izdvajamo Архиве - Страница 185 од 300 - Јадовно 1941.

Аустроугарски војници воде заробљене српске жене и дјецу, The Illustrated War News, 24.11.1915. Слика је попраћена текстом под насловом: “Да ли је Аустрија поновила своје злочине над Србијом? Аустријски војници одводе заробљене српске жене“

Помор Срба у аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914 -1918.

8. октобар 2017.

Аустроугарска царевина је у Првом светском рату 1914–1918, као нико тако пре тога, масовно применила логоре за своје ратне циљеве. У Архиву Војске Србије налази се изворни документ који сведочи о броју логора и логораша на територији Аустроугарске из 1916. године. На том списку стоји да је у том тренутку било 300 логора са 64.942 заточеника, а међу њима 10 великих, док је у исто време у Немачкој било 50 логора са 39.245 заточеника. Први народ који је дошао под удар аустроугарских логора био је српски народ, и у мноштву тих логора десио им се прави помор. Чак и пре почетка Првог светског рата у њих су почели да одводе

Два записа о Дражи Михаиловићу и Де Голу

8. октобар 2017.

Легендарни вођа француског Покрета отпора против нацистичке окупације генерал Шарл де Гол (1890‒1970) никада није посетио Југославију. Де Гол је после Другог светског рата био носилац политике европског помирења и сарадње међу народима. Симболичким посетама Берлину и Москви желео је да означи престанак непријатељстава и почетак периода сарадње. Његов политички идеал била је уједињена Европа од Урала до Атлантика. Де Гол је игнорисао Тита и то је сметало југословенском маршалу. Тек последњих деценија се говори да је то било због генерала Драже Михаиловића. И данас шира јавност не зна шта је прави узрок. Два записа из два различита временска периода говоре да је између Драже и Де Гола постојало уважавање.

Игуман манастира Рукумија Симеон: 21. век је опасно време

8. октобар 2017.

Продукција “HelmCast” урадила је интервју са игуманом манастира Рукумија оцем Симеоном. – Страдамо јер смо православци, наши борци страдаше за Христа од Албанаца, усташке каме и Муслимана каже отац Симеон. – 21. век је опасно време – истиче игуман Симеон. Манастир Рукумија је задужбина Светог краља Милутина из 1300. године. Цар Лазар је у манастир Рукумија довео синајске монахе. Након Косовског Боја упали су Мађари али Синајити на челу са Мартиријем Рукумиским су одбили тај напад. Отац Симеон каже да је некад вера била јача да су људи су поштовали литургије и пост и да су болнице биле празне, да је душевних болесника било много мање, а да су данас

Кад су бојовници љубили српску заставу

8. октобар 2017.

Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне бjежали од муслиманске офанзиве На згради сjедишта Међународне организациjе Црвеног крста у Женеви (Шваjцарска) пише: „Буди тако хуман као што jе била хумана Србиjа 1885. Године”. Српска воjска jе тада кроз своjе положаjе пропустила међународни конвоj коjи jе носио лиjекове и остале потрепштине Бугарима, и сама се укључишви у акциjу помоћи земљи са коjом jе била у рату. Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

8. октобар 2017.

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!

8. октобар 2017.

На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића Тајну о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом

У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре

7. октобар 2017.

На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа /СНВ/ града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година. Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и

Холокаустом против Јасеновца

7. октобар 2017.

Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Никола Н. Живковић: Хрватски новинар и Срби из Загреба

6. октобар 2017.

Морам признати да хрватске сајтове и штампу не пратим, сем ако, са време на време, не примим неки прилог као овај, од једног мог пријатеља из Загреба. Скренуо ми је пажњу на текст, који је објављен на сајту: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Чланак је написао Виктор Иванчић. Ево што тај новинар пише о делу Миле Ломпара: «Југoслaвeнскa зajeдницa знaчилa je прeстaнaк рaдa нa српскoм културнoм интeгрaлизму. Koмунистички кoнцeпт зaдao je смртни удaрaц српскoj културнoj идejи. Koмунизaм je oдњeгoвao пoсeбaн тип ‘пoстхришћaнскoг’ чoвjeкa, чoвjeкa бeз сaвjeсти. Aмeрикaнизaм и eурoпejствo, будући дa тeжe ‘унификaциjи jaвнe свeсти’, уствaри су интeрнaциoнaлнe вaриjaнтe кoмунистичкoгa титoизмa. Хрвaтскa културa je трaдициoнaлнo нeприjaтeљскa прeмa Србимa и српскoj култури. Суживoт Хрвaтa и Србa у oснoви je нeмoгућ, a учињeн je oчиглeднo нeмoгућим нaкoн Jaсeнoвцa.» Тако почиње новинар свој текст, верујућу да је овиме дао суштину мисли Миле Ломпара. Пошто сам прочитао «Дух самопорицања», одмах ми је постало јасно да Иванчић пише неку врсту рецензије те књиге,

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

6. октобар 2017.

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Фрањо Туђман и Јожа Хорват, свједок усташких злочина

Mутнa вoдa Зринa

6. октобар 2017.

“У Зрину je oбиљeжeнa 74. гoдишњицa стрaдaњa стaнoвникa Зринa. У руjну 1943. пaртизaни су упaли у сeлo и убили 213 Зрињaнa, a мjeстo oпљaчкaли и зaпaлили. Прeживjeлe стaрцe, жeнe и дjeцу су прoтjeрaли..” Овaкo je 9. септембра у Днeвнику ХРT-a билa нajaвљeнa виjeст o хoдoчaшћу кoje je у Зрину пoвoдoм уништeњa jeднoг oд нajвeћих устaшких упoриштa нa Бaниjи у Другoм свjeтскoм рaту oргaнизовала Сисaчкa бискупиja, кojoj je нa чeлу бискуп Влaдo Koшић, кojи сe зaлaгao дa сe устaшки пoздрaв увeдe кao службeни пoздрaв у ХВ. У виjeсти кojу je oбjaвиo ХРT тачнo je jeдинo дa су пaртизaни у септембру 1943. нaпaли Зрин. Нaпaли су гa jeр je у њeму билa пoсaдa с гoтoвo 150 устaшких

Добрина Продановић оплакује сина, Факовићи 1993.

Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу (ВИДЕО)

5. октобар 2017.

Радио-телевизија Србије, у ишчекивању пресуде Насеру Орићу, емитовала је први документарни филм о злочинима почињеним над српским становништвом у средњем Подрињу. Филм “Злочин без казне” реализован је у продукцији Информативног програма РТС-а. Документарно-играни филм “Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу” кроз потресне приче сведока говори о страдању и убиствима војника и цивила – деце, жена и старих током рата у Босни и Херцеговини 1993. године. За неке од тих злочина се пред судом Босне и Херцеговине терети командант 28. дивизије Армије БиХ Насер Орић. Изрицање пресуде заказано је за 9. октобар ове године. За убиство Срба у овом подручју до сада нико није одговарао. Неки процеси су

Крестић: Велике грешке учињене због слоге и јединства

5. октобар 2017.

Академик Василије Крестић сматра да су на рачун српске историје и политике учињене велике грешке због слоге и јединства, а да је Југославија створена на погрешном схватању југословенства. Крестић истиче да је српска историографија била подређена дневној политици и прије настанка Југославије. “Силне грешке, пре свега на рачун српске политике, историје и српских личности у политици чињене су за љубав слоге, јединства и братства. Ти неспоразуми тињају век и по и повремено избијају на површину на најужаснији начин, да би били завршени геноцидом”, каже Крестић у интервјуу за београдску “Политику”. Он напомиње да су нарочито између два свјетска рата, чињени многи уступци Хрватима, и то захваљујући томе што су они

Никола Милованчев: O Србима и православној вери на просторима данашње Хрватске до XX века

5. октобар 2017.

Манастир Крка Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручjу римске провинциjе Далмациjе постоjала су броjна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљниjа археолошка истраживања наjстариjег периода боравка Срба на тим просторима. Тек у време краткотраjне Републике Српске Краjине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било jе омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручjу Книнске Краjине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручjа Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена jе РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова обjављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“ и

Континуитет геноцидног размишљања

5. октобар 2017.

Реаговања и коментари на недавни текст „Корени геноцида: Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао“ били су разноврсни и занимљиви. Начин како је овај читалац доживео тему је типичан: „Прочитао сам на ФСК текст о Анти Старчевићу. Невјероватно је колико мало се Срби баве овим хрватским идеологом и расистом. Посебно је невјероватно да се нико није запитао, прије формирања заједничке државе, са ким ми то намјеравамо да правимо државу? Ако ми дозвољавате неколико интересантних детаља. Мајка Анте Страчевића се звала Милица!? По мајци Србин, по оцу Хрват. Није ово јединствен случај у Хрвата. Други такав случај је ‘блаженик’ из Бање Луке Иван Мерц. Његова мајка је мађарска Јеврејка, а отац Аустријанац. Други ‘знаменити’