arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Cјећање на нашег оца Симу Будимира

13. јун 2017.

Нисам имала ни 9 година када jе тата одведен. Увиjек je говорио: „Ко тебе каменом, ти њега хљебом“! чега се и jа придржавам. Али, на жалост за сва његова добра дjела, завршио jе на свиреп начин. Када jе рањен на Церу, у страшним мукама од болова, у сну му се приказала Св. Петка. То jутро jе пронађен. Добио jе у Румуниjи у граду Јашир у цркви Св. Петке, плашт Св. Петке и крст са посветом а Бугарскоj мошти Кузме и Дамjана. Завjетовао се да ће подићи цркву у Подбрду код Мркоњића. Рат jе учинио да се жеља ниjе остварила и мама jе те светиње поклонила цркви у Мркоњићу гдjе се и

Бојана Вучић: ТИШИНА

13. јун 2017.

  ТИШИНА Одлазе тихо велики људи Без чудо буке, без чудо суза С болом што часне стиска им груди Уби их време, уби их туга…… Граничар цијелог свога живота И отац и ђед и прађед им био Бранио туђе, бранећи себе А никада своје гнијездо свио… Мајке синове рађаше своје Да пусту гмај’ну крче и бране Да нађу парче неба које…. Да им слобода однекуд сване… Граничар цијелог свога живота Између људи, између звијери И таман кад је гмајина родна Опет се пакуј, опет се сели….. Опет упртак на раме стави Са гмај’не родне нека се крене Граничара од сабље растави Нек у тишини умре и свене….. Одлазе тихо велики

Анжелика-Николина Кучинар: Јадовно

12. јун 2017.

ЈАДОВНО Под Велебитом бездна јама ћути  Мук јој страшнији од крика Небо изнад ње њене ране слути И плаче земља живих покојника   Дубока и тамна вјековима зјапи Сада са костима мученика И само одсјај небеских лампи  Освијетљава живе ране  несрећника   Чемером ли си  обавијен Велебите  Крв ти грца под изворима воде Гладна уста,а душе сите Сада по дворима Његовим ходе   Језива и тамна вјековима ћути  дубока и тешка ко дјевојачка суза Тишином својом на нова страдања слути  не може Србин без крви и уза   Проговорите кости недужних бића  Затресите земљу упрљану гријехом Доста је било муке и крвопролића Хоће ли икад српско чедо заспати са смијехом

Херојска прича о браћи Милић: Три брата, три српска срца за Косово пала!

11. јун 2017.

Драгољубу и Нади Милић близанци Срђан и Бобан су погинули на бојишту 1999. године, а најстаријем Горану срце је препукло од туге за браћом годину дана после. На краљевачком новом гробљу Барутана, на брегу изнад града, леже један крај другог три брата Милића: Срђан, Бобан и Горан. Близанци Срђан и Бобан, официри Војске Југославије, погинули су у размаку од само две недеље бранећи родну груду на Космету. Најстарији Горан, дипломирани економиста, није дуго носио своју неизмерну тугу. У зору 13. маја 2000. године, срце му је препукло од бола. И сада, на вечном боравишту један крај другог леже понос и дика Наде и Драгољуба Милића, леже сва три њихова сина. Стара

Partizani_ulaze_u_Zagreb_1945.jpg

Истина о учешћу Хрвата у НОБ-у

9. јун 2017.

„Политика“ jе писала о хвалисању хрватског политичког врха антифашизмом. Тврде да jе „Хрватска током Другог светског рата имала наjвеће учешће у антифашистичким снагама међу становништвом у окупираноj Европи“, додаjући да jе „грађана Хрватске наjвише било у партизанским jединицама током рата”, што ниjе спорно када се ради о грађанима Хрватске. Спорно jе броjно учешће Хрвата у партизанским jединицама Хрватске. Према подацима из фељтона обjављеног у дневном листу „Политика” током маjа 1995. године, први хрватски корпус имао jе на дан 27. jула 1943. године 6.230 бораца. Од тога броjа Срби су чинили 5.910 бораца. Хрвата jе било 305, муслимана десет, Црногораца четири и jедан Италиjан. Већ у наредном извештаjу (нема датума), корпус

“Застрашујући” ревизионизам Другог свјетског рата у Хрватској

8. јун 2017.

