arrow up

Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште. „Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило“, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија

Предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања “

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у недјељу 30. септембра у 11 сати, биће одржано предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања“ аутора Александра Дикића. Књига „Хрестоматија српског страдања“ описује страдање српског народа кроз ратове који су вођени у 18. и 19. вијеку са историјским паралелама догађаја из 20. вијека. Лајтмотив је несналажење и лаковјерност српског народа током великих ратних игара, што је резултирало да будемо објекат историје и да као такви страдамо зарад интереса моћних сила. Књигу је објавила издавачка кућа Бернар, а рецензенти су драматург Рајко Ђурђевић и историограф Радован Калабић. Александар Дикић је рођен у Нишу 1978. године. По занимању је љекар субспецијалиста, клинички токсиколог. Води

ГИДЕОН ГРАЈФ, ИСТОРИЧАР: Успостављање конц логора не везује се за Немачку, прве логоре основали су Британци!

„Вили Брант се суочио са прошлошћу и 1970. године је клекнуо у варшавском гету у име Немачке. Немачка се суочила са својом прошлошћу и наставила са нормалним животом након денацификације и мирења са народима и државама. Она је данас предводник Европе и четврта економска сила на свету. Тако и Хрватска треба да се суочи са својом усташком прошлошћу и настави даље.“ Ово у интервјуу „Искри“ каже реномирани израелски историчар проф. др Гидеон Грајф. Грајф је водећи истраживач Института за Холокауст „Шем Олам“. Јавности је познат као актер судског процеса једном од престарелих нацистичких злочинаца, иначе чувара из Аушвица, на којем је наступао као вештак. На ово суђење позван је као експерт

Спорни име и статус Сајмишта

Нема сагласности о изради спомен-комплекса, Јевреји имају највише примедаба на предложени пропис. Траже да закон буде специјалан, да се комплекс зове „Сајмиште“ и да над њим ингеренције има Влада. Ни четврта верзија закона о Старом сајмишту, за коју се још колико прошле недеље нагађало да би могла бити коначна, није наишла на сагласност свих чланова Комисије за Сајмиште. Како сазнајемо, велике примедбе имају представници јеврејске заједнице, као и чланови комисије проф. Милан Кољанин, историчар и Веран Матић, председник Управвног одбора Фонда Б 92. Јучерашњи састанак Комисије је отказан, јер је председник, владика Јован Ћулибрк, хитно отпутовао у Израел, а представници јеврејске заједнице су прослављали велики празник Сукот. -Наше сугестије, које

Србе нико није питао за југословенски експеримент, а он се показао фаталним за српске интересе

Протеклих дана, низом углавном скромних скупова, обележавана је стогодишњица пробоја Солунског фронта.  Значај тог догађаја из ране јесени за Србе – како у двема окупираним краљевинама тако и у хабзбуршким земљама – био је уистину немерљив. Са војног становишта, указао је на значајну улогу једног „периферног“ ратишта у убрзању колапса непријатеља на кључном, конкретно западном фронту. У стратешком смислу, оно шта Британцима није успело амфибијском операцијом на Галипољу 1915. успело је Савезницима на балканском фронту септембра 1918. У реализацији тог задатка српска је војска одиграла одлучујућу улогу. На политичком плану, пробој фронта у Македонији огледао се током јесени 1918. у драматичним збивањима широм аустроугарских земаља. Као плод муњевитог продора српских

Настављено суђење за злочине над Србима у Орашју

Пред Судом БиХ настављено је суђење десеторици припадника командних структура ХВО-а, војне полиције и полиције у Орашју, оптужених за злочине над Србима у том граду 1992. године. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они се терете за прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту

ДСС: Пуповац је изнио низ лажи, а политичка клима према Србима у Хрватској је све гора

Додају и како је Пуповац свој политички положај градио новцем намијењеним за рјешавање проблема српске заједнице и неупитно је да он има велики утјецај у хрватском друштву. Након гостовања предсједника СДСС-а Милорада Пуповца у емисији Недјељом у 2 огласио се и Главни савјет Демократског савеза Срба. Они тврде како је Пуповац том приликом изнио „низ лажи након објављеног прилога у коме су се бивша потпредсједница СКД „Просвјета“ Сретенка Чаовић и главни секретар ДСС-а Синиша Љубојевић критички осврнули на његов рад“. „Повезивао је бивше руководство Просвјете с Хасанбеговићем и Карамарком иако је управо он одржавао на животу бројне ХДЗ-ове владе. Устврдио је да је „Просвјета“ послужила за финансирање неких странака, алудирајући

Устaшкaвaњe злoчинa

Зa вриjeмe мaндaтa министрa Meдвeдa интeнзивирao сe рaд Пoвjeрeнствa зa истрaживaњe, урeђeњe и oдржaвaњe вojних грoбљa, грoбљa жртaвa Другoг свjeтскoг рaтa и пoслиjeрaтнoг рaздoбљa. Нo тo сe тиjeлo углaвнoм бaви eксхумaциjoм и укoпoм пoсмртних oстaтaкa дoмoбрaнa и устaшa, при чeму их сe прикaзуje кao нeвинe дoмoљубe. Нa лoкaлнoм грoбљу у Вaгaнцу, мaлoм личкoм мjeсту кoje прeмa пoдaцимa из 2011. брojи 30 стaнoвникa, прoшлoг пeткa су, уз присуствo нajвиших држaвних званичника, ‘пoкoпaни пoсмртни oстaтци 55 oсoбa, жртaвa пaртизaнских злoчинa прoтив чoвjeчнoсти токoм Другoгa свjeтскoг рaтa и пoрaћa, кojи су прoнaђeни и eксхумирaни нa дeвeт мjeстa у oпштинaмa Плитвичким Jeзeримa и Рaкoвици’, нaвoди сe у Хининoм извjeштajу. Нa aгeнциjским фoтoгрaфиjaмa je видљивo

Јадовно 26. јун 2011. Другo обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. - Jadovno 26. jun 2011. Drugo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941.

Јован Вуковић: Ко хоће . . .

Ко хоће, нађе начина, ко неће, нађе изговор. Ово је мото овог писања, дијелом је постао наслов. За ово писање ме је инспирисала полемика између доктора Душана Ј. Басташића (Јадовно 1941.) и доктора професора Вељка Ђурића Мишине, директора Музеја геноцида. По мом мишљењу, овде се ради о различитим виђењима компетентности за бављење неким послом, односно да ли је стручност само један сегмент основе за компетентност. Све некадашње науке, у савременим условима дјеловања, постале су научне области са масом научних дисциплина, било сасвим нових или старих које су искориштене за потребе нове научне области. Историја, по својој природи, једна је од најбујнијих научних области. Постала је врло захтјевна али и моћна

Захваљујући Рајачићу Беч је признао Српску Војводину 1849.

У мантији јуришао на топовске цеви

Навршило се 230 година од рођења Јосифа Рајачића, једног од највећих архијереја наше цркве. У Крајини зауставио католичење, основао и водио Српску Војводину Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. новембра  2015. године. НАВРШИЛО се 97 година од како су се Бачка, Срем, Банат и Барања, области које су у бурним данима 1848. чиниле Српску Војводину, присајединиле Краљевини Србији. Тако је, заправо, остварен и народни и сан творца Српске Војводине, патријарха Јосифа Рајачића, од чијег рођења се ових дана навршава равно 230 лета. – Он је као Илија Рајачић рођен 1785. године у личком селу Лучане, код Бриња. Завичај никада није заборавио па је, много година доцније,

Српски саобраћајац у хрватској униформи

Армија ученика у Србији одраста научена да је у Јасеновцу страдало 70.000 Срба, да август има 29 дана или да је глупача синоним за женску особу. Књиге из којих уче наша деца однедавно пролазе ригорозну процедуру издавања, па опет, грешке се догађају и оно што још више забрињава – отклањају тек када спорна страница или цртеж доспеју у јавност, најчешће путем друштвених мрежа. Осим родитеља, исправке уџбеника тражила је у неколико наврата и Српска православна црква, али и невладине организације. Најновији пример – два уџбеника историје истог издавача, у којима у првом случају мали матуранти уче да је у Јасеновцу страдало од 50.000 до 100.000 људи, од којих 30.000 Јевреја,

Сви антифашисти заслужују почаст

У Србији ће наставити да живе два наратива, о Титу и генералу Михаиловићу. – Ослободилачка борба је традиција на коју можемо да будемо поносни. Jедан скорашњи датум прошао је и овога пута потпуно незапажено – 31. август, када је пре 77 година Лозница ослобођена од немачке окупације. Био је то први слободни град, неки кажу и у тадашњој Европи, што је и у нашој јавности мање-више непознат податак. Зато све више историчара, нарочито оних који се баве истраживањима Другог светског рата на нашим просторима, сматра да био овај датум могао да се уведе као нови Дан устанка. Деценијама је седми јули важио као Дан устанка, али је он укинут 2001.

Јован шумом а Ивица друмом или: О чињењу, нечињењу и злочињењу

Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу. Пише: Душан Ј. Басташић Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа. Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли

Вељко Ђурић? Не, епископ Ћулибрк!

Полемике које се воде око ставова г. Вељка Ђурића одавно превазилазе оквире појединачних личности које су у полемику укључене. Ми му не оспоравамо стручност, ни научност, ни резултате, него се ради о нечему другом. Кратко и јасно: поставља се питање броја жртава у концентрационом логору Јасеновац, које хрватска страна одавно покушава да минимизује тврдећи да су Срби митомани, и да се треба служити само пописивањем конкретних имена. Колико конкретних имена – толико жртава. Ако се томе дода теза да у Јасеновцу нису убијани само Срби, него и хрватски антифашисти, па онда теза да је Јасеновац био и комунистички логор, онда ће све бити крајње понижено и погажено, и испашће да

Фото: Amos Ben Gershom/Israeli Government Press Office via Getty Images

Педагошки приступ учењу о холокаусту прилагођава се узрасту, сензибилитету и интересовањима ученика

Ученици Средње економске школе „Светозар Милетић“ у Новом Саду диче се успесима на спортским и кулинарским такмичењима, али по једној секцији њихова школа се посебно издваја. Реч је секцији за учење о холокаусту, коју већ девету годину води професорка књижевности Гордана Тодорић. „То је нешто што сам осмислила по повратку са едукације из Јад Вашема, која се организује сваке године за наставнике из целог света. Мислила сам да је то врло важно, не само зато што су Јевреји убијени у холокасуту остали као празнина на културној мапи памћења Новог Сада, Србије, Европе и света, него и због тога што је учење о холокаусту парадигматично. Наиме, када научите како један геноцид

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.