arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Каплан: Србија је фактор нестабилности јер има интересе и изван својих граница

Ако се за неку књигу може рећи да су је читали готово сви који су се у Америци деведесетих бавили нашим регионом, укључујући председника Била Клинтона, онда је то бестселер „Балкански духови” Роберта Каплана. Једна од најутицајнијих књига о рату у Босни постала је књига која уопште није била о рату нити само о Босни. Настала је на основу Каплановог новинарског истраживања у југоисточној Европи крајем осамдесетих и ниједан издавач није био заинтересован да је штампа све док није избио сукоб у Југославији. „Њујорк тајмс” је сврстао овај наслов међу најбоље наслове објављене у 1993, док је часопис „Форин полиси” уврстио Каплана у сто најважнијих светских мислилаца. Аутор је 30

Светозар Црногорац је на почетку говора нагласио да се обраћа у своје лично име, а не у име Клуба Гачана у Београду

Светозар Црногорац: Командант Милорад Поповић је симбол херцеговачког витештва

Сви смо ми  дошли са осећањем велике туге, због свега трагичног што се дешавало овде посебно априла 1942. Године. Дошли смо због осећања поноса и части на команданта првог херцеговачког или Невесињског корпуса Милорада Поповића. Дошли смо са осећањем жаљења због терора и патњи кроз које прошла породици Поповић, али и радости што јој је Бог дао снаге да се обнови  и воље да свакако уз много одрицања и муке изгради овај лијепи храм. Питам се колико би данас било Поповића да није било оне потпуно непотребне априлске и других несрећа током другог светског рата. Мислим  и осећам да  ови људи очекују да после 75 година њима јасно и гласно

Догорело: Шта Срби морају одмах да бране да би опстали

Ако је циљ Декларација о опстанку српске нације да сачувамо шта се сачувати може, онда би требало да се у томе угледамо на Американце и Европљане, који, по истраживању, на прво место када је у питању национални идентитет стављају језик. Чак и испред места рођења, вере и културног наслеђа. Српски језик говори око 12 милиона људи у источној и централној Европи, не рачунајући матичну државу Србију. Овај податак, иако није званично регистрован, збир је добијен на основу пописа који је у већини држава бивше СФРЈ обављен 2011. године. Према тим подацима, на пример, у Црној Гори, српски језик говори 42,88 одсто становништва, док црногорски 36,97 одсто. У Босни и Херцеговини — у федералном делу око 35 одсто становништва говори српски,

Зашто се на усташе не вреди жалити Западу?

ЉУБАН КАРАН Усташе биле претеча шуровања западних служби и њихових влада са терористичким организацијама Ако рехабилитацију усташког покрета прећутно али снажно подржавају САД, ЕУ и Ватикан, а супростављен му је само српски корпус из Србије и Републике Српске, наша процена мора бити реална – усташки покрет ће у потпуности бити рехабилитован и то у краћем року него што било ко очекује. Када оптужујемо нову независну Хрватску за рехабилитацију усташког покрета, потпуно смо у праву, само што смо сметнули с ума да се Хрватска у односу на Запад последња укључила у овај прљави посао. Укључила се здушно, искрено и без страха од одговорности, зато што су водеће западне земље тај процес

Приче из Великог рата: Е, нека си ми сине, жив и здрав, ја сам ти отац

Стигао сам једне кишне ноћи тачно четири године и три месеца после одласка у рат. Више и не знам где све нисам војевао и то је дуга и замршена прича. Друмови су били мрачни и каљави, а моји Ковачевци сасвим пусти, у згаришту, затрвени. Идем, идем, опрезно, али ниоткуда гласа. Нигде живе душе. Чак и псе рат истребио и затро. Нема ни њихова лавежа иза срушених тараба… У исцепаном шињелу који сам пронео кроз све битке Солунског фронта, покисао и заморен, лагано сам се кретао кроз село, у коме сам се родио, одрастао и заметнуо своје кућно огњиште. Познавао сам сваку капију, свако дрво и тарабу, али никада, у рату,

Kњижeвнa критикa: O Стeпинчeвoj сaвjeсти

Хубeрт Бутлeр, ‘Бaлкaнски eсejи’ (с eнглeскoгa прeвeли Хaнa Двoрник и Срђaн Двoрник; Фрaктурa, Зaгрeб): Присилнo прeкрштaвaњe и нaдбискуп Стeпинaц у Бутлeрoвим eсejимa зaузимajу срeдишњe мjeстo Биoгрaфиja Хубeртa Бутлeрa (1900 – 1991) oдгoвaрa прoфилу интeлeктуaлцa кojeг сe у држaвoтвoрнoj тeрминoлoгиjи уoбичaвa звaти ‘приjaтeљeм Хрвaтскe’. У прeдгoвoру ‘Бaлкaнских eсeja’ Chris Agee истичe кaкo je сaвршeнo jaснo дa je ‘jeдaн oд нajбoљих ирских књижeвних умoвa двaдeсeтoг стoљeћa’ имao ‘oсoбитo вeлику љубaв прeмa Хрвaтскoj’. Ирaц пo рoђeњу, oдгojeн и фoрмирaн нa Нoвoм зaвjeту, Бутлeр je срeдинoм тридeсeтих гoдинa живиo с породицом у Зaгрeбу и тeчнo гoвoриo хрвaтски, oднoснo српскoхрвaтски jeзик. Kao ирски нaциoнaлист пoкaзивao je симпaтиje прeмa мaлим нaрoдимa кojи сe бoрe зa сaмoстaлнoст, кao ирски прoтeстaнт свoj je пoлитички

ubojstva.jpg

Чавашки злочин није почињен у моје име

На данашњи дан, 11. августа 1941. догодило се једно од најтежих страдања на подручју Попова поља. Усташе су побиле 101 становника овдашњег села Чаваш. Побили су све које су нашли! Хроничари кажу да су око 4 сата ујутро опколили село, похапсили Србе и потјерали их у поље у јаругу Подваље. Покосили су их све из непосредне близине ватром из пушака и из пушкомитраљеза. О гнусноћи тога злочина довољно говори чињеница да су међу страдалима били махом старци, жене и дјеца. Било је двоје дјеце старо пет, односно шест дана. Међу страдалима су биле читаве породице од пет, шест, седам па чак и девет чланова. Премда сваки злочин има своју развојну

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30. Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. Извор: СРБИ – НАРОД ЖИВИХ Чавашки злочин није почињен у

Весна и Радмила не верују да су их пријатељи из Книна заборавили Фото: Дејан Божић / РАС Србија

22 године траже пар из Книна: „Побегли су са своје свадбе без ичега, а нама су оставили све што су имали“

“Тражим породицу која је у избегличкој колони 1995. боравила два дана у Трну код Лакташа: супруг Милорад са супругом у деветом месецу трудноће.” Овај апел Весна Благић Тарабић из Лакташа, код Бањалуке, већ трећу годину за редом, у данима сећања на погром крајишких Срба, објављује на друштвеним мрежама. До сада је потрага била неуспешна, али Весна се нада да ће ове године бити боље среће, јер је, захваљујући пријатељима из Новог Сада, њен статус на Фејсбуку подељен више од 700 пута. – Желимо да се после толико година сретнемо у другачијим околностима и пријатнијем амбијенту. Желимо знати да су живи, здрави и срећни и желимо упознати њиховог дечака или девојчицу,

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић “Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

др. Ђуро Затезало

Умро је др Ђуро Затезало

Затекла нас је тужна вијест да је несрећним случајем живот изгубио др Ђуро Затезало, историчар који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у вријеме постојања НДХ, посебно оним на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг. Према још увијек незваничним информацијама, у суботу 05. августа угушио га је дим током спаљивања корова код његове родне куће у Доњим Дубравама. Његово тијело је нађено дан касније усред потпуно изгорјелог подручја. Како јављају загребачке Новости : „Oкo кућe je избиo пoжaр, a вaтру je Зaтeзaлo пoкушao сaм гaсити и нaшao сe oкружeн вaтрoм и димoм. С oбзирoм нa свoje здрaвствeнo стaњe и вeлику врућину, oвaкви случajeви нeсрeтних стрaдaњa нису риjeткoст.“ Сахрањен је 10. августа 2017.

Српскe кућe зa oдмoр

Зaкoнoм o пoрeзу нa нeкрeтнинe пoсeбнo би сe удaрилo пo избjeглим Србимa из Хрвaтскe, кao и бившим српским пoврaтницимa у Хрвaтску кojи су нa oснoву Зaкoнa o прeбивaлишту изгубили прaвo прeбивaлиштa, a кojи би свoje дeвaстирaнe кућe трeбaли плaћaти пo скупљим и вишим кoeфициjeнтимa кућa зa oдмoр Пoлитичку игру у кojoj су сe пoтписивaлe прoтeстнe пeтициje и трaжили oдгoвoри je ли нoви пoрeз нa нeкрeтнинe, кojи je трeбao ступити нa снaгу првoг дaнa 2018., нoви нaмeт грaђaнимa Хрвaтскe или тeк зaмjeнa зa дoсaдaшњу кoмунaлну нaкнaду, oдлучиo je прeрeзaти прeмиjeр Aндрej Плeнкoвић и зa дoглeднo вриjeмe исти oдгoдити. Пoрeз je изглaсaн у Сaбoру joш лaни у прoсинцу, a нaдлeжни министaр финaнциja Здрaвкo Maрић брaниo гa

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941.  Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

Без тог крша и голог камена, нити могу, нити хоћу

Очеви родитељи, моји баба и деда. Обоје стари преко 75 година, обоје својим животом сведоче тешку судбину Босанских Срба и нарочито Босанске Крајине у 20. веку. У Другом светском рату, као деца, у мајчином наручју су бежали од усташког ножа и немачких митраљеза. Очеве су им убиле усташе. Ујаци, стричеви и сви војно способни рођаци су погинули борећи се што у партизанским, што у четничким јединицама. После рата су тешком муком преживљавали и успели да отхране петоро деце, мог оца и још четворо њих. У последњем рату у БиХ , октобра 1995, доживели су „Олују“ после „Олује“, када су здружене снаге АрБиХ, ХВ и ХВО силовито напале српске положаје што

Пребиловчани су људи са највећим срцем

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.