Британски историчар Рорy Yеоманс, који је истраживао хрватски фашистички усташки покрет, каже да га брину покушаји политичара и академика да умање злочине почињене у Другом свјетском рату. Пише: Свен Милекић, БИРН Загреб English Угледни историчар Рорy Yеоманс, тренутно независни истраживач кога финансира British Council, у интервјуу за БИРН каже да су ревизионистички ставови према усташком покрету и профашистичкој Независној Држави Хрватској (НДХ) у посљедњих неколико година постали дио политичког маинстреама Хрватске. “Овакви су се ставови прије сматрали за маргинало лудило, а данас су дио меинстрима. То је застрашујуће”, рекао је Yеоманс, аутор великог броја књига међу којима су и ”Визије уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941.–1945.” (Visions of

Бојан Вићентић о савезничком бомбардовању Београда: Нисмо страдали због вишег циља

8. јун 2017.

– Историја је препуна примене двоструких стандарда. За немачке пилоте ловачких авиона у Другом светском рату била је велика срамота пуцати на пилота који је искочио из авиона, што је важило на Западном фронту, док су у нападу на Краљевину Југославију поступали потпуно другачије. Пилот југословенског ваздухопловства Владимир Горуп погинуо је код Фрушке Горе тако што је искочио из авиона и био погођен док је био на падобрану. Његово тело пронађено је на земљи са пиштољем у руци, јер је он, претпостављам у бесу и немоћи, извадио пиштољ и пуцао на непријатеља док је још био у ваздуху. Са друге стране, немачки пилот Франц Штиглер није пуцао на тешко оштећену

Предавање: ,,Св. Јустин Философ: од платонизма до хришћанства“

8. јун 2017.

Позивамо вас, да у уторак, 13. јуна 2017. године, у 19 часова, у Римској дворани Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) присуствујете предавању на тему „Св. Јустин Философ: од платонизма до хришћанства“. О овој теми говориће: презвитер доц. др Александар Ђаковац (Православни богословски факултет, Београд) Предавање се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Библиотеке града Београда. Улаз је слободан.     Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Роберт Сабадош (Фото А. Исаков)

Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен

6. јун 2017.

Закон о жртвама холокауста драгоцен је помак за јеврејску заједницу, каже Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије Недавно је за председника Савеза јеврејских општина Србије изабран председник суботичке Јеврејске општине, адвокат Роберт Сабадош. Под окриљем Савеза налази се десет јеврејских општина од Суботице и Сомбора до Ниша које окупљају око три хиљаде Јевреја у читавој Србији. Многе од јеврејских општина имају тек 20 до 30 чланова, попут Ниша или Кикинде, у Сомбору је око 50 чланова, а остале имају преко 100 чланова. Међу њима највећа је београдска Јеврејска општина. Роберт Сабадош наводи ове податке као илустрацију колико су скромне могућности јеврејских општина по Србији да се носе са актуелним

Петиција подршке професору Милошу Ковићу!

6. јун 2017.

Студенти Филозофског факултета овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку професору Милошу Ковићу, једном од најистакнутијих историчара млађе генерације, изузетном научнику, друштвено ангажованом интелектуалцу, искреном посвећенику у хуманистичке области људског знања, потиснуте у времену опште комерцијализације друштва, изузетном педагогу и  патриотски освешћеном јавном делатнику,  против којег је недавно, на факултету на ком држи наставу, поведена стравична хајка и медијски линч од стране једног утицајног, квази либералног дела Управе Филозофског факултета, као и дела научне и ваннаучне јавности. Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним

Верујем у Бога, Српство и у доброг човека

6. јун 2017.

Ове вечери гледам у звездано небо над својим родним крајем. Све чешће, тако, последњих година мисли ми лете док сам загледан у звезде. Вечерас су на Косову и у Метохији, где сам прошле године, баш на овај дан – Тројичиндан, први пут посетио село Мушутиште. Мушутиште је до 1999. било мешовито, српско-албанско село, једно од највећих у покрајини. Налази се око 11 километара југоисточно од Суве Реке, у призренском крају. Карактеристично за многа насеља, Срби су и овде претежно били настањени око својих светиња: оне су им давале снагу да издрже све тешкоће у периодима дугог робовања. Слично је било и у Ђаковици и у Липљану и у Ораховцу и

Изложба "Моје Јадовно" у Љубљани

ВИДЕО – Изложба „Моје Јадовно“ отворена у Љубљани

6. јун 2017.

У парохијском дому храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, у суботу 3. јуна отворена је изложба „Моје Јадовно“, у спомен на Србе и Јевреје страдале у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Изложба је пројекат Културног центра из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941.“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно, а приредили су је студенти историје Предраг Лозо и Драгослав Илић и дугогодишњи предсједник удружења др Душан Басташић. Овом приликом, посјетиоци изложбе имали су прилику видјети документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ те чути предавање Душана Басташића и правника и историчара из Љубљане Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Басташић је рекао

Злогласни свештеник Сидоније Шолц врши обред масовног католичења православних Срба. Козарска Дубица, август 1941. године. Фото: Wikimedia Commons/znaci.net

Језива слика: Православни Срби стоје у гомили, чекајући на масовно покатоличење (ФОТО)

5. јун 2017.

Козарска Дубица, август 1941. године. Погледајте лица ових окупљених људи: неки од њих машу папирним заставицама НДХ, деци се види страх у очима, одрасли само желе да се ово што пре заврши и да их оставе на миру и у животу Никада нећемо знати колико је тачно Срба покатоличено током Другог светског рата и терора усташаиз такозване Независне Државе Хрватске, али број свакако није мали. Десетине, можда и стотине хиљада. Нећемо никада знати ни колико њих се вратило православљу након рата, посебно што религија генерално тада није била баш друштвено пожељна. Оно што знамо јесте да Алојзија Степинца, једног од главних виновника покатоличавања сада покушавају да прогласе божанством. Наравно, да су Срби католичени по претњом оружја врло добро знамо, али нам

Бројни Апатинци и Пригревчани присуствовали откривању споменика свим Крајишницима на Фрушкој Гори

4. јун 2017.

Свечано и у атмосфери поштовања према свим палим крајишким невиним жртвама, у Банстолу на Фрушкој Гори, крај темеља будуће цркве „Благе Марије“ откривен је споменик „Крајишка суза“на симболичан начин. Освештан је постамент и сам врх споменика који ће коначан облик, висине преко четири метра, добити у најкраћем времену. Споменик је освештало свештенство на челу са епископом сремским Василијем. Идеју око изградње споменика је покренула Милена Чанковић, Личанка која живи у Швајцарској, али са нераскидивом нити везе са завичајем. Та нит је Милени дала натчовечанску вољу и енергију да своју замисао спроведе у дело. Своју књигу “Дивани личких споменика” је усмерила ка изградњи овог убудуће јединственог окупљалишта свих Крајишника света. Уследиле су промоције широм Србије,

ИЗЛОЖБА И ПРЕДАВАЊЕ „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У ЉУБЉАНИ

3. јун 2017.

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у суботу 3. јуна, у 19.00 часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу хрватских логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије отварања изложбе биће приказан 15-минутни документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.“ и одржана пригодна бесједа Душана Ј. Басташића и Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. из Бањалуке а настала је кориштењем архивске грађе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злотвори

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА