arrow up
Живадин Јовановић

Унутрашњи дијалог о Космету: Зашто се Западу жури? 

Разговарамо са некадашњим Министром иностраних послова Савезне Републике Југославије, господином Живадином Јовановићем,данас председником Београдског форума за свет равноправних. Господине Јовановићу,ви сте један од ретких политичара у Србији који своје мишљење о Косову и Метохији до данас није променио.Ви сте онда а и данас судбину Косова и Метохије видели као део једне шире стратегије разбијања суверене СФРЈ. Ценећи ваш став и вашу одлучност, молимо вас да нам одговорите : У чему се из данашње визуре,састоји проблем – Косово и Метохија? ЖЈ: Косово и Метохија је за Србију и српски народ питање од животног значаја. Од  односа према том питању данас зависи како ћемо и да ли ћемо опстати као нација и

О страдању српског становништва у колони на путу Србобран-Јајце, септембра 1995.

ИНФОРМАЦИЈА О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРИПАДНИКА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ НА ПУТУ СРБОБРАН – ЈАЈЦЕ 13. СЕПТЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Пошто су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран (Доњи Вакуф), српско цивилно становништво, међу којим је било највише жена, деце и стараца, кренуло је, бежећи пред њиховим нападом запрежним колима, тракторима, пешице, у аутобусима и камионима, из Србобрана и околних села ка Јајцу и Бањалуци. Велики број њих гонио је испред себе своју стоку. Ту колону, која се кретала од Србобрана ка Јајцу, напали су 13. септембра 1995. године код села Бравнице, на око 3 км испред Јајца, припадници 2. гардијске бригаде Хрватске војске, који су их

1941. Гoдинa кoja сe врaћa: Писмo

Kaкo je писмo, нaмиjeњeнo мeни, дoспjeлo дo Винкa Никoлићa, дужнoсникa у прoмиџбeним службaмa устaшкoг пoкрeтa и oружaним снaгaмa НДХ дo 1945. и урeдникa ‘Хрвaтскe рeвиje’ у eмигрaциjи? И зaштo гa je пoлa стoљeћa држao у свojoj aрхиви, a мeни никaд ниje ни спoмeнуo дa гa пoсjeдуje? Кaд je први диo oвe књигe вeћ биo нaписaн, из Нaциoнaлнe и свeучилишнe књижницe изнeнaдa мe пoтрeслa виjeст: вoдитeљ Збиркe рукoписa и стaрих књигa, Ивaн Koсић, jaвљa дa je aрхивист Дрaгo Пaжин, срeђуjући oстaвштину Винкa Никoлићa, прoнaшao двиje стрaницe писмa кoje je мeни из зaгрeбaчкoг зaтвoрa 1941. нaписao мoj oтaц. Шaљу ми слaбo читљиву фoтoкoпиjу: дa, тo je oчeвo писмo, њeгoв рукoпис. У гoрњeм дeснoм углу jaснo

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са предсједником Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољубом Живановићем

Страдање Срба у Јасеновцу квалитетно представити свјетској јавности

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са предсједником Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољубом Живановићем о потреби да се страдање Срба у Јасеновцу што квалитетније представи и свјетској јавности, која недовољно зна о највећем српском стратишту из Другог свјетског рата. Живановић је с тим у вези најавио да би половином новембра у британском парламенту требало да буде организована изложба о, како је рекао, незнаном геноциду над Србима, саопштено је из кабинета предсједника Српске. На састанку је било ријечи и о Седмој међународној конференцији о Јасеновцу која би требало да буде одржана у мају сљедеће године. Додик и Живановић разговарали су и о изградњи меморијалног центра у

Petko_Miletic_sa_pordicom.jpg

Петко – српски Робинзон Крусо на Косову

Једина породица у селу у коме је до 1999. године, до повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије, у тридесетак домаћинстава живјело око 200 Срба Петко Милетић вратио се са породицом у село Опрашке, удаљено двадесетак километара од Истока на Косову и Метохији, гдје данас живи у потпуној изолацији. “Осудио сам себе, супругу и двоје деце на изолацију и жртвовао их зарад сопственог убеђења да ћу сопственом жртвом помоћи опстанку Срба и српске државе на Косову и Метохији”, прича за Срну Милетић. Tамара, ученица седмог разреда, и њен брат Лазар, ученик шестог разреда, у пречнику од пет километара, изузев подивљалих паса, живу душу не могу срести нити видјети.

Фото: pravoslavie.ru

У Бањој Луци промоција романа Ненада Милкића “Зов карауле”

У сриједу, 27. септембра 2017. године у 19 часова, на сцени Петар Кочић Народног позоришта Републике Српске, одржаће се промоција романа Ненада Милкића “Зов карауле”. Овај роман други је дио трилогије “Ми смо бранили Кошаре” која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Након промоција широм Србије и Црне Горе (16 промоција – преко 2000 посетилаца), зову карауле, причи о јужној српској граници и једној од две највеће битке модерне српске историје, причи о караули Кошаре и херојима са Проклетија, одазвала су се и браћа преко Дрине те ће прва промоција романа „Последња стража“ и „Зов карауле“, аутора

Српски либерални савет: Против вређања равногорског антифашисте дон Божа Милановића

Саопштење Српског либералног савета Српски либерални савет придружује се изјави Пулске и Поречке бискупије изданој 27. септембра 2017. и осуди ексцеса који се догодио у Пазину у недељу 24. септембра. Не улазећи у политичке ставове говорнице Колинде Грабар Китаровић, негодујемо због вређања светле успомене дон Божа Милановића. Да младе генерације боље познају историју, знали би да је дон Б. Милановић био истакнути антифашиста и да је 1943. и 1944. био члан Народног одбора, најужег руководства Равногорског (четничког) покрета за Истру, са седиштем у Трсту. У овом одбору су, уз њега, били још проф. Фрањо Андрије Мохоровичић, инж. Јосип Рустја, др Ернест Јазбец, др Славој Славик и свештеник из Трста Петар

big-1503.jpg

Милан Цветојевић убијен код Сиска, нађен крај Ковина

Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист “Панчевац”, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак. Убиство Милана Цветојевића тек је једна од неколико стотина сисачких ратних прича у којој починитељи нису одговарали. Све судске инстанце

Дрaгицa Koвaчeвић

Tajнa брaтoвoг кaпутa

Дрaгицa Koвaчeвић сумњa дa je нeкo тoкoм рaтa у бaниjскoм Kлaснићу ликвидирao њeнoг брaтa Mилaнa Дeмићa, jeр ниje хтиo узeти oружje и крeнути у рaт Лутajући пo зaпуштeнoм и нaпуштeнoм Kлaснићу, прoлaзeћи крaj дeсeтинa срушeних, нaгoрjeлих и oпљaчкaних кућa, нигдje нe нaлaзимo чeљaдeтa. Oдjeднoм, изa jeднoг зaвoja трoшнoг путa, зaбљeсну нaс кућa, тoликo лиjeпa дa зaстaje дaх. Испрeд њe, витaлнa жeницa пoзвa нaс у двoриштe. ‘E, бaш лиjeпo дa стe дoшли, дaнaс ми je сeдaмдeсeти рoђeндaн!’ – рeчe уз ширoк oсмиjeх и oтвoри joш ширe врaтницe. Нa трпeзи сe зa чaс нaђoшe тeк убрaнe jaбукe и крушкe. Приje чeтрдeсeт гoдинa, Дрaгицa Koвaчeвић и њeн супруг Љубoмирoтишли су, зa пoслoм из Kлaснићa у Kaрлoвaц,

Тома Фила

Усвајање закона имало би велике посљедице по Србе

Усвајање Закона о правима хрватских бранитеља, у чијем нацрту су Србија, Црна Гора и велики број припадника српске националне мањине у Хрватској означени као агресори, имало би велике посљедице по Србе у овој земљи, оцијенио је адвокат Тома Фила. “Ако би био усвојен, закон би имао велике последице по Србе у Хрватској јер би могли да буду малтретирани као агресори, као људи који су нападали мирно хрватско становништво, растурали хрватску државу”, рекао је Фила за “Спутњик”. Он сматра да се приједлог оваквог закона користи за хрватске унутрашњополитичке потребе, те да Хрватска на основу њега не би могла да тражи никакву надокнаду штете. Фила подсјећа на то да су Хрвати од

Капетан Драган осуђен на 15 година затвора!

Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, осуђен је на 15 година затвора. Проглашен је кривим за две тачке оптужнице – злостављање затвореника на Книнској тврђави и напад на полицијску постају у Глини. Васиљковић је оптужен за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима, а прошлие недеље је у својој обрани негирао кривицу. Тврдио је, између осталог, да је жртва монтираног политичког процеса и да му је одузето 12 година живота. Толико је, наиме, требало Аустралији да одлучи о његову изручењу Хрватској. Извор: Вести онлине

Лука Вукадиновић: Блокада ума

Блокада ума У очима вам видим да сте слијепи, обузела мржња пучину луду, пучина се страхом кити, црна мисли да је вријеме мирно. Језиво море модерног тока удави људске сулуде жеље, воле људи то што виде, само што виђено никако да схвате. Јефтинога ропства звуци, бију стару нашу душу, изгубљени и очајни оће нову бољу кућу. Сиромашан и понижен добио је шансу да крвавим трагом отпочне своје будуће дане. Младом листу најави се жеља да је вријеме да се крошња зачне. Зелена трава радује се сунцу док је вода кваси низ образе њене, само травка зелена и мала покошена бива прије јутра новог дана. Није много несреће, мало је среће

Стазама Српске војске у Великом рату

ПОТОМЦИ СРПСКИХ РАТНИКА НА КРФУ Савез удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920. године поводом обележавања значајних датума у Великом рату последњих година бележи веома велику активност. Тешко је набројати у овом тексту све акције, које су спровели и места,  везана за догађаје у балканским и Првим светским ратом, која су обишли чланови Савеза током предходних година. Једна  од  значајнијих активности у овој години ће се одвијати десет дана од, 22. септембра до 1. октобра. Њу је организовао Републички одбор Савеза, када ће, током десетодневног студијског путовања, око педесет потомака ратника, поводом преласка Српске војске преко Албаније и 99. годишњице  од пробоја Солунског фронта 1918. године,  посетити и обићи значајна

© Flickr/ G0DeX

Нови Хрватски закону о рату: Срби су агресори?

Хрватска је припремила закон о правима хрватских бранитеља у којем као агресоре по први пут означава Србију, Црну Гору и српску националну мањину у Хрватској. Тај закон је већ прихваћен акламацијом свих политичких опција у Одбору Сабора за ветеране, а био би и усвојен да против њега није иступио председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, а као тему га је поставио и председник Србије на маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, наводи „Блиц“. Одредбе предложеног закона засноване су на „Декларацији о Домовинском рату“ (тако званична Хрватска назива грађански рат на простору те бивше југословенске републике од 1991. до 1995. године), али са две битне разлике када је реч о формулацији ко је све био агресор на Хрватску. Наиме, у предлогу закона стоји да су

"Моје Јадовно" у Јагодини

СОКО: “Моје Јадовно” у Јагодини

Сећамо ли се? Трудимо ли се да памтимо или да заборавимо? Да ли нам је наша прошлост важна или не? То су питања која навиру када почнете да из различитих углова сагледавате тему српских страдања у XX веку, нарочито у периоду од 1941. до 1945. на територији Независне Државе Хрватске. Многи од нас о страдању нашег народа и геноциду који је извршен над нама знају јако мало. Мало нас зна да смо један од три народа европског културног миљеа, над којима је извршен геноцид у XX веку. Поред нас ту су Јермени и европски Јевреји. И једни и други гаје културу сећања на своје страдање. Поставља се питање где смо ми ту и колико

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Убиство анђела

Свjедочење о jедном догађаjу из 1941. године када jе убиjен дванаестогодишњи дjечак Никола, син Уроша

НАТО и нацизам

Широј јавности вероватно није познато да су доста дуго бивши нацисти и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.