arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Никола Н. Живковић

Никола Н. Живковић: Хрватски новинар и Срби из Загреба

Морам признати да хрватске сајтове и штампу не пратим, сем ако, са време на време, не примим неки прилог као овај, од једног мог пријатеља из Загреба. Скренуо ми је пажњу на текст, који је објављен на сајту: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Чланак је написао Виктор Иванчић. Ево што тај новинар пише о делу Миле Ломпара: «Југoслaвeнскa зajeдницa знaчилa je прeстaнaк рaдa нa српскoм културнoм интeгрaлизму. Koмунистички кoнцeпт зaдao je смртни удaрaц српскoj културнoj идejи. Koмунизaм je oдњeгoвao пoсeбaн тип ‘пoстхришћaнскoг’ чoвjeкa, чoвjeкa бeз сaвjeсти. Aмeрикaнизaм и eурoпejствo, будући дa тeжe ‘унификaциjи jaвнe свeсти’, уствaри су интeрнaциoнaлнe вaриjaнтe кoмунистичкoгa титoизмa. Хрвaтскa културa je трaдициoнaлнo нeприjaтeљскa прeмa Србимa и српскoj култури. Суживoт Хрвaтa и Србa у oснoви je нeмoгућ, a учињeн je oчиглeднo нeмoгућим нaкoн Jaсeнoвцa.» Тако почиње новинар свој текст, верујућу да је овиме дао суштину мисли Миле Ломпара. Пошто сам прочитао «Дух самопорицања», одмах ми је постало јасно да Иванчић пише неку врсту рецензије те књиге,

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Фрањо Туђман и Јожа Хорват, свједок усташких злочина

Mутнa вoдa Зринa

„У Зрину je oбиљeжeнa 74. гoдишњицa стрaдaњa стaнoвникa Зринa. У руjну 1943. пaртизaни су упaли у сeлo и убили 213 Зрињaнa, a мjeстo oпљaчкaли и зaпaлили. Прeживjeлe стaрцe, жeнe и дjeцу су прoтjeрaли..“ Овaкo je 9. септембра у Днeвнику ХРT-a билa нajaвљeнa виjeст o хoдoчaшћу кoje je у Зрину пoвoдoм уништeњa jeднoг oд нajвeћих устaшких упoриштa нa Бaниjи у Другoм свjeтскoм рaту oргaнизовала Сисaчкa бискупиja, кojoj je нa чeлу бискуп Влaдo Koшић, кojи сe зaлaгao дa сe устaшки пoздрaв увeдe кao службeни пoздрaв у ХВ. У виjeсти кojу je oбjaвиo ХРT тачнo je jeдинo дa су пaртизaни у септембру 1943. нaпaли Зрин. Нaпaли су гa jeр je у њeму билa пoсaдa с гoтoвo 150 устaшких

Добрина Продановић оплакује сина, Факовићи 1993.

Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу (ВИДЕО)

Радио-телевизија Србије, у ишчекивању пресуде Насеру Орићу, емитовала је први документарни филм о злочинима почињеним над српским становништвом у средњем Подрињу. Филм „Злочин без казне“ реализован је у продукцији Информативног програма РТС-а. Документарно-играни филм „Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу“ кроз потресне приче сведока говори о страдању и убиствима војника и цивила – деце, жена и старих током рата у Босни и Херцеговини 1993. године. За неке од тих злочина се пред судом Босне и Херцеговине терети командант 28. дивизије Армије БиХ Насер Орић. Изрицање пресуде заказано је за 9. октобар ове године. За убиство Срба у овом подручју до сада нико није одговарао. Неки процеси су

Aкадемик Василије Крестић

Крестић: Велике грешке учињене због слоге и јединства

Академик Василије Крестић сматра да су на рачун српске историје и политике учињене велике грешке због слоге и јединства, а да је Југославија створена на погрешном схватању југословенства. Крестић истиче да је српска историографија била подређена дневној политици и прије настанка Југославије. „Силне грешке, пре свега на рачун српске политике, историје и српских личности у политици чињене су за љубав слоге, јединства и братства. Ти неспоразуми тињају век и по и повремено избијају на површину на најужаснији начин, да би били завршени геноцидом“, каже Крестић у интервјуу за београдску „Политику“. Он напомиње да су нарочито између два свјетска рата, чињени многи уступци Хрватима, и то захваљујући томе што су они

Никола Милованчев: O Србима и православној вери на просторима данашње Хрватске до XX века

Манастир Крка Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручjу римске провинциjе Далмациjе постоjала су броjна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљниjа археолошка истраживања наjстариjег периода боравка Срба на тим просторима. Тек у време краткотраjне Републике Српске Краjине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било jе омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручjу Книнске Краjине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручjа Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена jе РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова обjављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“ и

Континуитет геноцидног размишљања

Реаговања и коментари на недавни текст „Корени геноцида: Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао“ били су разноврсни и занимљиви. Начин како је овај читалац доживео тему је типичан: „Прочитао сам на ФСК текст о Анти Старчевићу. Невјероватно је колико мало се Срби баве овим хрватским идеологом и расистом. Посебно је невјероватно да се нико није запитао, прије формирања заједничке државе, са ким ми то намјеравамо да правимо државу?  Ако ми дозвољавате неколико интересантних детаља. Мајка Анте Страчевића се звала Милица!? По мајци Србин, по оцу Хрват. Није ово јединствен случај у Хрвата. Други такав случај је ‘блаженик’ из Бање Луке Иван Мерц. Његова мајка је мађарска Јеврејка, а отац Аустријанац. Други ‘знаменити’

„Понуда авиона из ’45, Хрвати ионако живе у том времену“

Хрватски новинар Зоран Шпрајц одлучио је на себи својствен начин да прокоментарише отварање понуда за нове борбене авионе, преноси “Индекс”. „Понуде су послале четири земље. Тако Совјетски савез нуди ескадрилу својих најбољих ратних ловаца Јак-9. Јаковљеви су се доказали на свим бојиштима, лете брзином од 600 км/х, а у наоружању имају топ од 20 милиметара. Цена је повољна, али МОРХ ће се вероватно одлучити за неког произвођача западних савезника“, започео је. Потом се пребацио на месершмит БФ 109, изузетно модеран ловачки авион, први с монокл кабином, којем се котачи могу увлачити. „Наоружан је с два митраљеза и једним топом од 20 мм. Доказали су се у шпанском грађанском рату, а

Остаци цркве у Љубушком

Миленко Јахура открива: Старац Васо Витковић из Љубушког први старац Вукашин!

17. јула одведена је и друга партија Срба у којој су били: Ристо Малешевић, Јово Јелић и Љубица Јелић, сви из Љубушког и Василије Витковић, стар 95 година, Ристо Витковић, оба из Љубушког. Они су убијени у шуми Гај, према Витаљини, три километра јужно од Љубушког. Ове су жртве усташе нарочито тешко патили, кољући их ножевима, а прича се да су старцу Василију Витковићу говорили: „Вичи живио поглавник , док су му резали ножем браду и кожу са лица. Старац је нато одговорио: „Ради синко свој посао“* Овим текстом желим да допринесем расветљавању околности једног код нас често помињаног догађаја – мучења Светог старца Вукашина у логору Јасеновац од стране усташког

Сјећање на Зорицу Божић

5. октобра навршава се 25 тужних година од велике трагедије која је потресла како Братунац тако и цијело Подриње. Тога дана сребренички муслимани су на свиреп начин прекинули живот дјевојчице Зорице Божић. Имала је само 12 година. У једном трену прекинута је једна младост, угашени су снови, жеље и надања…једна породица је завијена заувијек у црно а ране за убијеним дјететом још увијек нису зацелиле. Наоружане хорде Насера Орића тих дана су палиле и убијале све што се кретало, убијали су и дјецу и старце па чак и животиње. Какви су то људи који могу убијати дјецу?! Овом невином анђелу злочинци су одузели право да живи, да сања, да се

Бранко Лустиг

Сервира ли Бранко Лустиг под толеранцијом лицемјерје?

Текст на порталу Новог листа од 29. септембра, под насловом: ”У старој творници уља Звијезда: Бандић и Лустиг отварају Музеј холокауста“, доноси разговор новинара Бориса Павелића с госпођом Наташом Поповић, директорицом ”Фестивала толеранције – Фестивала јеврејског филма”. Град Загреб и Фестивал (савременог) јеврејског филма основали су ове године ”Центар за промицање толеранције и очување сјећања на Холокауст”, с једнаким удјелом од по 10.000 куна, и тај ће Центар аплицирати на ЕУ фондове за средства за отварање музеја Холокауста у Загребу. Госпођа Поповић наглашава да ће музеј Холокауста уједно бити и ”музеј толеранције“, као и да још нису разговарали с представницима заједница које су у Загребу претрпиле Холокауст – јеврејским, српским, ромским и

Не броје се наше жртве на дубровачком ратишту!

Председник Удружења бораца ратова од 1990 упозорио медијске посленике у Црној Гори, који, како каже, две деценије фалсификују истину о дешавањима у Дубровнику Због медијског фаворизовања само једне стране истине у вези са „почетком напада црногорских и српских резервиста на Дубровник 1. октобра 1991. године“ у којима се броје погинули „дубровачки бранитељи“, реаговао је Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, изражавајући згражавање да се у новинским текстовима и ТВ емисијама жртве ЈНА не помињу! Упозорио је медијске посленике у Црној Гори, који, како каже, већ две деценије фалсификују истину о дешавањима на дубровачком ратишту на штету Црне Горе и њених резервиста у саставу ЈНА, да таквим

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

Фото Архива Борбе

Законом опраштамо ратну штету?

Појединачна обештећења добило тек 7.500 бивших логораша, а требало је бар 100.000 У моменту када је Пољска најавила да ће од Немачке тражити хиљаду милијарди долара ратне одштете за злочине и штету почињену током Другог светског рата, у Србији је почело да се говори о припреми закона којим би се, наводно, наша земља одрекла исплате било какве даље одштете. Ово, за „Новости“, каже адвокат Драган Нововић, председник УО Заједнице удружења жртава Другог светског рата. Нововић је до пре седам година био координатор Владине комисије за процену ратне штете. – Комисија је издејствовала да неколико хиљада људи добије извесну сатисфакцију. Не могу да кажем одштету, јер износи нису били велики. Исплате

Милан Ружић

Шта је Србија?

У једном од својих скоријих дописивања са великим Ноамом Чомским, послао сам му неколико композиција Стрибора Кустурице, а он је на то реаговао констатацијом у форми питања: „Значи, ово је Србија?“ Одговорио сам потврдно. Стрибору остаје само да се радује, а мене је после тог мејла почело да мучи једно питање – шта је Србија? Да ли је Србија Србија? Да ли је српски народ Србија? Да ли је Србија најокрњенија крхотина бивше Југославије? Да ли је само Београд Србија? Да ли је Република Српска Србија? Додуше, на ово питање знам недвосмислен одговор – јесте! Да ли је Србија нада у повећање плата и пензија? Да ли је Србија вечити

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.