Milenko Jahura otkriva: Starac Vaso Vitković iz Ljubuškog prvi starac Vukašin!

Datum objave: sreda, 4 oktobra, 2017
Veličina slova: A- A+

17. jula odvedena je i druga partija Srba u kojoj su bili: Risto Malešević, Jovo Jelić i Ljubica Jelić, svi iz Ljubuškog i Vasilije Vitković, star 95 godina, Risto Vitković, oba iz Ljubuškog. Oni su ubijeni u šumi Gaj, prema Vitaljini, tri kilometra južno od Ljubuškog. Ove su žrtve ustaše naročito teško patili, koljući ih noževima, a priča se da su starcu Vasiliju Vitkoviću govorili: „Viči živio poglavnik , dok su mu rezali nožem bradu i kožu sa lica. Starac je nato odgovorio: „Radi sinko svoj posao“*

Ostaci crkve u Ljubuškom
Ostaci crkve u Ljubuškom

Ovim tekstom želim da doprinesem rasvetljavanju okolnosti jednog kod nas često pominjanog događaja – mučenja Svetog starca Vukašina u logoru Jasenovac od strane ustaškog koljača Žile Friganovića i čuvenog starčevog odgovora zločincu : „Radi, ti dijete svoj posao!“

Priča o ovom događaju došla je u javnost, preko logorskog lekara- neuropsihijatra dr Nede Zeca iz Mostara, kome je događaj ispričao koljač Žile Friganović. On je bio nervno rastojen , posle odgovore koga je starac izrekao dok ga je koljač čerečio. Sve dešavalo prilikom ustaškog takmičenja u klanju logoraša.

Zbog toga rastrojstva Friganović tražio je lekarsku pomoć od doktora Zeca. Zecu je ispričao da se starac zvao Vukašin, da je bio iz sela Klepaca kod Čapljine i da je odatle odveden u Jasenovac „sa nekih šumskih radova“. Sam događaj se najčešće stavlja u period od 1943/44, godine a nikada u 1941. godinu.

KO JE BIO STARAC VUKAŠIN?

Ova priča je imala veliki odjek širom naših prostora, pa tako i u dolini Neretve u kojoj se nalazi od mnogostradalno srpsko selo Klepci, pored mnogostradlnih Prebilovaca, Loznice, Tasovčića, Gabele, Čapljine… Mnoge je interesovalo ko je bio taj starac Vukašin, koje mu je prezimena i ko je njegov najbliži u zavičaju, ali na to nije bilo pouzdanog odgovora.

Sveti starac Vukašin nije živeo u Klepcima 1941. Veliko je pitanje da li je iko u istoriji Klepaca bilo kada imao to ime jer se takav podatak ne može pronaći. U Klepcima nema šuma, niti je moglo biti nekavih šumskih radova sa kojih je bi mogao biti odveden u Jasenovac.

Priča da je „ Vukašin“ neko od Mandrapa sa drugim ličnim imenom, doseljenih u Sarajevo iz Klepaca ima smisla. Mandrapa je bilo u Sarajevu krajem 19. i u 20. vijeku.

Nema ih popisu sarajevskih srpskih porodica objavljenom u Šematizmu Mitropolije dabro-bosanske za 1882. U Kalendaru SPKD “Prosvjeta“ iz Sarajeva, za 1941. godinu ima jedan tekst Đorđe Mandrape iz Sarajeva, iz koga se može zaključiti da jeĐorđo rođen najkasnije u poslednjoj deceniji 19. veka, jer je bio bio u austrijskoj vojsci 1916. godine . Među sarajevskim Mandrapama niko do sada nije dokumentovao ni jednog Vukašina. Na slično ime je ukazivao pokojni Žarko Vidović kao: „Vuksan“ ili „Vuk“? Ovo bi se moglo razjasniti u eventualno sačuvanjim matičnim i drugim knjigama Stare pravoslavne crkve u Sarajevu, pomenicima, starom groblju. ..Ne zna se da li je to iko do sada to istraživao? Bojim se da nije.

Zapisnik Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, Ljubuški 4.9. 1946.
Zapisnik Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, Ljubuški 4.9. 1946.

Pomeniku Srba iz Donje Hercegovine stradalih u genocidu NDH, Srpskog nacionalnog društva Prebilovci, nalazi se i ime Spasoja (Jovinog) Mandrape, rođenog 1898, godine u Klepcima, stradalog u hrvatskom logoru Jasenovac 1944. godine. On je živeo van Klepaca i realno, može on biti mučenik „Starac Vukašin“ . Međutim, godina rođenja i smrti mogu biti drugačiji, odnosno da je mučenik bio i nešto stariji i da je stradao ranije.

S obzirom da na toliki obim istrebljenja kompletnih porodica i čitavih srpskih generacija, te višedecenijsku odvojenost sarajevskih Mandrapa od svojih rođaka u Klepcima ne bi čudilo da i je i samo ime ovog mučenika upisano drugačije od stvarnog.

Podatke je davao neko u Klepcima, mnogo godina posle rata, ko ga nije mogao lično poznavati. Zato ovakve pojedinačne nejasnoće i nepreciznosti nisu nešto neuobičajeno.

U novije vreme neki od srodnika sarajevskih Mandrapa iz okoline Čapljine tvrde da je mučeniku bilo ime Stojan. Mislim da se ozbiljnim radom vrlo brzo može utvrditi istina

Nažalost, prilikom iznošenja u javnost, pisanja članaka i knjiga, snimanja emisija i filmova o Svetom Vukašinu se postupalo olako, bez razgovora sa ozbiljnim ljudima na terenu Čapljine odnosno Klepaca, Prebilovaca i Tasovčića ili Sarajeva U postupku kanonizacije nisu proveravani podaci o ovom svetitelju. A da jesu moglo se odavno napisati napisati potpunije žitije.

Zvono crkve u Ljubuškom
Zvono crkve u Ljubuškom

Bilo bi logično i mnogo bolje da se odgovorni u Crkvi u ovakvim stvarima obraćaju pojedincima i udruženjima posvećenim istini o srpskom stradanju. Kako toga nema, neke nepoznanice oko ovog su pokušali da iskoriste u katoličkoj crkvi i pojedinim u hrvatskim medijima pokušavajući da da ospore mučenika Vukašina i njegovo mučeništvo.

U tom smislu nešto je pisao mostarski biskup Ratko Perić na biskupijskom sajtu, a na hrvatskim medijima ima i zluradosti na ovu temu i navoda da se radi o „izmišljenom liku (Hrvatski tjednik, 13.8. 2015).

MATIJA: DA LI JE POREMEĆENI DžELAT DOBRO ZAPAMTIO IME I DA LI JE ONO DOBRO UPISANO?

Matija Bećković u „Pečatu“ od 12.5.2015, povodom ove teme kaž da je „sveta reč, a ne čovek“, navodeći: „ Najpre sam pomislio da Vukašin, možda, i nije bio iz Klepaca i da se nije tako ni zvao. Moguće da se zvao Vukašin iz Klepaca, a da nije ni Vukašin, ni iz Klepaca.

Dr Zec zapisao je ono ime koje mu je poremećeni dželat kazao ili kako je zapamtio da mu je kazao. A to je pouzdano jedino ako je jedan tačno zapamtio, a drugi tačno zapisao. Ali, moguće omaške nebitne su i ne tiču se suštine. Mogao je to biti Krsto iz Vukosavaca, Raško iz Tepaca, Vuksan iz Slanaca, Vukman iz Karlovaca. I svi su oni mogli biti – Vukašin iz Klepaca.“ Ovome je mogao dodati i da nije morao stradati u samom Jasenovcu, već na nekom drugom mestu.

RIJEČI IZGOVORENE DAN UOČI VIDOVDANA 1941. GODINE PORED JAME ČEVELjUŠA

Da se u prethodnim decenijama, povodom ovog slučaja postupalo malo ozbiljnije i sistematičnije moglo se odavno saopštiti nešto jako važno za ovaj slučaj. Reči Svetog Vukašina izgovorene su ranije nego što prozizlazi iz ispovesti ustaškog koljača Žile Friganovića dr Nedi Zecu u logoru Jasenovac. One su prvo izgovorene, možda, 27 .juna 1941, uoči Vidovdana, pored jame Čeveljuša ( bliža lokacija, šuma Gaj, naselje Vitaljina, Hrašljani, oko 3 km jugo-istočno od Ljubuškog , u Hercegovini).

Izgovorio ih je Srbin iz Ljubuškog, mučenik Vaso Vitković. Vaso je ličnost o kome se znaju neki bitni podaci. Bio je predsednik srpske pravoslavne crkveno-školske opštine Ljubuški dvadesetih godina prošlog veka, a možda i kasnije?***

U državnom popisu žrtava rata, iz 1964, za mesto Ljubuški upisano njegovo i prezime dva puta upisano, većina poznatih srpskih žrtava nije uopšte upisana jer ih nije imao ko ni prijaviti.
Jednom piše da je da je rođen 1842, a drugi put 1848, godine što je verovatnije?! Dakle ugledan i pobožan pravoslavni Srbin i ugledan građanin Ljubuškog.

U svim je spiskovima poznatih srpskih žrtava grada Ljubuškog, stradalih u genocidu NDH 1941, kao skraćeno Vaso ili kao puno ime Vasilije Vitković U spisku žrtava je i Risto Vitković, koji je sa njim zajedno postradao.Ne zna se u kom su stepenu srodstva bili.

Ristov sin Radoslav Vitković stradao je sistemu hrvatskih logora Gospić- Jadovno- Pag. Upisani su sva trojica u Pomenik Srba Donje Hercegovine stradalih u Drugom svetskom ratu, koga je sastavio potpisnik ovih redova, a koji je Pomenik prepisan na zidove Hrama Vaskrsenja u Prebilovcima.

ZAPISNIK ZEMALjSKE KOMISIJE POUZDAN DOKAZ

Njegovo stradanje i reči upućene dželatu se nalaze u zvaničnom državnom dokumentu: Zapisniku sastavljenog pred Zemaljskom komisijom za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, na dan 4.9.1946, u Ljubuškom, o saslušanju svedoka Jakić Mustafe, Zagić Omera, Bećirović Salke i Ćuk Vidosave, svi iz Ljubuškog, pred Đurom Bosnićem, Delegatom Zemaljske komisije i članovima Halidom Mesihovićem, Jozom Kolakom i Markom Lukendom.

Zapisnčar je bila Radojka Plavšić. Deo njihove izjave naveden je kurzivom ispod naslova i podnaslova teksta. To je upravo ta“ najvažnija srpska reč!

I POLITIKA JE PISALA O MUČENIKU VASU

Ovo je čak bilo objaljeno i u beogradskom dnevnom listu „Politika“ od 30.marta 1991, kao 12. nastavak feljtona dr Save Skoke:“ Pokolji Hercegovačkih Srba 1941. godine.“ I opet to niko nije doveo u vezu sa starcem Vukašinom!? A mora se povezati, makar zbog te rečenice:“ „Radi sinko svoj posao!“

Dakle, na osnovu navedenog, može se pozdano zaključiti da je Vasilije- Vaso Vitković iz Ljubuškog, star oko 93 godine, nevino, mučenički postradao u ljeto 1941, u genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad srpskim narodom u Vitaljini, MZ Hrašljani, opština Ljubuški, da mu mu je je pri mučenju nožem sečena brada i drana koža sa lica i da je prisiljavan, od strane zločinaca- ustaša, da kaže: „ Živio poglavnik “ i da je na to odgovorio koljačima „Radi sinko svoj posao!“

Spomenica Eparhije hercegovacko – zahumske (1928. godina Mostar)
Spomenica Eparhije hercegovacko – zahumske (1928. godina Mostar)

SVETI VASO I SVETI VUKAŠIN RAZLIČITE LIČNOSTI

Verovatno se ova priča posle 1941, raširila toko rata među srpskim narodom, a i među logorašima i među ustaškim zločincima u logoru Jasenovac.
Verujem da su Sveti Vaso Vitković i Sveti Vukašin različite ličnosti. Moguće da je Vukašin bio već od nekoga čuo da je neko već izgovorio prilikom mučenja i klanja dželatu –Radi sinko (ili dijete) svoj posao(?), ali više verujem da mu se, nezavisno od prethodnog događaja u Ljubuškom , nametnuo istovetan odgovor.

To je očekivana rečenica verujućeg, smirenog pravoslavnog Srbina, koji vidi svoju neizbežnu mučeničku končinu i skori izlazak pred pravednog Gospoda.
Ozbiljni ljudi su tvrdili i tvrde da je mučenik Vukašin (kako ga je nazvao dželat, ili kako je dželata razumio Nedo Zec?) iz srpskog roda Mandrapa iz Klepaca, a koji je živeo u Sarajevu i ja verujem da je tako.
Mislim da naša crkva treba da u svoj kalendar upiše mučenika Vasu Ljubuškog, tako da bude Sveti mučenik Vaso i mučenik Vukašin i da se proslavljaju istog datuma.

Očekujem da Mitropolija dabro- bosanska da podršku za ozbiljno istraživanje života i sudbine sarajevske porodice Mandrapa, a ja lično molim da u tom istraživanju učestvujem.
Slava Bogu na svemu!

AUTOR: Milenko Jahura
7.9. 2017.

Izvor: Slobodna Hercegovina

Vezane vijesti:

Da li je Sveti Vukašin bio moguć? Iz istorije srbskog …

Samo ti dijete radi svoj posao: Sveti Mučeniče Jasenovački …

Matija Bećković: Samo ti, dijete, radi svoj posao – najvažnija …

Radi ti, dijete, svoj posao | Jadovno 1941.


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top