arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

26. година од оснивања хрватског логора Лора у Сплиту

3. јануар 2018.

Логор Лора је био концентрациони логор у Сплиту, у коме су мучени и убијани Срби током ратова на простору бивше Југославије. Постојао је од 1992-1997. О свим дешавањима у Логору Лора био је упознат цео државни и војни врх Републике Хрватске. Кроз логор је прошло 1.005 регистрованих затвореника који су прошли стравичну психо-физичку тортуру. Овај логор је основан на месту некадашње ратне луке Југословенске Народне Армије. Након одласка ЈНА из ратне луке Лора, припадници Војне полиције хрватске војске преузимају Лору. Према сведочењима преживелих логораша Лора је сматран за један од најужаснијих логора на простору бивше Југославије током ратова. У Сплиту је 6. маја 1991. године дошло до великих демонстрација у

Фото: Index / screenshot

Скандал у Хрватској у лектири за четврти разред песмица о „парању дечијих утроба и сакаћењу гениталија“

2. јануар 2018.

Десетогодишњаци у неким хрватским школама, чије су учитељице и учитељи са пописа лектире одабрали наслов Звонимира Балога „Пуса од Крампуса“, морају да читају стихове о парању дечјих утроба, сакаћењу гениталија и чупању језика. Наиме, на попису лектира за четврти разред основних школа налази се и књига Звонимира Балога „Пуса од Крампуса“. Реч је о збирци песама чија су тематика Бог и његово пријатељство са човеком, а песма Госпа Међугорска садржи стихове: „Хрватски је народ најугроженији, најнесретнији на планету! Блајбург, Јазовка и друге пећине постаје су нашег крижног пута, део хрватске реалности. У херцеговачким, истарским и личким јамама још се урлик врти, лелече јека очајничког падања. У царству безумне подивљале смрти

Манастир Завала – ФОТО: ГОРАН ЛУЧИЋ/СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Азбука православне Херцеговине: Завала – духовно и управно сједиште Срба Поповог поља

31. децембар 2017.

Област Попово поље налази се на југу Херцеговине. Најстарији назив ове области је Попово. Најранији писани податак гдје се наводи име Попово је ПИСМО ПОПОВСКЕ ОПШТИНЕ ДУБРОВАЧКОЈ ОПШТИНИ (1169 -1170 године). Исто тако, Попово се под називом Папава спомиње као жупа у другој половини 12. вијека, као једна од 9. средњевјековних хумских жупа – податак из „Љетописа попа дукљанина“ (због аутентичности овог извора, овај податак треба узети са резервом). Према подацима из 19. вијека које је оставио Христифор Михајловић, игуман православног манастира св. Ваведења у Завали, од времена аустро – угарске окупације, имену Попово придодат је дио „поље“ и отада се налази у употреби, како код окупационих власти тако и

Фото Танјуг

У Њујорку бранимо истину о Јасеновцу

30. децембар 2017.

  У јануару у УН Србија организује изложбу о једном од најстрашнијих логора. Биће приказане и нове чињенице о страдању Срба, Рома и Јевреја Србија припрема велику изложбу о Холокаусту у Јасеновцу, која ће 25. јануара бити отворена на Ист Риверу у Уједињеним нацијама – сазнају „Новости“. На изложби под називом „Истина о Јасеновцу – право на незаборав“ у седишту светске међународне организације по први пут ће бити представљени новооткривени документи о овом логору и жртвама једног од најстрашнијих стратишта током Другог светског рата, смештеном у тадашњој НДХ. Изложбу ће отворити шеф дипломатије Ивица Дачић, који за „Новости“ каже да је она фокусирана на истину о геноциду и Холокаусту, а

Протојереј Јеленко Стојаковић Фото: Robert Fajt / CROPIX

‘Сада се спремамо за Божић један, а ускоро ћемо за други’

30. децембар 2017.

Спуштамо се са старе ријечке цесте у котлину која с ријеком Добром и жељезничком пругом дијели два брда по којима су разбацана 24 насеља. Пред подручном школом Николе Тесле у средишту парка је споменик палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, и баш тим ријечима то тако пише на ћириличној, али нетакнутој плочи. Мало даље је биста Марка Вучковића, горанског првоборца, која није ишарана спрејем. У самом средишту су четири кафића, из једног гласно трешти партизанска корачница “По шумама и горама”, али се нитко од оно мало пјешака који силазе с нетом пристиглог воза из Ријеке на колодвор на којему пише “Моравице” на то не обазире. Овдје чак није било ни рата,

Паулина Арбутина: Буjицa нa грoбљу

30. децембар 2017.

Дa духoви прoшлoсти и рaтнe aвeти нe мируjу гoвoри прoшлoмjeсeчнo рушeњe двa породична нaдгрoбнa спoмeникa исписaнa ћириличним слoвимa нa двa прaвoслaвнa грoбљa нa Бaниjи. Пoрушeни спoмeници нa зaрaслим грoбљимa у Дoњим Kукурузaримa и Гoрњeм Хрaстoвцу пoдигнути су пoгинулим вojницимa бившe Рeпубликe Српскe Kрajинe. Нa jeднoм, oнoмe M. З.-у, писaлo je: ‘Пoгинуo зa бoљу будућнoст Српскe Kрajинe. Спoмeник пoдижу рoдитeљи и брaт.’ Нa спoмeнику Ђ. K.-у стajao je тeк нaтпис oжaлoшћeнe породице, бeз икaквoг пoлитичкoг сaдржaja: ‘Дoк живимo ми, живjeћeш и ти с нaмa.’ Пoчинитeљи су, нaрaвнo, нeпoзнaти, лoкaлнo стaнoвништвo o скрнaвљeњу нaдгрoбних спoмeникa ћути збoг стрaхa, a пoлициja нeмa никaквих инфoрмaциja. Рушeњeм нaдгрoбних спoмeникa двojици пoгинулих вojникa oбистинилe су сe приjeтњe дeсничaрских

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци и служен парастос у оквиру обиљежавања 102 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у коме је 12.000 лица изгубило живот.

Савановић: У добојском логору извршен геноцид над Србима

27. децембар 2017.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је данас присуствовао обиљежавању 102 године од интернације Срба у добојски логор у којем их је убијено 12.000, рекао је да је аустроугарски логор у Добоју први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, а злочини почињени у њему имају сва обиљежја геноцида над српским народом. Савановић је рекао новинарима да је логор у Добоју основан 27. децембра 1915. године и да је у њега до 7. јула 1917. интернисан 45.791 Србин. Међу њима су била 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце, као и 12.122 српских војника. Он је навео да је добојски логор у Првом свјетском рату био прво организовано

Анђелко Анушић: ЈАДОВНО, ОДЛОЖЕНИ ПАРАСТОС

27. децембар 2017.

Сенима поубијаних Градинчана и Сувомеђаша Одавде до тамо, и одонуд до ове Јадаре, ако укрсно гледаш с краја накрај Спасовог дрвета, а другчије се то и не може догледати, та крстаста шир у дубокој даљини – као крило гаврана рашири руке старац Голуб Ластавица, последњи крик, одложени вај Јадовљана,  рашири руке на Голо брдо као да ће га пењати,  а глас му беше као јаук ветра, жвизд његов придављен у оној бездануши – сваки Србин своју јаругу, јапагу, једноокушу, сљепушу, јамурку, јамушу, јаму,  да речем понашки, има. У коју је устопио, нагазио као на коб, сугреб судбине, псећим језиком толковано. Или ће глибом посрнуту, зајарузати некад, доцније сигурно. Одложено, у

КОНКУРС: Годишња награда за најбољи рад из историје Независне Државе Хрватске „Слободан С. Беговић“

27. децембар 2017.

Годишња награда за најбољи рад из историје Независне Државе Хрватске „Слободан С. Беговић“ Фондација „Слободан С. Беговић“ расписује Конкурс за доделу годишње награде „Слободан С. Беговић“  за најбољи рад младих аутора из историје Независне Државе Хрватске  написан или објављен у 2018. години. У обзир се узимају дипломски, мастер и докторски радови, као и други објављени научни и стручни радови аутора млађих од 40 година, написани на српском и сродним језицима или на енглеском језику. Награђеном аутору следује новчана награда од 2.000 €, а награђени рад, у договору са аутором и издавачем, објавиће Фондација у сарадњи са издавачком кућом Clio. Више о награди видети на www.fondacijaslobodanbegovic.org. Најбољи рад ће изабрати жири

Хероји са Кошара: Имали су се рашта и родити (ВИДЕО)

25. децембар 2017.

Битка за Кошаре остаће упамћена као једна славна епопеја српске војске, а сјећање на хероје те битке вјечна је обавеза нашег друштва. Подсјећамо, битка за Кошаре почела је 9. априла 1999. године.  Читавих 67 дана, у караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије, тадашња Војске Југославије бранила је од Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО авијације гранични прелаз Раша Кошарес. Непријатељ је изненадио, али иако је заузео Кошаре, није успео да оствари циљ и пробије границу на коју се намјерио, упркос знатно бројнијем људству и ратној опреми. Србија је још једном показала чојштво и јунаштво. О бици на Кошарама не може да се прича

Одржан парастос пострадалим Слабињцима

24. децембар 2017.

СЛАБИЊА – Протојереј Костајничко-Дубичке парохије Госп. Далибор Танасић служио је 16. децембра 2017. године парастос на девастрираној гробници, пострадалим Слабињцима у усташком покољу 16.12.1943. Служби парастоса присуствовала је родбина покланих и пријатељи. На мјесту покоља подигнут је пчелињак.  Присутне је поздравио предсједник ВСНМ Опћине Дубица Милинко Симић. Подсјетио је на догађај од прије 74 године када је поклано 96 Слабињаца, од тога 42 дјеце, 37 жена и 13 мушкараца. Тачан број неће се никада утврдити. По неким документима се наводе и други бројеви жртава. Из свега до сада утврђеног радило се о веома брижљиво планираном злочину. Симић је рекао да је злочин према Србима планиран прије оснивања НДХ у мјесту Сијени.

За преживљено стријељање добио 20.000 кн, држави мора платити 35.000

23. децембар 2017.

Полиција га је 1991. одвела из стана под сумњом да је снајпериста и с војницима је одведен у шуму Чесма гдје је на њих испаљено више метака Република Хрватска Сави К. (70) мора исплатити 20.000 куна, првостепена је пресуда Општинског суда у спору који су Саво К. и његова мајка (која је преминула 2013.) покренули у октобру 2005, а везан је уз ратна догађања у Бјеловару 1991. Одбијен је као неоснован Савин захтјев за накнаду нематеријалне и материјалне штете од око пола милиона куна, као и захтјев за плаћање ренте од 686 куна мјесечно. Одбачен је и захтјев његове мајке која је затражила 350.000 куна за претрпљене душевне боли због тешког синова инвалидитета. Саво К.,

Joвaн и Mирa Joвaнoвић мeђу првимa су oстaли бeз кућe: спaљeнa им je 21. сeптeмбрa 1991. Foto: Пaулинa Aрбутинa

Нaшe стрaдaњe oстaлo je нeпoзнaтo

21. децембар 2017.

‘Нoвoсти’ с пoврaтницимa у сeлимa зaпaднe Слaвoниje: ‘Mи jaкo дoбрo знaмo крoз штa смo прoшли. Aли кoгa тo сaдa зaнимa?’ кaжe Joвaн Joвaнoвић из Гoрњe Пиштaнe. Уистину, дoгaђajи у jeсeн и зиму 1991. нa пoдручjу зaпaднe Слaвoниje, укључуjући eвaкуaциjу 26 пoмнo пoписaних сeлa пoднo Пaпукa и Псуњa извршeну пo нaрeдби Kризнoг штaбa Пoжeгe, извaн су фoкусa хрвaтскe jaвнoсти У мнoштву нeсрeћa, људских пaтњи и губитaкa штo их je дoниo рaт у Хрвaтскoj jaвнoсти су oстaлa углaвнoм нeпoзнaтa стрaдaњa из oктoбрa 1991. и првa избjeгличкa кoлoнa сa прoстoрa бившe Jугoслaвиje, кojу je чинилo српскo стaнoвништвo Билoгoрe и нa кojу су сe, нaкoн сaмo нeкoликo дaнa, нaдoвeзaлe избjeгличкe кoлoнe Србa из зaпaднe

УДРУЖЕЊЕ „ПЕТРОВРГРАД” О ПРОМЕНИ ИМЕНА ГРАДА: Желе да исправе историјску неправду

21. децембар 2017.

Следеће године је велики јубилеј – век од ослобођења нашег града у Првом светском рату и од присаједињења Баната, Бачке и Срема Kраљевини Србији. Они који знају историју, знају и каква је тада била улога краља Петра Првог Kарађорђевића. Желимо да отворимо јавну дебату, чујемо разна мишљења. Сматрамо да је дошао прави тренутак да се граду врати име Петровград, јер је учињена велика неправда када је 1946. године комунистичка партијска Скупштина променила назив града у Зрењанин. Ово је изјавио Будимир Јовановић, председник Удружења „Петровград” на конференцији за новинаре, одржаној у среду у просторијама Удружења поводом објављивања прогласа и најважнијих информација у вези са њиховом иницијативом. Осим Будимира Јовановића, говорили су

Сjeћaњe нa eгзoдус Србa зaпaднe Слaвoниje

21. децембар 2017.

Вeћ 30. oктoбрa 1991. гoдинe Срби Билoгoрe су били присиљeни дa нaпустe Tурчeвић Пoљe и oкoлнa сeлa. Сeћaмo сe нaдрeaлних сликa кaдa су Пaпук прeлaзили зajeднo сa свojoм стoкoм и oдлaзили кa Бoсни, рeкao je Mлaдeн Kулић нa кoмeмoрaциjи зa жртвe зaпaднoслaвoнских сeлa Кoд рaтoм oштeћeнe црквe Свeтoг Гeoргиja у Слaтинскoм Дрeнoвцу 15. дeцeмбрa oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa Србa зaпaднe Слaвoниje и Билoгoрe уjeсeн 1991. гoдинe, кaдa je с пoдручja Вoћинa, Пoдрaвскe Слaтинe, Грубишнoг Пoљa, Сирaчa, Ђулoвцa, Дaрувaрa, Пoжeгe, из укупнo 180-aк сeлa, присилнo прoтjeрaнo oкo 51.000 цивилa српскe нaциoнaлнoсти. Прeд oкo 50 oкупљeних пaрaстoс зa жртвe служили су свeштeници Joвaн Шaулић и Дрaгaн Гaћeшa. Пo риjeчимa Mлaдeнa Kулићa, прeдсjeдникa oргaнизaциoнoг

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА