arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Београд - парастос страдалим Ливњацима

У Београду служен парастос страдалим Ливњацима

У недељу 6. августа 2017. године, у цркви Св. Марка у Београду служен је парастос свим Ливањским Србима побијеним у лето 1941. године од стране усташа, као и онима страдалима током последњег рата 1992-1995 године. Помен страдалима су служили отац Мирко Јамаџија, бивши парох лијевањски, и ђакон Радомир Врућинић, родом из Губера код Ливна. И поред велике врућине, у заједничком молитвеном сећању окупило се око 50 верника, потомака страдалих. У својој беседи, отац Мирко се осврнуо на чињеницу да се ових дана сећамо великог страдања не само српског народа у Ливну и Ливањском пољу, већ и у Крајини и многим деловима Босне и Херцеговине, али да признање и покајање за

Делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем положила је цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба.

Обиљежено 76 година од усташког злочина у Гаравицама

Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација и удружења која баштине антифашизам обишли су данас хумке, запалили свијеће и положили цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланици Бранислав Бореновић и Владо Глигорић у име Народне скупштине, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић, представници Скупштине Војводине. Вијенце су у Гаравицама положили и представници Борачке организације Републике Српске, Одбора за обиљежавање страдања „Гаравице 1941“ и Завичајног удружења „Уна“, града

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Пребиловци данас свједоче радост живота, а не смрт (ВИДЕО)

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици. Владика Атанасије је у својој бесједи рекао да су Пребиловчани два пута страдали – први пут 1941. када су су поубијани, а потом 1992. када су и мртви опет убијени и када су њихове кости миниране. „На овом мјесту се морамо учити љубави, вјери и жртви, јер је то суштина православља. Морамо бити бољи и достојни своје традиције и својих предака“, рекао је владика Атанасије. Он је

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ЈАХУРА: СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ВАЖНО ЗА СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ

Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту. „То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске треба тражити да се оскрнављена стратишта обнове и ставе под заштиту“, изјавио је Јахура Срни. Јахура је рекао да сваког дана, а не само 6. августа, треба понављати да је над српским народом у Херцеговини, као и цијелој територији НДХ у Другом свјетском рату почињен геноцид, посебно јер се Србима, који су у 20. вијеку поднијели огромну жртву, више од

Истина о страдању: Ђурђица Поповић

22 године од погрома Срба у „Олуји“: Памтимо збегове и јаме

Са само девет година осетила је сав бесмисао рата и мржње према другом народу. Само зато што је била Српкиња нашла се у збегу од 200.000 Крајишника који су августа 1995. године спасавали главе. Ђурђица Поповић данас има 31 годину. Економиста је и ради, а јавност ју је упамтила када је пре две године на мосту Рача изговорила да се „тих дана, нажалост, нису бројали дани, већ изгубљени људски животи“. Ђурђица Поповић данас има 31 годину. Економиста је и ради, а јавност ју је упамтила када је пре две године на мосту Рача изговорила да се „тих дана, нажалост, нису бројали дани, већ изгубљени људски животи“. На мосту који спаја

Сад све то запали! + ФОТОГАЛЕРИЈА

Активисти и репортери присјећају се за Новости како је изгледао терен након ‘Олује’: Оно што је било на све стране биле су спаљене куће. Оне су биле посвуда, као и они ружни натписи ‘Заузето – Хрват’ и слично. Налазили смо и мртве људе. Неке од њих смо покапали, зато што је постојала бојазан да ће службени органи прикрити лешеве Дa je Фрaњo Tуђмaн жив, сигурнo му сe нe би свидиo пoдaтaк дa сe у зaдњих нeкoликo гoдинa из Kнинa исeлилo oкo пeт тисућa грaђaнa. Вeлик брoj њих су Хрвaти пoриjeклoм из Бoснe, кojи су нa пoдручje Kнинa дoшли нaкoн oпeрaциje ‘Oлуja’, у склoпу вeликoг прojeктa ‘хумaнoг прeсeљeњa’. Tуђмaн нe би биo нимaлo

Обележен дан сећања на жртве акције Олуја (ВИДЕО)

Обележен Дан сећања на све страдале и прогнане Србе на стадиону Фудбалског клуба „Ветерник“ Државна манифестација посвећена обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе поводом 22. годишњице Олује у којој је убијено скоро 2000, а протерано више од 200.000 Срба, ове године одржана је у насељу Ветерник код Новог Сада. Ветерник је место које деценијама пружа уточиште прогнаним Србима, место у коме су пронашли свој нови дом. 22:7 – МАКСИМОВИЋ: ДАНАС ИМАМ РАЗЛОГА ЗА ОСМЕХ Бранка Максимовић која је заједно са више од 200.000 Срба у колони 1995. године стигла у Србију рекла је на обележавању страдања Срба у акцији Олуја да је данас срећна јер се Срби не

