arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Стеван и Ливије Филипеско

За све деде и прадеде које нису дочекале правду

3. новембар 2017.

Прочитаjте дирљиву људску причу коjу су нам испричали потомци рехабилитованог штампара из Земуна… Када jе пролећа 2015. године рехабилитован Драгољуб Дража Михаjловић дигла се права медиjска халабука. И годинама пре одлуке суда о рехабилитациjи команданта Југословенске воjске у отаџбини у Другом светском рату судски поступак праћен jе протестима и окршаjима негдашњих четника и партизана. Једни су тврдили да jе реч о прекраjању историjе, а други о задовољењу историjске правде… Стотине новинских стубаца било jе исписано о рехабилитованом “ђенералу Дражи”, али и другим личностима из српске историjе са у старту мање “спорном биографиjом”, попут великана српске културе Борислава Пекића и Жанке Стокић, или последњег jугословенског монарха – краља Петра Другог Карађорђевића,

Улаз у логор Јасеновац

Покренути расправу о усташким злочинима у Јасеновцу

2. новембар 2017.

Свјетски јеврејски конгрес планира да покрене расправу о злочинима током Другог свјетског рата у усташком концентрационом логору Јасеновац. Угледни амерички професор права и главни савјетник овог конгреса Менахем Розенсафт изазвао је велику пажњу јавности текстом “Хрватска безочно покушава избацити из историје своје злочине у Холокаусту” објављеном у јеврејском часопису “Таблет”. Он је изразио забринутост да хрватски политички челници шаљу различите поруке зависно од тога говоре ли у својој земљи или иностранству. Розенсафт је рекао да се историјско памћење и истина не могу мијењати зависно од публике, да цијене начин на који су хрватски челници говорили о Холокаусту у Израелу, али и да су забринути да се тако не говори увијек

© Wikipedia/ Јавно власништво

Овако је говорио Тесла: Причам са муњама на матерњем језику

1. новембар 2017.

Најлепше од свега је то што открићем једне тајне у природи откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слепи и глуви за њих, рекао је један од највећих генија у историји човечанства. Интервју, који је наводно био скриван скоро 120 година, Никола Тесла је дао часопису бесмртност 1899. године, а објавио га је портал „Еншнт код“. Господине Тесла, стекли сте славу човека који се уплео у космичке процесе. Ко сте Ви заправо? — То је право питање, господине Смит и покушаћу да Вам дам прави одговор на њега. Кажете да долазите из Хрватске, из дела који се зове Лика, стеновитог краја где људи саде дрвеће и гледају звездано небо? — То је истина.

Српска насеља нападнута 31. октобра 1991

Кад су косили у Билогори

1. новембар 2017.

Према српским изворима, поменута хрватска операциjа започела jе последњег дана октобра те 1991. нападом на ТО Грубишно Поље, а имала jе ПРЕ неки дан из Завичаjног удружења “Билогора” стигло ми jе обавештење да се 31. октобра у Цркви Светог Марка у Београду одржава парастос жртвама хрватске операциjе познате под кодним називом “Откос-10”. Уз обавештење приложен jе детаљан попис и опис страдања свих жртава рата и пората деведесетих на подручjу источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. На том попису налази се 66 особа, већином српске националности и оних коjи су били у родбинским везама са српским породицама. Међу жртвама jе 41 цивил, од коjих

Слободан СтојановићФото: РТРС

Заробљеници потврдили да је дјечака убила Елфета Весели

31. октобар 2017.

У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, свједок Тужилаштва БиХ Витомир Томић рекао је да му је више муслиманских заробљеника потврдило да је дјечака мучила и убила Елфета Весели. Томић је пред Судом БиХ испричао да је са двојицом заробљених муслиманских цивила, чијих имена се не сјећа, у септембру 1992. године разговарао у Ораховцу о дјечаку Слободану Стојановићу за којим је трагао као резервни официр Зворничке бригаде Војске Републике Српске, а касније као члан општинске, па корпусне Комисије за размјену заробљеника. “Први цивил ми је рекао да је Елфета Весели масакрирала дијете, да га је мучила, тјерала га да ископа

Шесторо преживјелих Црногораца: ПЕРО, РАЈКО, ИЛИЈА (Рајков брат), ЛУКА и МИЈО, а испред њих МАРА ЦРНОГОРАЦ

Седам дана у гробници

31. октобар 2017.

Напомена редакције: Јуче, 29. октобра 2017. упокојила се у Господу Мара Козомора рођена Црногорац, једна од мученица која је након седам дана изашла жива из јаме Бикуше. Ово је њена прича коју се записао књижевник Будо Симоновић. Опијело и сахрана ће се обавити на Бежанијском гробљу у сриједу 1. новембра. Опијело ће почети у 11 часова. Покој души мученици Мари. Занимљиво jе такође да jе, чак и од оних коjа су спашена и на неки начин избjегла усташко немилосрђе, веома мало дjеце из ливањског краjа преживjело Други свjетски рат. Много их помрло jош у току рата. Стигле их посљедице страдања, покосиле болести, глад и свакоjаке друге недаће коjе су надолазиле у

Пјетро Паролин са представницима других вероисповести

Ватикан: За канонизацију Степинца причекајмо “божје време”

31. октобар 2017.

Државни секретар Свете столице Пјетро Паролин, којег је папа именовао за свог заменика, поручио је да ће канонизација Алојзија Степинца, коју Хрватска ишчекује, а Србија јој се противи, причекати “божје време”. “Божје време је савршено, стога причекајмо божје време”, одговорио је Паролин на директно питање новинара о канонизацији кардинала Алојзија Степинца. Паролин, који је јуче допутовао у дводневну званичну посету Хрватској као изасланик папе Фрање, изјавио је и да зна да су неки повезивали његов долазак са могућношћу канонизације Степинца. Објаснио је да је он дошао у Хрватску на позив кардинала Бозанића и хрватског католичког универзитета који слави своју годишњицу и притом је благословио нову велику универзитетску аулу. Рекaо је

Српска насеља нападнута 31. октобра 1991. године

26 година од злочиначке операције “Откос” хрватске паравојске, у којој су убијани и протеривани Срби из Западне Славоније

31. октобар 2017.

Данас се навршава 26 година од злочиначке акције „Откос“ хрватске паравојске у којој су чињени масовни злочини над српским цивилима на простору Западне Славоније. За све злочине осуђен је само један Хрват – Вељко Марић, који је недавно из Србије пребачен на одлслужење казне у Хрвтаску. Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на посао. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са начелником СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином.

Гдje нeстaшe устaшe

30. октобар 2017.

Oни кojимa je зaсмeтaлa фoрмулaциja сисaчкe грaдoнaчeлницe Kристинe Икић Бaничeк o кaрaктeру лoгoрa у Сиску хтjeли би дa сe спoмињe спaшaвaњe дjeцe, aли нe и oд кoгa их je трeбaлo спaшaвaти. Стoгa су пoкушaли нeгирaти дa je нa пoдручjу Сискa у Другoм свjeтскoм рaту пoстojao дjeчjи лoгoр У Сиску je 6. октобра нa сjeдници Грaдскoг виjeћa, a нa зaхтjeв СДП-oвe грaдoнaчeлницe Kристинe Икић Бaничeк, дoнeсeнa oдлукa o имeнoвaњу Пaркa Диaнe Будисaвљeвић. Нa тaj нaчин Сисaк ћe сe пoкушaти бaрeм мaлo oдужити жeни кoja je у Другoм свjeтскoм рaту сaмoинициjaтивнo oргaнизовaлa aкциjу спaшaвaњa дjeцe с Koзaрe. Нaжaлoст, имeнoвaњe ниje мoглo прoћи бeз инцидeнaтa jeр je грaдскa oпoзициja, прeдвoђeнa ХДЗ-oм, нaпустилa сjeдницу, дoк je прoтив oдлукe

kalendar-genocida.jpg

Годишњица страдања Срба из источне Билогоре

30. октобар 2017.

Нападом на ТО Грубишно поље 31. октобра 1991. године, започела jе акциjа хрватске воjске под називом „Откос – 10“. Циљ jе био ликвидирати и протjерати Србе са подручjа источне Билогоре. Малоброjне снаге ТО Грубишно поље нису успjеле зауставити напад хрватских боjовника, па jе народ поучен искуством из Другог свjетског рата кренуо у повлачење ка Босни. Комплетно становништво из 23 села и jедан броj житеља из jош 15 села напустило jе то подручjе. У колони jе било око 4 000 људи са преко 600 различитик возила. Послиjе повлачења Срба из источне Билогоре услиjедила су убиства преосталих Срба, паљење, пљачкање и минирање српске имовине. Уништене су и две дрвене православне цркве билогорског

Пјер Бинел - француски обавештајац који је Србији 1999. доставио циљеве НАТО бомбардовања

Мајору Бинелу улица на Трешњи

29. октобар 2017.

Иницијатива мештана у викенд-насељу код Београда. Др Марковић, лекар са ВМА, у свом “сокаку” поставио таблу. У Сопоту сагласни са идејом Од Трошарине старим путем ка Крагујевцу, па када се прођу сва авалска насеља, око 30 километара од центра престонице с леве стране пута је одвајање за Трешњу. Испод самог пута је језерце где су Јелисавета Сека Саблић и Бора Тодоровић снимили легендарну сцену “Ђенкине купачице” у “Маратонцима”. Када се крене асфалтом ка четинарској шумици, долази се у Улицу Пјера Бинела – француског обавештајца који је Србији 1999. доставио циљеве НАТО бомбардовања. Улица се некада звала Пут за Пландиште, али од 11. новембра 2014. на кући др Томе Марковића стоји

(Фото: Србија Данас)

Кад ће се Срби освестити

29. октобар 2017.

У споровима око рехабилитација Драже, Недића, Калабића и осталих фашиста и квислинга удружили су се и министри, и комунисти и авнојски форумаши и спремају се да од њих Србе још једном ослободе: један од њих набраја колико је Калабић побио комуниста, други вели да су му четници убили ујака, трећи исте четнике позива да стану у ред с усташама, четврти обећава да ће на суду доказати истину први пут обнародовану 20. октобра  1944 (а после небројено пута оверавану од тада до данашњег дана), пети предлаже потомцима фашиста и квислинга да крену „од врата до врата“ и да се извињавају за све оно што су њихови преци учинили недужним комунистичким кољачима.

Невесињска бригада (1993. година)

25 година од Прве митровданске офанзиве: Како је Невесињска бригада златним словима уписана у историју српског народа

29. октобар 2017.

Ове године навршило се 25 година од почетка рата у Босни и Херцеговини и од формирања Републике Српске. У рату који је трајао три и по године, у саставу Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске постојала је Невесињска бригада која је успјешно одолијевала свим нападима муслиманско-хрватских оружаних формација, успјела да одбрани Невесиње и тиме да немјерљив допринос одбрани српске Херцеговине и стварању Републике Српске. У непрекидним борбама које је бригада водила посебно се истичу двије битке које су вођене у оквиру непријатељских нападних операција о Митровдану 1992. и 1994. године. У тим биткама Невесињска бригада је извојевала блиставе побједе, чиме је обезбиједила мјесто на славним страницама српске историје. У овој јубиларној

Хрвaтскa дрскo нaстojи избрисaти свoje злoчинe

28. октобар 2017.

У вриjeмe кaдa eкстрeмнo дeсни пoлитичaри и идeoлoзи пoстajу свe oдвaжниjи, aкo нe и oтвoрeнo бeсрaмни у свojим пoкушajимa дa злoчинe прoтив чoвjeчнoсти кoje су пoчинили устaшe избришу из нaциoнaлнe историје, хрвaтскa јеврејска зajeдницa зaслужуje и пoштoвaњe и мeђунaрoдну пoдршку Вoдствo мaлe јеврејске зajeдницe у Хрвaтскoj бojкoтовало je, скупa с прeдстaвницимa српскe мaњинe, пoсљeдњe двиje држaвнe кoмeмoрaциje хoлoкaустa у 2016. и 2017. Пoкaзуjући импрeсивну мoрaлну хрaбрoст и интeгритeт, oдбиjajу приjeћи прeкo историјског рeвизиoнизмa с oдjeцимa нeгирaњa хoлoкaустa, кojи je усмjeрeн нa рeхaбилитaциjу устaштвa, хрвaтскoг фaшистичкoг пoкрeтa пoд вoдствoм нaциoнaлистичкoг диктaтoрa Aнтe Пaвeлићa, кojи je aгрeсивнo и свeсрднo убиo стoтинe хиљада Србa и дeсeткe хиљада Јевреја током Другoг свjeтскoг рaтa. Tрeнутни сукoб измeђу

Сулејман Угљанин

Угљанин би да отцепи Санџак

28. октобар 2017.

Председник Бошњачког националног већа поново подстиче сепаратизам и тражи издвајање Рашке области из Србије. Позива се на резултате нелегалног референдума одржаног 1991. године Председник Бошњачког националног већа Сулејман Угљанин поново је јуче тражио да се Санџаку да право отцепљења од Србије и прикључења некој од бивших чланица Југославије. Овај скандалозни захтев Угљанин је изнео на посебној седници БНВ одржаној поводом “Дана самоопредељења”, односно годишњице нелегалног референдума који је организован у Рашкој области од 25. до 27. октобра 1991. године. Он се и јуче позвао на резултате тог незаконитог референдума на којем је гласано за “потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака са правом прикључења једној од суседних република” и затражио од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА