arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

30. новембар 2016.

У суботу, на Задушнице 8. окробра 2016. године, Православни хришћанин Босанског Петовца Драшко Дргишић дао је откриће о новом стратишту Првославних Срба Босанског Петровца, пострадалих о Илиндану 1941. године, а за које се, нажалост, до сад мало знало, нити се молитвено посјећивало. То је пошумљени простор у Горинчанима, недалеко од самог Петровца. Драшко је здрав и крјепак човјек, од 82 године (рођ.1934) свјежег памћења, који је и сам после Другог рата вадио кости пострадалих. Наиме, усташе су народ убијали и бацали у долину, која је раније била „Крепана“, у коју су раније сељани бацали угинулу стоку, тако да су кости убијаних биле помјешане са костима стоке. Драшко је сам прекопао

Попис жртава рата 1941-1945.

29. новембар 2016.

Већ годинама је могуће на одређеним порталима на Интернету пронаћи делове или комплетан попис жртава Другог светског рата 1941–1945. године међу становницима Југославије. Како је све то непоуздано, јер се не зна којим путем су ти подаци стигли до оних који држе поменуте портале, Музеј жртава геноцида, као једна од три институције (поред Завода за статистику и Архива Југославије) обзнањује оно чиме располаже. Свесни смо да ће то изазвати различите коментаре, да се изнето многима неће допасти, да ће вероватно уследити и оптужбе да смо се тим потезом сврстали на противничку страну… Стога наглашавамо: у овом часу нудимо само оно чиме располажемо а то је оно што је добијено ревизијом

Скуп пoдршкe ухaпшeним припaдницимa ХВO-a – Oрaшje Фото: Ивицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Kрвaвe рaзглeдницe лoгoрaшa из Oрaшja

29. новембар 2016.

‘Нoвoсти’ дoнoсe изjaвe свjeдoкa кojи нaвoдe дa су прoшли тoртурe у Дoњoj Maхaли и Oрaшjу: Прeмa пoдaцимa Сaвeзa лoгoрaшa Рeпубликe Српскe, у Oснoвнoj шкoли у Дoњoj Maхaли и Срeдњoшкoлскoм цeнтру у Oрaшjу крajeм 1992. и пoчeткoм 1993. убиjeнo je 24 лoгoрaшa. Стoтинe српских цивилa прoшлo je тoртурe с прeмлaћивaњeм, изглaдњивaњeм и прикључивaњeм нa струjу. Ниje лиjeпo бити у притвoру. У тo су сe свaкaкo вeћ увjeрили Ђурo Maтузoвић, Ивo и Taдo Oршoлић, Maркo Дoминкoвић, Joсo Нeдић, Maркo Блaжaнoвић, Maтo и Aнтo Живкoвић и Стиjeпo Ђурић, кojи су ухaпшeни пoд сумњoм зa рaтни злoчин у Oрaшjу 1992. гoдинe. Дoбрo je тo пoзнaтo и врхбoсaнскoм нaдбискупу и кaрдинaлу Винку Пуљићу, кojeм ипaк

Зашто Вучићева влада жели срушити Републику Српску

29. новембар 2016.

Трудим се да не пишем и не говорим о Србији и њеној политици, дубоко увјерен да је то дужност многих мојих пријатеља у Београду и Србији, и да би моје бављење том отвореном раном колективне стабилности Балкана, а не Србијом као темом, било негирање тих храбрих, патриотских и стручних напора које чине добри људи, интелектуалци и неки политички активисти у Србији. Ипак ми се понекад омакне, па поменем или напишем понешто о томе, више због потребе да јасно искажем свој став о политичком злочину и кукавичлуку који се чини у име цјеле Србије и српског народа, него што вјерујем да је то моје мишљење значајно или потребно. Иако не сумњам

Матија Бећковић: Надам се да се нећемо извињавати Билу и Хилари

28. новембар 2016.

Академик Матија Бећковић за „Новости“ о књизи сонета посвећеној Његошу, духовним стожерима, нашем месту између истока и запада Песник, академик Матија Бећковић испевао је збирку сонета „Праху оца поезије“ (СКЗ), своју оду, похвалу, или најпре службу Његошу, Пустињаку цетињском, Ловћенском тајновидцу… То што је један од највећих српских песника написао књигу посвећену можда највећем међу својим претходницима, ономе који је „за дух народа српскога учинио највише после Свемоћнога“, насловљену комбинацијом двеју великих Његошевих посвета – по себи је културни догађај највишег реда. Певајући ономе који је „свету без светиње светиња једина, свету без истине једина истина“, Матија, у свом маниру, успева да каже безмало све – о свему. О Његошу,

Љуба Ковачевић

Није баш свако ковач(евић) своје среће: Љубу више нико не љуби

27. новембар 2016.

У зарушеној уџерици, напуштена од свих и осуђена на вечну осаму, дочекала је последње дане старица Љуба, кћер Анта Ковачевића, једног од оснивача Степановићева – доскоранајвеће херцеговачке насеобине у Бачкој пише: Младен Булут Као утамничена, у тескобној и као гроб хладној, јединој преосталој собици испод полеглог крова, самовала је и дуготрајним мукама се одвикавала од живота Љуба Ковачевић. Притиснута самоћом и чемерним јадом, она се тек с времена на време, не показујући пред светом своје изнурено лице, као рањена зверка, болним криком оглашавала да макар начас васцело село подсети на своје бедно постојање. Заветница убогог дома – Шта ћу кад ме, овако грешну, ни Бог неће – јадала ми се

Јасеновац

Укор Хрватској због Јасеновца

26. новембар 2016.

Усташки логор смрти из Другог светског рата уписан на листу угрожене баштине Холокауста. Загребу наложена промена изложбе, као и брига о Старој Градишки Спомен-подручје Јасеновац, највеће стратиште српског, јеврејског и ромског народа на тлу бивше Југославије, уписано је на листу светске угрожене баштине Холокауста. Упис је обавила Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), а тај потез гарантује да ће комплекс јасеновачког логора смрти добити третман какав заслужује у светском памћењу злочина Другог светског рата. Хрватска, која је, као и Србија, члан ИХРА, најоштрије досад опоменута је због односа према овом спомен-комплексу. Влади у Загребу је наложено, између осталог, да промени сталну изложбену поставку у Меморијалном центру Јасеновац. – Потребна

Jasenovac_0003.jpg

Став Удружења Јасеновац-Доња Градина о изложби Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама

26. новембар 2016.

  Предсједник ИО Удружења Јасеновац – Доња Градина, господин Саша Аћић, упутио је 31.10.2016. писмо на адресу Владе Републике Србије, које у цијелости преносимо:     Број: 401/16 Датум: 31.10.2016. ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Министарство спољних послова гђа Љиљана Никшић Предмет: Став Удружења Јасеновац-Доња Градина о изложби Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама у организацији хуманитарне организације „28. јун“ из Канаде Поштовани, Удружење Јасеновац-Доња Градина обавијештено је од стране господина Симе Мраовића о детаљима везаним за организацију изложбе о Јасеновачком логору смрти у Уједињеним нацијама чије одржавање је планирано за 23. април 2017. године, као и његовим ставовима у односу на наведени догађај. Имајући у виду да се институције у којима радите

Јасеновачке жртве

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (2)

26. новембар 2016.

ДРУГО ОБРАЋАЊЕ СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ У ОТАЏБИНСКИМ ЗЕМЉАМА И У РАСЕЈАЊУ И ПРВО ОБРАЋАЊЕ МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ И АНДРИЋЕВОМ ИНТИТУТУ Прошло је већ нешто више од месец дана од нашег првог обраћања јавности (Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама), и оцене, да начин на који је најављена iзложба у згради Уједињених нација, у Њујорку, о «Аушвицу Балканског полуострва» …где је «око 700.000 људи, жена и деце изгубило своје животе» (vidi: www.hiddenholocaust.info), није примерен. Оваква најава изложбе, не само да неће упознати свет са геноцидом усташке, такозване »Независне Државе Хрватске» (“НДХ”) над Србима у Другом светском рату, већ ће неименоване српске жртве, поистоветити са далеко мањим

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (1)

26. новембар 2016.

  У оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, 23. априла, 2017., најављено је на једној интернет страници http://www.hiddenholocaust.info , да ће у Уједињеним нацијама, у Њујорку, бити постављена и изложба о Јасеновачком логору смрти у Хрватској. Хуманитарна организација „28. јун“ из Канаде представља се као одговорна организација за „маркетинг и брендинг“ ове изложбе назване у наднаслову HIDDEN HOLOCAUST (СКРИВАНИ ЗЛОЧИН), а у наслову: ИЗЛОЖБА О АУШВИЦУ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА. На први поглед, веома корисна и важна иницијатива. Међутим, уколико читалац ове Интернет странице за тренутак застане, уочиће неприхватљив, могло би се рећи и понижавајући и омаловажавајући приступ сећању на српске жртве у злогласном Јасеновачком логору смрти. Да почнемо из почетка ову

Позивница - Нови Сад

Нови Сад: Позив на отварање изложбе о Ливањским Србима

24. новембар 2016.

Након приказивања у Београду (галеријски простор Народне банке) и Бања Луци (Велика сала Банског Двора), изложба „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће доступна и новосадској публици. Свечано отварање одржаће се у петак, 25. новембра 2016. године, у Културном центру Новог Сада – Трибина младих, са почетком у 19. часова. Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска, Културни центар Новог Сада и Савез крајишких удружења, Нови Сад. Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. децембра т.г. Улаз слободан Са изложбе у Београду Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска   Везане вијести: У Бања

Промоција књиге Николе Копца “(Х)историја осушене збиље“ у Карловцу

24. новембар 2016.

Промоција књиге у Карловцу, у петак 25. новембра 2016. у 18 часова у просторијама СКД Просвјета, Амброза Враницанија 6. У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо

Владика Григорије: Завала

24. новембар 2016.

Ма­на­стир За­ва­ла на­ла­зи се на јед­ном кра­ју По­по­вог по­ља, та­мо гдје Тре­би­шњи­ца ско­ро под пра­вим углом скре­ће пут Ху­то­вог бла­та. Угра­ђен у сти­је­ну ко­ја се зо­ве Острог, овај древ­ни ма­на­стир ли­чи на не­ког ли­је­пог си­је­дог стар­ца, ко­ји на­сло­њен у ка­ме­ну сто­ли­цу гле­да плодно по­ље кроз ко­је те­че мо­дро­зе­ле­на Тре­би­шњи­ца. Пише: Григорије, владика захумско-херцеговачки Бог зна шта он та­ко за­ми­шљен, сје­тан и за­гле­дан пам­ти. Пам­ти чу­ве­ног про­ро­ка Гри­го­ри­ја ко­ји је са­хра­њен по соп­стве­ној же­љи под ње­го­вим пра­гом, да би га сви ко­ји ула­зе у ма­на­стир га­зи­ли и под­сје­ћа­ли на сми­ре­ње; сје­ћа се дје­ча­ка Сто­ја­на, ко­ји је у ње­му учио књи­гу чи­та­ти, а ка­сни­је све­ти­тељ постао под дру­гом сти­је­ном ко­ја се исто Острог зо­ве; сје­ћа се

Књига „Ореоли и сенке“

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке“

23. новембар 2016.

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

М. Милојевић: Трибина „Геноцид у НДХ и страхота дечјих логора“

23. новембар 2016.

У организацији Асоцијације студената Факултета безбедности Универзитета у Београду, у четвртак 10. новембра, одржана је трибина Геноцид у НДХ и страхота дечјих логора. Овa трибина део је пројекта „Студије сећања“ који ће се реализовати током јесењег семестра ове школске године и обухватиће низ трибина и предавања о неговању културе сећања, теми која има велики јавни значај. На трибини су излагала двојица предавача, Душан Ј. Басташић, председник удружења Јадовно ’41. и историчар Јован Пејин. После уводне речи уследило је предавање Душана Ј. Басташића који је своје излагање концентрисао на у јавности мало познат логор за жене и децу Метајна, на острву Пагу, али је поред тога говорио и о историјату Госпићке

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Крива клетва

Усташки злочини у Ливну и селима рубом Ливањског поља не одскачу од

Др Петар Зец

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА