Скочите на садржај
Са нама је у Плашком, код Шаранове и Катине јаме као и у Смиљану, био и професионални фотограф Никола Зајц. Захваљујући њему, за чување успомене на наше ходочашће у Лици, добили смо заиста лијепе и вриједне фотографије. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. јула 2016. године.
Пре 77 година, 6. јуна 1941, у Ливну и околини отпочео је усташки погром над Србима, један од најстравичнијих геноцидних злочина које је починила солдатеска бојовника Анта Павелића. Не толико по броју жртава, иако је од тада па за непуна два месеца потом, а посебно 30. јула и 2. августа, на Огњену Марију и Светог Илију, колико је до сада, по имену и презимену утврђено, побијено 1.587 Срба, углавном нејачи, међу њима и више од 400 деце млађе од десет година, ови злочини остају за памћење по зверствима и бестијалности коју су усташе испољиле, бацајући углавном живе жртве у јаме безданице и остављајући их да ту данима скапавају у најстрашнијим
Билогорски презименик као докуменат о отетом завичају Билогорски презименик аутора Ранка Раделића шеста је по реду књига у Библиотеци Задужбина Завичајног удружења Билогора и по много чему јединствена. Она представља први, у највећој мјери потпуни преглед српских презимена вијековима присутних на некој компактној историјској и географској цјелини. Источна Билогора покрива око 700 км2 и шездесетак насеља која су се до 1991. године налазила у четири општине: Вировитици, Грубишном Пољу, Ђурђевцу и Бјеловару. По првом службеном попису становништа у Хабзбуршкој монархији 1857, Срби овдје имају апсолутну већину која се постепено топи масовним и планским досељавањем сиромашнијег слоја становништва из залеђа по укидању кметства 1948. и Војне крајине 1871. Танку већину од
Из листа „Данас“ преносимо полемику о генералу Милану Недићу и о томе да ли је његова власт „активно учествовала у решавању јеврејског питања у Србији“ Радосав Туцовић: Недићева влада активно учествовала у решавању „Јеврејског питања“ у Србији Историчар Радосав Туцовић о колаборацији Специјалне полиције са нацистима у Другом светском рату, за Данас Сва петорица злогласних шефова Специјалне полиције у време нацистичке окупације Југославије од 1941. до 1944, Божидар Бећаревић, Светозар Вујковић, Илија Паранос, Радислав Грујичић и Никола Губарев, добровољно су сарађивали са нацистима, односно са Гестапоом, закључак је мастер рада историчара Радосава Туцовића, под називом „Колаборација у Другом светском рату на примеру сарадње водећих личности Специјалне полиције са Гестапоом (1941-1944)“
Љубињски срез Ужас Капавичке јаме Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. јуна 2016. године. Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских
“Оци Југославије” Тито и Кардељ покренули су 1968. пројекат уставноправне реформе федерације који ће завршити 1974. доношењем новог, у бити конфедералног Устава. Биланџић, хрватски комунистички политичар и историчар, један од најближих сарадника Фрање Туђмана, у својим записима утврдио је да му је Кардељ лично, у јеку Хрватског прољећа, рекао да су се Тито и он договорили да иду у “раздруживање” Југославије У првоме дијелу свог чланка о Душану Биланџићу, објављеном у прошлом броју Глобуса, споменуо сам Биланџићев фељтон, под насловом “Тито и распад друге Југославије”, објављен, у 12 наставака, у Јутарњем листу од 26. априла до 9. маја 2011. (по првобитним замислима, требао је бити штампан и као засебна књига), и
Овог јуна навршава се 77 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Сајковић, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Сајковић у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и
Предсједник приједорског Градског одбора СНСД-а Саша Бурсаћ изразио је забринутост што нико не реагује на одржавање скупа под називом „Дан бијелих трака“, са већ препознатљивим антисрпским наступом, који бошњачке невладине организације организују у Приједору већ шесту годину. Он је на данашњој конференцији за новинаре подсјетио да бошњачке невладине организације овај скуп организују 31. маја. „Сматрамо да је у интересу грађана и јавности да буду упознати о ставу Градског одбора СНСД-а о овом питању и да грађани Приједора знају шта се у нашем граду дешавало 1992. године и колико је лажна данашња пропаганда у вези са обиљежањем `дана бијелих трака`, али сада је неопходно да се и шира јавност упозна са
У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 20 Срба убијених током 1995. године у оружаним сукобима у бившој Југославији, саопштено је из Комисије за тражење несталих Србије. Методом ДНК анализе, у присуству чланова породица жртава, идентификовани су посмртни остаци лица ексхумирани на подручју Глине, Задра, Врбовљана, Шаша, Слуња и у Шњегавићу. Сахране посмртних остатака жртава биће обављена у складу са жељама породица, саопштено је из Комисије за тражење несталих Србије. У саопштењу је наведено да је овом идентификацијом, након једногодишње паузе, настављен процес идентификација жртава српске националности, страдалих у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ током 1995. године, чије породице живе у Србији, што је
Вечерас је Удружење грађана „Јадовно 1941“ у Дому културе организовало пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“, којем је претходила изложба фотографија под називом „Тамо гдје праведници почивају“. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића и изложба умјетничке фотографије младог бањалучког професионалног фотографа Николе Зајца, који су вечерас представљени дубичкој публици, на нов начин обрађују страдања Срба у комплексу стратишта Јадовно, гдје су српски цивили бацани у крашке јаме и убијани. „ На овим фотографијама и у филму нема неких тешких и оптерећујућих сцена , измрцварених тијела , србосијека, ножева , јер смо покушали ову тему подићи на један виши културолошки , универзалнији ниво са кога ће младима
У невесињском срезу напад усташа на село Доњи Дрежањ и први оружани отпор Срба Злочиначка оргија Фрање Судара је 3. јуна намјеравала да у Доњем Дрежњу понови масакар над Србима какав је претходног дана извршила у Удрежњу. Али, вијест о покољу у Удрежњу се већ била раширила јер су кољачи то бучно прославили у невесињском хотелу и кафанама најављујући нови покољ у Доњем Дрежњу. Међу мјештанима овог села прорадила је устаничка крв предака из старих невесињских буна. Правилно су процјенили да без отпора, Србима нема опстанка у НДХ. Дочекали су усташе паљбом из 40 пушака. Отпор су предводили солунски добровољац и носилац Карађорђеве звијезде Томо Ивковић и подофицир Обрен Ивковић.
На свим локацијама комплекса „Јадовно“, укључујући и логор „Слана“, пригодна спомен-обележја да постави Република Хрватска и да се побрине да она ту и остану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. јуна 2012. године. Пре три дана, у недељу, 24. јуна 2012. одржана је комеморација жртвама комплекса усташких логора „Јадовно“. Почев од 2009. године редовно се одржавају те комеморације, а пре тога мало је ко помињао те логоре и њихове жртве. Мало је људи, чини ми се, уопште и знало за њих. И данас се ретко помиње стравична подружница „Јадовна“ – логор „Слана“ на острву Пагу. Због туризма, ваљда? Ове године,
Поштовани добротвори, За теренски рад удружења у протеклих осам година користили смо породичне аутомобиле који нису возила за захтјеван терен и омогућавају само ограничен приступ у потрази за крашким јамама на Велебиту, Лици и Босни. Лада Нива 4×4 је возило које може задовољити а има најповољнију цијену. Тај аутомобил данас има савременији мотор, више не троши као некада, фабрички му уграђују плинску инсталацију и апсолутно одговара за наш теренски рад. Главни заступник Ладе за БИХ, наш добротвор, господин Жељко Ћејић, одобрио нам је максималан рабат, потпуно се одрекавши своје зараде. Захваљујући доброчинству Срба из Србије, Републике Српске и српске дијаспоре, од 06. марта до 05. априла 2018. сакупљен је пуни
У ауторском тексту за „Новости“ о страдањима у 20. веку. Све упорнији захтеви за ревидирање броја убијених Срба Пажљиво пратимо све чешће, понекад и срамотне лицитације око обима српских страдања у прошлим ратовима и окупацијама током двадесетог века: Јасеновцу, Јадовном, Старом сајмишту, „Бљеску“, „Олуји“ и многобројним стратиштима на просторима некад заједничке државе. Све је упадљивија жеља да се обезвреде српске жртве и узроци њиховог страдања. На нешто слично смо у доброј мери огуглали у претходним деценијама. Али, то је било време кад су се на другој страни налазили представници народа и националних мањина које су прикривале свој допринос српској трагедији. Нажалост, данас се појављују и лица српске националности која своју
«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом». Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. «То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да „Колона сјећања“
Градоначелница Сарајева Бењамина Карић јуче је на Казанима, јами подно Требевића, заједно
ДИЦ “Веритас” подсећа да се навршава три деценије од првог великог егзодуса
Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад?
Оно што није приказано на изложби а требало је јесу катастрофални резултати
Да ли је за Србе, ма где да су, дозвољено незнање о
„Није нам ни 90-их година било лако са српским национализмом. Сада предлажу
Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију
Морам признати да нисам задовољан односом интелектуалне елите у Србији према питању
У Свечаној сали Дома Војске Србије, у четвртак 11. новембра 2021. године
У Глини, у Хрватској, данас је почела обнова спомен-костурнице гдје се налазе
Традиционално, на Митровске задушнице, у суботу је у цркви Светог Саве на
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
