хрватском почетку. Тамо где се лаж шепури а истина једва нос да помоли. Опет тријумфује хрватско становиште. Не тврдим да би у макар делимично измењеној ситуацији Србима било значајно боље, али је сигурно да би било боље. Не мислим да би Загреб прихватио став Београда али би тај став, да је донет и да смо на њему истрајавали последњих двадесетак година, исписао другачију, истини блиску верзију разлога нестанка Југославије. Реч је о сада већ запањујућем ћутању службеног Београда и одбијању