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“, рекао је да су се злочини, односно геноцид НДХ-а над Србима протеклих деценија систематски заташкавали те да до прије десетак година није знао да је у комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг убијено више од 40.000 људи, од чега више од 38.000 Срба. НН: Недавно је по осми пут обиљежен Дан сјећања на Јадовно. Јесте ли задовољни како је то све протекло? Басташић: Никад више људи из Србије и РС није било као сада. И што је за нас јако важно – нисмо никад имали јачу и бољу медијску подршку из Србије и РС, а сигурно је да је то дјелимично

Документ о масовном покољу Срба на подручју Чапљине

ИЗВЈЕШТАЈ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА О ЗЛОЧИНИМА НДХ НАД СРБИМА НА ПОДРУЧЈУ ЧАПЉИНЕ Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за Босну и Херцеговину, у „Службеној потврди“ Д.бр. 3478, издатој у Сарајеву 23.октобра 1946. године, „званично засвједочавa да је: I – У масовном покољу Срба, који је извршен, између 22-28. јуна 1941. год, изгубило живот око 105 лица из Чапљине, 43 лица из села Пребиловаца, 8 лица из села Почитеља, 1 лице из села Гњилишта, 49 лица из села Клепаца, 8 лица из села Лознице, 3 лица из села Вишића, 26 лица из села Драчева, 44 лицаиз села Глушци Кљен, 52 лица из села Речица, око

Jama_Golubinka_u_Surmancima.jpg

Један од најбестијалнијих усташких злочина

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, коjи су у jедном дану у jаму бацили 470 српских жртава – 237 дjеце и 233 жене. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У jаму Голубинку код Шурманаца 6. августа 1941. године од 7.30 до 14.30 часова усташки злочинци су бацили око 500 српске неjачи из Пребиловаца – наводи књижевник из Источног Сараjева Душан Зуровац. „То jе jе jедан од наjгнусниjих усташких злочина над српским женама, дjецом и старцима“, каже Зуровац за Срну и напомиње да се о овом злочину ни данас не

Слободан Каназир (сликар, новинар и пјесник)

ЗАШТО СУ СТРАДАЛИ Срби Крајишници?!

Често чујем коментаре у којима се каже да су Срби Крајишници крајем двадесетог вијека тешко страдали зато, што нису довољно православни, што су се окренули од Бога, па их је због тога стигла заслужена казна. Да су Срби у Републици Српској већи вјерници, те су зато успјели створити и очувати сопствену државу и слично. Овако површно гледиште може имати само онај ко је и сам површан и ко покушава сакрити, или оправдати дио властите кривице у трагедији која се догодила. То су углавном православни вјерници који „већ“ пуне три године не пропуштају ниједну недјељну, ни празничну литургију, а још од прошле године крсну славу славе посно кад она пада у

Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" Фото: РТРС

Српска и Србија заједнички обиљежавају 22 године од егзодуса Срба из РСК (ВИДЕО)

Навршавају се 22 године од егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине. Дани када је из Хрватске протјерано више од 220 хиљада Срба, а неколико хиљада убијено и нестало, сваке године у српској јавности буде болна сећања на напуштање огњишта, патњу, страдање. Манифестацијом „Дани туге и сјећања“, Република Српска и Србија заједнички обиљежавају овај дан. На Ветернику, надомак Новог Сада, сутра ће се окупити државни врх Републике Српске и Србије, представници Српске православне цркве, грађани, као и они који су и сами били жртве „Олује“. Биће служен парастос жртвама „Олује“, након чега ће се присутнима обратити предсједници Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић. Предвиђено је да на овом

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Двадесет двије године од злочина у „Олуји“ – правда још увијек недостижна

Поводом  22. годишњице највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Конференцију за новинаре у петак, 4. aвгуста у 11 часова, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михајлова 6/III). Тема конференције биће: „ ДВАДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА У „ОЛУЈИ“ – ПРАВДА ЈОШ УВИЈЕК НЕДОСТИЖНА “ Учесници: Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Сузa“ Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Невенка Доброћ, представник породица Милан Гулић, историчар Представник СНВ-а из Загреба Тужилаштво за ратне злочине – нису у могућности да присуствују Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања – у суботу, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка

Nikola_Tesla_001.jpg

Да се Тесла те 1941. нашао у Смиљану…

Да су 1941, што jе било могуће jер jе Никола Тесла тада био жив, Хрвати у родном Смиљану ухватили светски славног проналазача, сместа би га убили, као што су током Другог светског рата убили 4 337 Срба из тадашњих личких котара (срезова) Госпића и Перушића, или као што су побили 559 смиљанских Срба од коjих jе неке крштавао и смиљански прото Милутин Тесла. Убили би га и 1991. године Пише ЈОВО БАЈИЋ Тешко jе наћи Србина са толико дубоким и разгранатим српским коренима и тако утемељеном српском свешћу као што jе био Никола Тесла. И свака помисао да се он може изместити из српског и краjишког бића и накнадно, посмртно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.