Kaplan: Srbija je faktor nestabilnosti jer ima interese i izvan svojih granica

Datum objave: nedelja, 13 avgusta, 2017
Veličina slova: A- A+

Ako se za neku knjigu može reći da su je čitali gotovo svi koji su se u Americi devedesetih bavili našim regionom, uključujući predsednika Bila Klintona, onda je to bestseler „Balkanski duhovi” Roberta Kaplana.

Jedna od najuticajnijih knjiga o ratu u Bosni postala je knjiga koja uopšte nije bila o ratu niti samo o Bosni. Nastala je na osnovu Kaplanovog novinarskog istraživanja u jugoistočnoj Evropi krajem osamdesetih i nijedan izdavač nije bio zainteresovan da je štampa sve dok nije izbio sukob u Jugoslaviji.

„Njujork tajms” je svrstao ovaj naslov među najbolje naslove objavljene u 1993, dok je časopis „Forin polisi” uvrstio Kaplana u sto najvažnijih svetskih mislilaca.

Autor je 30 godina radio za „Atlantik”, napisao je 17 knjiga o svetskoj politici i važi za spoljnopolitičkog stručnjaka i poznavaoca Balkana. Veruje se da se Klinton držao po strani na početku rata u Bosni jer je pročitao „Balkanske duhove” koji su ga ubedili da je mržnja među balkanskim narodima toliko ukorenjena da nijedna zapadna intervencija ne bi mogla da preseče taj Gordijev čvor. Kaplan je bio zaprepašćen takvom interpretacijom svog bestselera. Poručivao je da je Bela kuća izvela pogrešan zaključak i da treba da povede vojnu akciju protiv bosanskih Srba. Za sebe je tvrdio da je „jastreb” i intervencionista i da je njegova knjiga zloupotrebljena kao argument izolacionista. I drugi su u „Balkanskim duhovima” iščitavali viševekovnu etničku mržnju kao uzrok jugoslovenskog sukoba, što je Kaplan odbacivao, podsećajući da nijednom nije pomenuo ovaj termin u knjizi i da nikada nije tvrdio da je etnička mržnja bila uzrok konflikta. Ipak, za Bosnu je napisao da su to „sela puna divljačke mržnje”, za Srbe i Hrvate da se glože oko broja ubijenih u Jasenovcu, a za VMRO da su preteča svetskog terorizma. Na Kosovu je intervjuisao pravoslavnu monahinju koja mu je rekla da su Albanci prljavi šverceri i Albanca koji mu je pričao o četnicima koji su klali albanske bebe. Zato mnogi smatraju da je predvideo rat.

Kaplan je bio član savetodavnog tela Pentagona za vreme Roberta Gejtsa, a danas radi u uticajnim američkim spoljnopolitičkim institutima. Povod za telefonski intervju koji je dao „Politici” bio je njegov nedavni tekst u „Njujork tajmsu” gde je konstatovao da je EU „neophodna imperija” na Balkanu i da sve ovdašnje zemlje treba da uđu u EU. Brisel je jedini, tvrdi Kaplan, koji može da reši ovdašnje etničke razmirice jer ako Srbija, Albanija i Kosovo uđu u EU, Kosovo i Albanija neće probati da se ujedine, što bi bio casus belli za Srbiju. Na sličan način bilo bi rešeno i srpsko-hrvatsko rivalstvo u BiH.

– Ako Srbija i Albanija i druge zemlje uđu u EU, njihovi   teritorijalni sporovi će se rešavati u okviru EU. Zato kažem da jedino EU može da stabilizuje Balkan. Ne vidim  drugu mogućnost – objašnjava Kaplan.

Gde vidite glavne izvore nestabilnosti na Balkanu?

U ekonomiji. Na Balkanu nije stvorena srednja klasa kao što je to bio slučaj na Zapadu. To i jeste bio jedan od najvažnijih razloga za ratove devedesetih.

Zašto mislite da je Srbija faktor nestabilnosti?

Ona je zbog veličine i značaja oduvek bila najproblematičnija. Trebalo je pronaći rešenje za njeno uklapanje u ostatak Kraljevine Jugoslavije, što je bio izazov i za Tita i kasnije komunističke elite. Srbija može biti faktor nestabilnosti na Balkanu zato što ima interese izvan svojih granica, kao, na primer, na Kosovu.

Da li i Srbiju ubrajate u delimično neuspele države, kako ste opisali Balkan koji je ostao izvan EU?

Da, ubrajam. Srbija je polupropala država ili država koja se ne kreće, koja se vrti u mestu. Hrvatska i Slovenija su razvijenije od Srbije. Srbija treba da teži tome da bude stabilna i prosperitetna kao Slovenija. Slovenija jeste iskusila ekonomske nevolje, ali to su bili problemi koji dolaze sa uspehom, a ne sa neuspehom.

Srbiju nazivate uporištem ruskog uticaja na Balkanu koji je, po vama, loš uticaj? Zašto?

Rusija ima više interesa u Srbiji nego drugde na Balkanu i kroz istoriju je podržavala Srbe. Sve što čitam o ruskoj ulozi na Balkanu govori mi da je to štetan uticaj. Moskva je  umešana u organizovani kriminal, korumpiranje nacionalističkih i populističkih političara i finansiranje lokalnih medija. Ponaša se u stilu tradicionalnih velikih sila sa politikom „zavadi pa vladaj”, i zato ona neće rešiti sukobe na Balkanu. Ponavljam, to može samo EU sa vladavinom prava i prednošću koju daje pojedincima nad grupama, što će pomoći da se prevaziđu etničke tenzije.

Tvrdite da Rusija i Turska pokušavaju da na Balkanu popune prazninu koju su ostavile SAD i EU. Da li će u tome uspeti?

Mislim da su njihove šanse umerene zbog ogromne ekonomske snage Nemačke. Sve dok je Nemačka dominantna sila u EU, njen ekonomski interes će na Balkanu nadvladavati ruski ili turski uticaj.

Za EU kažete da je „neophodna imperija” na Balkanu. Da li to implicira da su Balkanu uvek potrebni neki Habzburzi, Osmanlije koji će njime vladati? Da li mislite da balkanski narodi ne umeju da vladaju sami nad sobom?

Ne mislim da je EU neophodna imperija samo na Balkanu već u celoj Evropi. U savremenoj istoriji uvek su postojala carstva koja su vladala većinom Evrope: Prusko, Habzburško, Osmansko. EU je benigna, blaža verzija imperije sa važnom ulogom za stabilnost i ekonomiju.

Da li i dalje stojite pri oceni iz „Balkanskih duhova” da nacizam ima poreklo na Balkanu jer je Hitler naučio da mrzi dok je živeo u Beču blizu Slovena prepunih mržnje?

Da, to je tačno. Beč, u kojem su živeli ne samo Austrijanci već i brojni drugi narodi, pa i Sloveni sa svojim etničkim trzavicama i sukobima, imao je ulogu u kreiranju Hitlerovih pogleda na svet.

To tvrdite iako većina istoričara smatra da je nacizam čist zapadnoevropski koncept?

To je izobličen zapadnoevropski koncept, izopačena varijanta industrijalizacije.

Kako odgovarate na optužbe da ste krivi za stvaranje stereotipa o Balkancima na sličan način na koji su drugi zapadni autori krivi za stereotipe o muslimanima? Ako su oni stvorili orijentalizam, o čemu je pisao Edvard Said, da li ste vi stvorili „balkanizam”?

Odgovaram tako što podsećam da su „Balkanski duhovi” napisani na osnovu mog reporterskog rada osamdesetih, dakle pre ratova na Balkanu, čak i pre pada Berlinskog zida. Moja knjiga nije bila posvećena Bosni. Čitao sam istorijska dela i intervjuisao ogroman broj ljudi dobijajući depresivnu sliku o teritorijalnim sporovima i sukobima na Balkanu. Moja knjiga je poput vidovnjaka predvidela neke stvari.

Bili ste frustrirani što je Klinton iskoristio vašu knjigu kao izgovor da ne interveniše u ranim fazama bosanskog rata. Da li ste zadovoljni činjenicom da vas je Buš poslušao i napao Irak?

U pravu ste za ponašanje Klintonove Bele kuće. Ja sam sve vreme govorio da sam bio za intervenciju, što uopšte nije bilo u suprotnosti sa onim što sam napisao o etničkim tenzijama u „Balkanskim duhovima”. Pa i intervenišete tamo gde je situacija veoma loša, u regionu sa velikim teritorijalnim sporovima! Kada je reč o Iraku, podržao sam rat jer sam posle 11. septembra mislio da bismo mogli da Sadama zamenimo nekim manje neprijateljskim i autokratskim vladarom. Pogrešio sam. I to priznajem.

Piše: Jelena Stevanović

Izvor: VIDOVDAN


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Kaplan: Srbija je faktor nestabilnosti jer ima interese i izvan svojih granica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top