arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Смјештај, исхрана и хигијенске прилике – Књига Јадовно 1.

Смјештај унутар комплекса усташких логора Госпић, у Јадовну, Слани, Метајни, Ступачинову и Овчари, унеколико се разликовао, али је у свима био готово неподношљив, чак и за кратко вријеме боравка. Зашто је то било тако, јасно је већ и из досадашњег излагања. То нису били логори грађени намјенски за дужи останак заточеника: са зградама, канализацијом, санитарним чвором и другим потребним просторијама, већ импровизовани логори, установљени уз минималне трошкове – углавном отворени ограђени простори, у којима су људи једва преживљавали посљедње дане или сате свог живота, прије но што би били насилно уморени. Једино је казнионица Окружног суда у Госпићу била у згради, али су и у њој заточеници били смјештени, поред

Немања Девић Фото: Блиц Онлине

Изгледа да нам нису до краја испрали мозак

У Кнегиње Љубице има један шармантaн кафић, где четвртком увече свирају неки момци уживо – углавном неке обраде страних ствари. Увек кларинет у тој свирци долази до изражаја. Привуче ме кад год сам у пролазу, али никад нисам свраћао; учинило ми се да се ту окупља углавном неки дорћолски шминкерај, па да не кварим имиџ ни ја њима ни они мени. Вечерас пошао по млеко, па опет пролазим поред кафића и имам шта да чујем: кларинетиста свира „Видовдан“. Поручили и веселе се неки млађи људи за столом. Па ми беше топло око срца. Јест, нама је све нормално, наше, право, аутентично и изворно, постало тако ретко да видимо и чујемо,

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Помоћни логор Ступачиново – Књига Јадовно 1.

Да би заокружили комплекс логора смрти Госпић, усташе су, уз Јадовно, Слану и Метајну, почетком јула установили и помоћни логор Ступачиново, назван по имену села код Башких Оштарија, недалеко од саобраћајнице Госпић – Карлобаг. Простор овог логора је чинила једна ледина под ведрим небом, ограђена бодљикавом жицом високом 4 метра. Њим је управљао усташки бојник Иван Девчић Пивац, заповједник логора Слана, а замјеник му је био римокатолички жупник из Брушана Ивица Бркљачић. Транспорти и колоне из Госпића и Овчаре, или директно са жељезничке станице, долазили су овдје веома лако. Иначе прикривено, мјесто испод Велебита је постало жива раскрсница зла. На самом простору логора и у његовој близини налазиле су се

Ловро Кушчевић (архивска фотографија)

Кушић: За спомен-плочу у Јасеновцу тражимо решење по закону

Хрватски министар управе Ловро Кушчевић, од чијег ресора премијер Андреј Пленковић очекује „дубинсу анализу“ шта треба чинити са спорном спомен-плочом припадницима ХОС-a у Јасеновцу, на којој је исклесан усташки поздрав „За дом спремни“, није разјаснио како ће то питање бити решено, али је најавио да ће се о томе ускоро изјашњавати најпре влада, па Сабор. Ловро Кушчевић, који је у Министарство управе стигао из Министарства грађевине и просторног уређења, рекао је новинарима испред Банских двора да то значи да се „не тражи начин ни да се плоча уклони, нити да се не уклони, већ се тражи решење које је у складу са законским прописима Хрватске“. На питање новинара значи ли

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Сабиралиште на жељезничкој станици Госпић – Књига Јадовно 1.

Како се на жељезничку станицу у Госпићу сваког дана допремао све већи број заточеника, усташе су простор на којем се вршио утовар и истовар стоке оградили дрвеним плотом и бодљикавом жицом у висини два метра, у који су на кратко вријеме могли да смјесте 500-700 људи, што је зависило од могућности директног транспортовања жртава у логоре или на губилишта. Овдје су усташе у прво вријеме вршили попис и подјелу приспјелих по националности на Србе, Јевреје и Хрвате. Њих је прихватао и организовао попис већ споменути усташки натпоручник Јанко Михаловић, управник за политичке затворенике у казнионици. Након тога су Јевреји и Хрвати камионом одвожени у Овчару или у казнионицу Окружног суда,

Алијин агент Осмица крије списак муџахединских мета у Српској

Главни обавештајац Алије Изетбеговића који сада води Обавештајно-безбедносну агенцију (ОБА) Босне и Херцеговине, заборавио је да обавести РС о могућим нападима у Бањалуци! Приписује му се да је управо он довео муџахедине у БиХ. Да ли је Бањалука нова мета терористичких напада? И ко све „недостаје“ на списку потенцијалних мета? Медији у региону пренели су податке које наводно поседује Обавештајно-безбедносна агенција Босне и Херцеговине о могућим терористичким нападима у БиХ са акцентом на конзулате и представништва страних амбасада и ОХР. На списку се налазе и кабинет и стан председавајућег БиХ Младена Иванића, као и стан министра спољних послова Игора Црнатка. На списку нема ниједне институције везане за Републику Српску, као ни некога од руководства РС, што је, по речима стручњака за безбедност Предрага Ћеранића, нелогично,

Збирни логор Овчара – Књига Јадовно 1.

Током јуна и почетком јула, у Госпић су, жељезницом и камионима, стизали бројни транспорти са заточеницима. Простор казнионице Окружног суда није могао да их све прихвати, иако су жртве свакодневно отпремане у Јадовно и Слану. Због тога су усташе основали још један збирни логор, удаљен само три и по километра источно од казнионице, на лијевој обали ријеке Новчице, 250 до 300 метара далеко од ње. У систем концентрационог логора Госпић, ради још масовнијег допремања и истребљења српског и јеврејског народа, укључене су стаје вриједног Србина, трговца Матије Максимовића, који је, поред штампарије, књижаре и читаонице у граду, уз ријеку Новчицу имао и три велике стаје, димензија 30х10 м, у којима

Парастос поводом двадесет пете године од страдања Срба на Миљевачком платоу, у Хрватској

Парастос за убијене Србе на Миљевачком платоу код Дрниша, служиће се у среду 21. јуна у 11 часова у цркви Светог Марка. Организатор је као и сваке године Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положиће венце и цвеће на споменик погинулим Србима у ратовима деведесетих, у Ташмајданском парку. Двадесет првог јуна 1992. године, на подручју Миљевачког платоа, догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству Унпрофор-а. У том нападу хрватске војске убијено је четрдесеторо Срба, а неколико њих је рањено и заробљено. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један део становништва је побијен а други

Логор Јадовно

„Ходочашће Јадовинско“, аутор: Мира Лолић-Мочевић

За 132 дана постоjања првооснованог система логора у Независноj држави Хрватскоj 1941 године “ Госпић-Јадовно-Паг“ на монструозне начине убиjена су 40132 човjека. О њиховом страдању мало се говорило, а породице жртава са циjелог простора тадашње НДХ покушавали су сазнати гдjе су им одведени наjближи чланови породица. Након година ћутања удружење Јадовно 1941 кренуло jе у интензивну акциjу на освjетљавању дешавања о страдању Срба у овом систему логора. У посљедњих пет година организуjу се и ходочаснички обиласци потомака и поштовалаца жртава овог страдања.Ове 2014. године ходочаснички пут прошла jе и екипа РТРС, Плашки, Смиљан, Шаранова jама, Јадовно и Паг…   Везане виjести: Документарни запис РТРС „Стан’ Неретво“ РТРС – документарни филм

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Логори Слана и Метајна на острву Пагу – Књига Јадовно 1.

Крајем маја и почетком јуна 1941. године, усташе су ужурбано припремале изградњу логора Слана и Метајна на Пагу, који су прву већу скупину заточеника примили 25. јуна. Иако по тадашњој административној подјели НДХ на жупе, Карлобаг и Паг нису улазили у састав котара Госпић нити Велике жупе Лика и Гацка, чије је сједиште било у Госпићу, логори на Пагу су били организационо везани за логор у Госпићу и налазили се у надлежности жупског редарственог равнатељства Госпић, које је имало једнака овлашћења у односу на логоре на Пагу као и за цијели комплекс усташких логора на подручју Госпића. То потврђују и чешћи доласци у ове логоре равнатеља жупског редарственог равнатељства из

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2016.

Пред Вама је кратки документарни филм снимљен 01.-02. јула 2016. године на подручју комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. Филм је урађен у продукцији удружења Јадовно 1941. Камера и монтажа: Бојан Мичић. Много више снимљеног материјала остаје у Архиву удружења. Архив Јадовно 1941.

ВИДЕО – Пут Часног Крста

Пут два Часна Крста која су поред светог Јерусалима и мјеста страдања Исуса Христа обишла и мјеста страдања српског народа – Јасеновац, Јадовно, Паг и Пребиловце, испратила је екипа РТС. Два Часна Крста, које епархијама ван матице дарује патријарх, заувијек ће остати у Пребиловцима и Јасеновцу као знак сјећања на Новомученике Јасеновачке и Новомученике Пребиловачке. Један од два Часна крста, потомци и поштоваоци жртава узнијели су на Велебит до Шаранове јаме а након тога понијели и на острво Паг, на висораван изнад мјеста некадашњег логора Слана за Србе и потом пред школу у Метајни у којој се некада налазио логор за жене и дјецу. Пребиловчанин Миленко Јахура, носио је Часни

Зашто ћу поћи на Јадовно

Требало ми је много година да схватим, да су заборављена стратишта, нова светилишта нашег народа и да се мој деда на Јадовну, као и стриц у Јасеновцу, кроз мучеништво посветио. Питали су ме зашто идем на Јадовно. Питали су ме гдје је то. Питали су ме и шта је то. Крваво стратиште на Велебиту на које је давно требало отићи, али није имао ко да ме поведе, рекох. Није имао или смио ко ни да ми каже, ни да укаже на Јадовно. Памтим само нејасну, недоречену причу из дјетињства како су деду једног дана из куће, од породичне трпезе, одвели људи у црним униформама. Тек седамдесет двије године касније, на

Професор БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

Борис Беговић: То што радимо је због нас, а не због других

Удружење „Јадовно 1941“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, сваке године поставља крст на неком од места страдања, рекао је ФоНету члан Удружења др Борис Беговић и додао да је овог лета тако обележена Катина јама, у подножју Велебита, у коју је 1941. бачен епископ горњокарловачки Сава. Једно од обележја скупова удружења „Јадовно 1941“ је и то што нема говора, нити било какве примесе политике, истакао је Беговић, професор Правног факултета у Београду. Наши скупови су молитвени, посвећени молитвама за покој душе оних који су ту страдали. На њима има реч само свештеник, нема говора, објаснио је Беговић. Напомињући да не зна да ли се свима

Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“

Чланови удружења „Јадовно 1941.“ су захвални господину Будимиру Симоновићу на његовој доброти и спремности да без накнаде уступи удружењу право, да на својим интернет страницама објави дијелове садржаја његове драгоцјене књиге „Огњена Марија Ливањска“. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године. То је прича о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији начин побијених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживјели са тих губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.