arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Отпочела ексхумација Срба страдалих у „Олуји“

9. октобар 2018.

Надлежни органи Републике Хрватске отпочели су данас, на подручју Личко-сењске жупаније, процес ексхумација са преосталих регистрованих гробних места на којима су покопани посмртни остаци жртава српске националности, страдалих у акцији „Олуја“. Надлежни органи Републике Хрватске отпочели су данас, на подручју Личко-сењске жупаније, процес ексхумација са преосталих регистрованих гробних места на којима су покопани посмртни остаци жртава српске националности, страдалих у акцији „Олуја“. Очекује се да ће процес ексхумација на овом подручју трајати два радна дана и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Спровођењем ексхумација надлежни органи Хрватске, након паузе од две године, настављају процес ексхумација

Борис Митић: Постамент истине – о филму „Завештање“ Ивана Јовића

9. октобар 2018.

„Завештање” је документ антологијске вредности, који цементира истину и ту истину оплемењује и потврђује убедљивим филмским језиком. Филм „Завештање” Ивана Јовића обавезна је лектира – хуманистичка, документаристичка и анти-виктимократска – јер наћи меру, поступак и емотивни капитал за такав подухват, такву тематику и такву реализацију јесте репрезентативна ствар и за много освештеније, оснаженије и документованије културе од наше. У тренутку када најјезивији злочини Другог светског рата бивају релативизовани ‘изједначавањем свих тоталитаризама’, стерилним музејским поставкама и дневнополитичком амнезијом транзиционог преживљавања, овакви вертикални пројекти имају улогу постамента истине и, на неки анти-апсурдан начин, наде у боље сутра. Чиста мотивација, као основни елемент квалитетне документаристике, неупитна је и приметна на сваком плану –

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Хрватима сметају и српске кости!

8. октобар 2018.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јануар  2016. године. Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли. Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци. Његова изјава да је земљиште око цркве

Српска прича

8. октобар 2018.

Последња књига на којој сам радио уједно је и нешто најбоље на чему сам до сада као историчар радио.  Реч је о мемоарима мајора Александра Милошевића, које сам приредио за штампу, написао им предговор и, након истраживања, биографију аутора – укупно на више од 200 страница, па је зато осећам и својом. Мајор Александар Милошевић је био изванредна, али готово анонимна личност српске историје: рођен је на Видовдан 1910. у селу Сараново у Шумадији, у породици ратника и тежака; био је један од најбоље рангираних питомаца Војне академије у Београду у својој класи 1930-их година, након чега је, баш у предвечерје светског рата, 1939. добио службу у Призрену; јуначки се

Немања Девић

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

5. октобар 2018.

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Којић: Против Данета Лукајића се води монтирани процес

4. октобар 2018.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да се у Хрватској води монтиран процес против Данета Лукајића, док при том Хрватска у потпуности занемарује све злочине које су хрватски држављани починили 1992. у Посавини и 1995. године над Србима у западнокрајишким општинама. „Против Лукајића се у Хрватској води монтиран процес гдје на основу некаквих наводних доказа покушавају да му напишу оптужницу и стално му продужавају притвор“, рекао је Којић Срни. Он је истакао да се пред правосуђем Хрватске не процесуирају предмети ратних злочина који долазе из БиХ јер је ријеч о хрватским држављанима. Којић је подсјетио да су хрватске власти 2015.

Бесједа Епископа далматинског Г. Никодима 28. септембра 2018. у Вариводама

3. октобар 2018.

Дана 29. септембра 2018. године обележен је Дан сећања на српске цивиле убијене 27. августа 1995. у Гошићу и 28. септембра у Вариводама. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у Вариводама помен за ове невино пострадале. Владика се присутним верницима обратио следећим речима: „Долазећи данас овде у Вариводе из Шибеника прочитао сам на фејсбуку објаву г. Бориса Милошевића у којој он пише да су ови пострадали људи, које смо поменули у молитвама, ставили на своје куће беле крпе као знак мира и њихове наде да ће бити поштеђени и наставити ту да живе. Међутим, управо тај знак мира, који се вековима стављао када је неко хтео

Министар Вукосављевић примио представнике удружења „Јадовно ’41“

3. октобар 2018.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић примио је представнике Удружења грађана „Јадовно ’41“ из Бања Луке, које  окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора Јадовно. Председник удружења Душан Басташић, упознао је министра Вукосављевића са активностима које спроводи ова организација, а које се пре свега односе на откривање злочина почињених у комплексу логора, како би се о њима обавестио свет, осигурала правда за жртве  фашистичког терора и сачувала успомена на невино страдале људе. Министар Вукосављевић поздравио је ове активности и рекао да ће Министарство културе и информисања наставити да пружа подршку напорима у истраживању геноцида над српским народом и неговању културе сећања на жртве страдале током ратова у 20-ом веку. Извор: Министарство

Лукајићу продужен притвор до 30. новембра

2. октобар 2018.

Некадашњем официру у органима безбједности Пете војне области ЈНА Дани Лукајићу /67/ продужен је притвор до 30. новембра, рекла је Срни замјеник портпарола Жупанијског суда у Загребу Ива Керо. „На основу рјешења Жупанијског суда у Загребу, Лукајићу је 28. септембра продужен истражни затвор за два мјесеца, односно до 30. новембра“, истакла је Керо. Керо је рекла да се случај „Лукајић“ још налази у фази истраге коју води државни тужилац јер се испитују свједоци и прикупљају докази за подизање оптужнице. „Не може бити рочишта у овом случају док се не подигне оптужница. Након тога оптужница се потврђује и заказује припремно рочиште, расправа“, навела је Керо. Лукајић је ухапшен 30. јуна у

ДАНАС 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

29. септембар 2018.

Данас се навршава 25 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА

29. септембар 2018.

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. „Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

29. септембар 2018.

У организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и општине Кистање, данас су у Вариводама и Гошићу одржане комеморације и служени парастоси за 16 углавном старијих жртава српске националности убијених у тим селима у августу и септембру 1995. године након операције „Олуја“. Седам мјештана Гошића убијено је 27. августа 1995. године, а 28. септембра, мјесец и по дана након „Олује“, убијено је и девет мјештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у вријеме злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен, саопштено је из СНВ-а. Обиљежавање је почело у Вариводама парастосом који је служио епископ

О приморском Српству 1902.

28. септембар 2018.

Будућност света је у толеранцији. Глобализација, ма шта под тим појмом неко подразумевао, захватила је све битније процесе у науци, привреди, култури… Без националне, верске, расне, културне и сваке друге толеранције свет неће бити могућ. Свест о толеранцији на балканским просторима има дубоке корене, мада има оних који желе да покажу супротно. Српска књижевност на старом књижевном језику (свих рецензија) и усмена, коју је прикупио Вук Стефановић Караџић, мноштвом интернационалних мотива потврђује да никада није била изолована. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. У првом броју дубровачког часописа „Срђ“, у јануару 1902. године, објављен је Проглас који су потписали власник и уредник Антун Фабрис (Корчула, 17.

Потпуковник Стоимен Стоименов

Одбио милионе долара да би спасао војничку част

28. септембар 2018.

Како је потпуковник Стоимен Стоименов одбранио касарну у дугом селу у Хрватској 1991. године. Туђманови преговарачи покушавали да га подмите и да у руке ЗНГ преда значајну количину оружја. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. Потпуковник Стоимен Стоименов, командант огромне касарне ЈНА у Дугом Селу крај Загреба, који је четири месеца одолевао у обручу 1991. године, могао је да бира између милиона долара који су му нудили Туђманови преговарачи и официрске части да не дозволи да огромна војна техника падне у руке ЗНГ. Одабрао је да брани образ ЈНА и касарну у којој је било више од 200 тенкова, транспортера, самоходних хаубица. Сву

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

На Билогори данас обиљежавање 76 година од злочина над Србима

28. септембар 2018.

На Билогори у Хрватској данас ће бити обиљежено 76 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце, у Другом свјетском рату. „Усташе су у селима поубијале готово све које су затекли. Убили су 500 особа и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ови људи били Срби“, рекао је Срни предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА