Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом “О називу језика у прошлости Хрватске” показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. “Овом књигом показујем и да се у Хрватској брише српско име и ради на томе да Срби не буду Срби, већ православни Хрвати у политичком погледу”, рекао је Крестић новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице “Добрица Ерић” из Београда. Крестић је уочи промоције рекао да његова књига говори о српско-хрватским односима у цјелини, наводећи

Српски историчар академик Василије Крестић рекао је за Срну да се у његовој студији “О називу језика у прошлости Хрватске”, која ће сутра бити представљена у Бањалуци, говори о великохрватској идеји да се створи велика Хрватска и јединствен хрватски народ, а присиле Срби да изгубе своје име и идентитет и постану “православни Хрвати”. “Ту се види једна агресивност, нападна и безобзирна политика, сурово притискање Срба да се одрекну свог идентитета. Ту су корени не само великохрватске политике, него и геноцида. Ако нећете да се приклоните таквој политици, ми ћемо нације довести до таквих резултата које желимо да постигнемо таквом политиком”, рекао је Крестић. Крестић је нагласио да је кроз документацију,

Пише: Чанковић Дане  Смрт Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде. Када су млади људи прије 50-ак дана, вјерујем спонтано и самоиницијативно, најавили скупове „Правда за Давида“, тражећи разоткривање истине у вези смрти Давидове, помислих, ето наде за српски народ. Ова трагедија и случај „Правда за Давида“ освијетлио је наше друштво и можда најавио преломне догађаје. Он је и опомена за родитеље да брину за своју дјецу. Када се деси трагедија, онда умиривање савјести може нас одвести на погрешан пут. За све нас то је опомена и мотив да изграђујемо

Усташе су за дио хрватске јавности постале “романтичне хрватске патриоте и борци за хрватску државу”, а борце против фашизма нико не помиње, упозорава хрватски историчар Хрвоје Класић. “По ко зна који пут успјели смо учинити све супротно ономе што би требало бити нормално и логично”, истиче Класић. Он наглашава да су проглашени “непријатељима” младићи и дјевојке који су дали животе у борби против окупације, расних закона, концентрационих логора, масовних убијања и протјеривања. “Умјесто да својим примјером представљају узор младима у Хрватској и широм Европе, почетком деведесетих су поново, као и педесет година раније, проглашени непријатељима, а на усташе се гледа као на романтичне борце за Хрватску”, истиче хрватски историчар. Да