arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Немања Девић

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

5. октобар 2018.

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Којић: Против Данета Лукајића се води монтирани процес

4. октобар 2018.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да се у Хрватској води монтиран процес против Данета Лукајића, док при том Хрватска у потпуности занемарује све злочине које су хрватски држављани починили 1992. у Посавини и 1995. године над Србима у западнокрајишким општинама. „Против Лукајића се у Хрватској води монтиран процес гдје на основу некаквих наводних доказа покушавају да му напишу оптужницу и стално му продужавају притвор“, рекао је Којић Срни. Он је истакао да се пред правосуђем Хрватске не процесуирају предмети ратних злочина који долазе из БиХ јер је ријеч о хрватским држављанима. Којић је подсјетио да су хрватске власти 2015.

Бесједа Епископа далматинског Г. Никодима 28. септембра 2018. у Вариводама

3. октобар 2018.

Дана 29. септембра 2018. године обележен је Дан сећања на српске цивиле убијене 27. августа 1995. у Гошићу и 28. септембра у Вариводама. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у Вариводама помен за ове невино пострадале. Владика се присутним верницима обратио следећим речима: „Долазећи данас овде у Вариводе из Шибеника прочитао сам на фејсбуку објаву г. Бориса Милошевића у којој он пише да су ови пострадали људи, које смо поменули у молитвама, ставили на своје куће беле крпе као знак мира и њихове наде да ће бити поштеђени и наставити ту да живе. Међутим, управо тај знак мира, који се вековима стављао када је неко хтео

Министар Вукосављевић примио представнике удружења „Јадовно ’41“

3. октобар 2018.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић примио је представнике Удружења грађана „Јадовно ’41“ из Бања Луке, које  окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора Јадовно. Председник удружења Душан Басташић, упознао је министра Вукосављевића са активностима које спроводи ова организација, а које се пре свега односе на откривање злочина почињених у комплексу логора, како би се о њима обавестио свет, осигурала правда за жртве  фашистичког терора и сачувала успомена на невино страдале људе. Министар Вукосављевић поздравио је ове активности и рекао да ће Министарство културе и информисања наставити да пружа подршку напорима у истраживању геноцида над српским народом и неговању културе сећања на жртве страдале током ратова у 20-ом веку. Извор: Министарство

Лукајићу продужен притвор до 30. новембра

2. октобар 2018.

Некадашњем официру у органима безбједности Пете војне области ЈНА Дани Лукајићу /67/ продужен је притвор до 30. новембра, рекла је Срни замјеник портпарола Жупанијског суда у Загребу Ива Керо. “На основу рјешења Жупанијског суда у Загребу, Лукајићу је 28. септембра продужен истражни затвор за два мјесеца, односно до 30. новембра”, истакла је Керо. Керо је рекла да се случај “Лукајић” још налази у фази истраге коју води државни тужилац јер се испитују свједоци и прикупљају докази за подизање оптужнице. “Не може бити рочишта у овом случају док се не подигне оптужница. Након тога оптужница се потврђује и заказује припремно рочиште, расправа”, навела је Керо. Лукајић је ухапшен 30. јуна у

ДАНАС 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

29. септембар 2018.

Данас се навршава 25 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА

29. септембар 2018.

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. “Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

29. септембар 2018.

У организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и општине Кистање, данас су у Вариводама и Гошићу одржане комеморације и служени парастоси за 16 углавном старијих жртава српске националности убијених у тим селима у августу и септембру 1995. године након операције “Олуја”. Седам мјештана Гошића убијено је 27. августа 1995. године, а 28. септембра, мјесец и по дана након “Олује”, убијено је и девет мјештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у вријеме злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен, саопштено је из СНВ-а. Обиљежавање је почело у Вариводама парастосом који је служио епископ

О приморском Српству 1902.

28. септембар 2018.

Будућност света је у толеранцији. Глобализација, ма шта под тим појмом неко подразумевао, захватила је све битније процесе у науци, привреди, култури… Без националне, верске, расне, културне и сваке друге толеранције свет неће бити могућ. Свест о толеранцији на балканским просторима има дубоке корене, мада има оних који желе да покажу супротно. Српска књижевност на старом књижевном језику (свих рецензија) и усмена, коју је прикупио Вук Стефановић Караџић, мноштвом интернационалних мотива потврђује да никада није била изолована. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. У првом броју дубровачког часописа „Срђ“, у јануару 1902. године, објављен је Проглас који су потписали власник и уредник Антун Фабрис (Корчула, 17.

Потпуковник Стоимен Стоименов

Одбио милионе долара да би спасао војничку част

28. септембар 2018.

Како је потпуковник Стоимен Стоименов одбранио касарну у дугом селу у Хрватској 1991. године. Туђманови преговарачи покушавали да га подмите и да у руке ЗНГ преда значајну количину оружја. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. Потпуковник Стоимен Стоименов, командант огромне касарне ЈНА у Дугом Селу крај Загреба, који је четири месеца одолевао у обручу 1991. године, могао је да бира између милиона долара који су му нудили Туђманови преговарачи и официрске части да не дозволи да огромна војна техника падне у руке ЗНГ. Одабрао је да брани образ ЈНА и касарну у којој је било више од 200 тенкова, транспортера, самоходних хаубица. Сву

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

На Билогори данас обиљежавање 76 година од злочина над Србима

28. септембар 2018.

На Билогори у Хрватској данас ће бити обиљежено 76 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце, у Другом свјетском рату. “Усташе су у селима поубијале готово све које су затекли. Убили су 500 особа и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ови људи били Срби”, рекао је Срни предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици

Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

28. септембар 2018.

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ефраим Зуроф, директор центра “Симон Визентал” из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште. “Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило”, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија

Предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања “

27. септембар 2018.

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у недјељу 30. септембра у 11 сати, биће одржано предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања“ аутора Александра Дикића. Књига „Хрестоматија српског страдања“ описује страдање српског народа кроз ратове који су вођени у 18. и 19. вијеку са историјским паралелама догађаја из 20. вијека. Лајтмотив је несналажење и лаковјерност српског народа током великих ратних игара, што је резултирало да будемо објекат историје и да као такви страдамо зарад интереса моћних сила. Књигу је објавила издавачка кућа Бернар, а рецензенти су драматург Рајко Ђурђевић и историограф Радован Калабић. Александар Дикић је рођен у Нишу 1978. године. По занимању је љекар субспецијалиста, клинички токсиколог. Води

ГИДЕОН ГРАЈФ, ИСТОРИЧАР: Успостављање конц логора не везује се за Немачку, прве логоре основали су Британци!

27. септембар 2018.

„Вили Брант се суочио са прошлошћу и 1970. године је клекнуо у варшавском гету у име Немачке. Немачка се суочила са својом прошлошћу и наставила са нормалним животом након денацификације и мирења са народима и државама. Она је данас предводник Европе и четврта економска сила на свету. Тако и Хрватска треба да се суочи са својом усташком прошлошћу и настави даље.“ Ово у интервјуу „Искри“ каже реномирани израелски историчар проф. др Гидеон Грајф. Грајф је водећи истраживач Института за Холокауст „Шем Олам“. Јавности је познат као актер судског процеса једном од престарелих нацистичких злочинаца, иначе чувара из Аушвица, на којем је наступао као вештак. На ово суђење позван је као експерт

Спорни име и статус Сајмишта

26. септембар 2018.

Нема сагласности о изради спомен-комплекса, Јевреји имају највише примедаба на предложени пропис. Траже да закон буде специјалан, да се комплекс зове „Сајмиште“ и да над њим ингеренције има Влада. Ни четврта верзија закона о Старом сајмишту, за коју се још колико прошле недеље нагађало да би могла бити коначна, није наишла на сагласност свих чланова Комисије за Сајмиште. Како сазнајемо, велике примедбе имају представници јеврејске заједнице, као и чланови комисије проф. Милан Кољанин, историчар и Веран Матић, председник Управвног одбора Фонда Б 92. Јучерашњи састанак Комисије је отказан, јер је председник, владика Јован Ћулибрк, хитно отпутовао у Израел, а представници јеврејске заједнице су прослављали велики празник Сукот. -Наше сугестије, које

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА