arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Трибина на којој су представљене књиге Василија Крестића. (Фото: Милош Милојевић)

Две нове књиге Василија Крестића – извештај са трибине

16. децембар 2017.

У Свечаној сали САНУ одржана је, 21. новембра 2017, Трибина Библиотеке САНУ на којој су представљене две књиге академика и српског историчара Василија Крестића. На трибини су говорили Миро Вуксановић, академик и библиотекар САНУ, Софија Божић, историчар која се бави истраживањем историје Срба у Хрватској, Мира Радоjeвић, историчар и професор Филозофског факултета Универзтита у Београду и сам аутор, Василије Крестић. Миро Вуксановић је представио активности Библиотеке САНУ као и овогодишња издања академика Крестића међу којима је издвојио две представљене књиге –„Знаменити Срби о Хрватима“ и „Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину“. Прву књигу је издала Српска књижевна задруга док је другу издала Српска академија наука и уметности. Вуксановић је такође поздравио присутне академике, говорнике и госте

mira-radivojevic.jpg

Др Мира Радојевић – Павелићеве идеје нису донеле усташе у коферима

16. децембар 2017.

Велико зло коjе jе наступило у априлу 1941. године припремљено jе много раниjе. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академиjе знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне елите… Одбијајући да имају било какву везу са усташким режимом, хрватски министри и њихови помагачи у емиграцији током Другог светског рата настојали су да прошире границе Бановине Хрватске, што се у неким варијантама готово изједначавало са територијом НДХ. Све заједно утицало је на Милана Грола да у свом дневнику напише: „На чему ће зидати Хрватску! Има ли што друкчије између њих и Павелића у велико хрватовању – изван ових злочина? И не извршују ли ови њихов програм?…“ „Ко

СПЦО Чапљина и парохија чапљинска у Шематизму Митрополије из 1900.

16. децембар 2017.

Шематизам Митрополије хецеговачко –захумске, објављен у Мостару 1900. и Споменица Епархије хецеговачко – захумске из 1928. године, такође у Мостару су драгоцијена издања, којa су толико недостајала. Сачувана су и поред свих злочина над нашим народом и његовом културом, разарања, пљачки и паљевина и појавила се њихова копија на интернету у ПДФ формату. Она су важни свједоци нашег постојања и трајања на земљи на којој смо претрпјели геноцид 1941- 45, и геноцидно етничко чишћење 1992- 95. Истовремено поуздана су основа за сагледавање домашаја та два страшна догађаја. Историја наше цркве је и историја нашег народа. Из ових књига можемо да сазнамо много тога из прошлости Херцеговине, као ширег завичаја, али

У вријеме аустро-угарске окупације једина богомоља у Чапљини била је српска црква Вазнесења Господњег на десној обали Неретве

Турски дефтер из 15. вијека: Чапљина је српска земља од давнина

15. децембар 2017.

Чија је Доња Херцеговина, посебно Чапљина и околина , најбољи одговор су дали Турци када су је освојили у другој половини 15. вијека. Тај одговор је сачуван управо у првом дефтеру 1474-77.године, у попису мезри Почитељске нахије, Чапљине, Дретеља и Бивољег Брда у коме одавно не живе православни Срби: „ То су српске земље од давнина у посједу Владислава и његовог сина кнеза Херака“! Имена сељака, ратара и сточара, поменута у дефтеру су, редом, најчистија српска народна имена. Муслимана тада није било у околини изузев појединачних случајева (Битуња код Стоца и Жабица код Љубиња). ИЗВОР: СНД ПРЕБИЛОВЦИ Извор: Слободна Херцеговина

Дaнaк рaтa 1990-их: У Сисaчкo-мoслaвaчкoj жупaниjи зaбиљeжeнe 2224 жртвe

15. децембар 2017.

Дoкумeнтa je прeдстaвилa прeлиминaрни пoимeнични пoпис пoгинулих и нeстaлих с пoдручja Сисaчкo-мoслaвaчкe жупaниje кojи je нaстao у oквиру прoгрaмa Дoкумeнтовањe људских губитaкa у Хрвaтскoj 1991 – 1995. Истрaживaчки тим тoг цeнтрa зa суoчaвaњe с прoшлoшћу дoшao je дo пoдaткa дa су нa пoдручjу нajближe рaтoм зaхвaћeнe жупaниje грaду Зaгрeбу 1990-их пoгинулe 2224 oсoбe, oд чeгa 1007 Хрвaтa, 1000 Србa, 197 oсoбa нeпoзнaтe нaциoнaлнoсти, чeтири Mуслимaнa, три Jугoслaвeнa тe пo jeдaн Рoм, Aлбaнaц и Слoвeнaц. Meђу стрaдaлимa je 1634 мушкaрaцa, 581 жeнa и 29 дjeцe дo 18 гoдинa стaрoсти. Врeмeнски, нajвишe их je стрaдaлo 1991. гoдинe, њих 1025, тe 1995., 703 жртвe. Из Пeтрињe je стрaдaлo 28 пoстo стaнoвништвa, Глинe 25,

Воћин : Сећање на 40 српских цивила које су 1991. убили Хрвати

14. децембар 2017.

Данас се навршава 26 година од страдања српских цивила у Воћину и околним селима. За овај злочин хрватске војске до данас нико није одговарао.  Према попису становништва из 1991. у Воћину је живело 1569 мештана, међу којима је било 1009 Срба, 426 Хрвата и 134 осталих. Ово мало славонско место познато је као једно од највећих стратишта за време Другог светског рата, када усташе убиле више стотина цивила српске националности. Највише је страдало село Кометник где је 13-14. јануара 1942. стрељано 200 Срба. Нажалост, ови злочини над Србима су поновљени 51-у годину касније. Уласком хрватске војске у Воћин 13.12.1991. спаљена су и разорена српска села Секулинци, Хум Пустара, Горњи Мељани, Кометник, Ђуричићи…стотине

Елфете Весели, Слободан Стојановић

Свједок видио да је Елфета Весли заклала дјечака

14. децембар 2017.

Заштићени свједок Тужилаштва БиХ “С-1” рекао је да је видио када је Елфета Весели ножем пресјекла врат дјечаку Слободана Стојановића, али да није видио када је испалила један или два хица из пиштоља који му је прислонила на главу. У наставку суђења Елфети Весели и Сакибу Халиловићу за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, овај свједок је путем видео-линка из Београда описао дешавања која су претходила овом стравичном чину. На почетку данашњег рочишта, свједок је рекао да је са око 100-120 припадника јединице Фикрета Мустафића Шиптара у јулу 1992. године кренуо из Церске на акцију у Каменици да би “ослободили подручје, да би из Сребренице изашла

Генерал Бајић: Борили смо се против оружане побуне у Хрватској

14. децембар 2017.

Генерал Љубомир Бајић, један од шесторице официра против којих је хрватска полиција поднијела кривичну пријаву због ваздушног напада на Банске дворе у Загребу 1991. године, изјавио је да се Хрватска тада дигла на отворену оружану побуну, а да је он као професионални официр школован за одбрану своје земље /СФРЈ/. “Моје командно гесло током војне каријере било је да се ‘змија бије равно у главу’”, рекао је Бајић, који је у то вријеме био командант Петог ваздухопловног корпуса. Он је за “Вечерње новости” рекао да није уплашен што из Загреба траже да буде притворен, наводећи да има пуно повјерење у државне органе Србије. “Наравно, обавезан сам и радо ћу дати све

Ненад Антонијевић

Александар Живковић: Потискивана историја о страдању Срба и Јевреја на Космету 1941–1945.

13. децембар 2017.

Приказ књиге др Ненада Антонијевића „Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини“, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 628 страна (штампа: Графопринт, Горњи Милановац) У оквиру плодне издавачке делатности Музеја жртава геноцида (само у последње четири године 26 књига, часописа и зборника радова, самостално или као саиздавачи, као и два документарна филма), најновија књига излази у оквиру библиотеке: „докторске дисертације“. Издање Музеја жртава геноцида под називом „Косово и Метохија 1941–1945: Ратни злочини“ др Ненада Антонијевића, историчара и музејског саветника у истом музеју објављено је крајем 2017. године. Основа најновијег издања је докторска дисертација која је одбрањена пред комисијом на катедри за Историју Југославије на Филозофском факултету у Београду 19. маја 2016.

За кога ради др Милорад Пуповац?

13. децембар 2017.

Не знам прецизно, и баш у детаље, зашто су у Загребу, на тргу (за)палили лист српске националне мањине „Тједник Новости“  (Сведок је осудио тај вандалски чин!), али сад, кад сам, пре неки дан, прочитао текст „Доживотни Младић“, новинара Ивице Ђикића (некадашњег ратног извештача Хрватске, књижевника и уредника угашеног „Ферала“ из Сплита, „Нашег листа“ из Ријеке и сарадника других новина из „лијепе наше“, данас угледног члана редакције тједника Новости, у тједнику српске националне мањине у Хрватској (финансиран већим делом из прорачуна Хрватске, али и (мањим) делом из Србије, приде уз подршку Савјета за националне мањине Владе Републике Хрватске, National  Endowment for Democracy) својим антисрпским, антицивилизацијским ставом, извртањем чињеница и злурадошћу…) нисам

Print Screen YouTube

Ракетирање Банских двора: Кривичне пријаве против шест особа

13. децембар 2017.

Хрватска је данас, 26 година након рата, објавила крај истраге о ракетирању Банских двора на основу које је, како је саопштено, поднето шест кривичних пријава Хрватска је данас, 26 година након рата, објавила крај истраге о ракетирању Банских двора на основу које је, како је саопштено, поднето шест кривичних пријава, против пет држављана Србије и једног држављана Хрватске, који се терете за ратни злочин против цивилног становништва и убиство у покушају високих државних представника. Како се осумњичени не налазе на територији Хрватске за њима ће, како је најављено, бити расписане потернице, а тражиће се и одређивање истражног затвора. На конференцији за новинаре Директората полиције говорили су начелник Управе криминалистичке полиције

Стеван Костић

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

13. децембар 2017.

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the “mountain of dead in the plains of Slavonia”, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

Сплит

Шкорић: Срба има 1,5 одсто, па их не морамо запошљавати

13. децембар 2017.

У сплитском Градском вијећу легализован је шовинизам, а лица српске националности нарочито су непожељна, наводи дио хрватских портала. Одбијање да се лице које употребљава екавицу постави на мјесто директора балета Хрватског народног позоришта /ХНК/ у Сплиту, само је наставак шовинистичке политике. Историчар Драган Марковина напомиње да је предсједник градског ХДЗ-а Петар Шкорић недавно био посебно погођен гостовањем српских писаца у градској библиотеци. Шкорић је био и против запошљавања једне особе у јавну службу због њене националности, објаснивши то чувеном реченицом да “у Сплиту живи само 1,5 одсто Срба, па их град не мора запослити”. “Све наведено упућује на закључак да је право лице ХДЗ-а управо тај милитантни национализам, док им

ВИДЕО: Филм “Пакао Независне Државе Хрватске”

13. децембар 2017.

Документарни филм “Пакао Независне Државне Хрватске”, снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, доступан је и на сервису You Tube. Овај документарац садржи до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Taj важан филм режирао је Драган Ћирјанић. Сценариста, в.д. директора Музеја Проф. др Вељко Ђурић Мишина, објашњава да је филм, који траје 88 минута, подијељен у два дијела – први приказује историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима и акцији Диане Будисављевић како би их спасла. – Филм приказује историјат идеје о фалсификатима хрватске повијести на основу српске историје – оцјењује Ђурић.

” К О Л О Н А “

13. децембар 2017.

Било је то давне деведесетпрве 13. децембар и зима стеже а српска колона низ цијели Папук са узнемиреним народом се растеже. Сви иду некуд у непознато и ко зна куда и до када, натоварени понеким стварима а у души им немир влада. Напустили огњишта своја наредио је тамо неко, ал` куда и до када нико им није рек`о. Аута, трактори и камиони пролазе кроз беспућа Папука, неки се преврћу а неки стају ни на половини, непознатог пута. Стравичан призор, рек`о би неко кад би погледао све са стране, ал` је наредба таква била да не смије нико да остане. Ја нисам била у тој колони ал` су родитељи мој били,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА