Тко је једном прешао ријеку и ступио на тло Градине, томе више није било повратка међу живе. Такав је био врховни закон! Бројна су јасеновачка стратишта и гробнице. Од Крапја и Брочица до Старе Градишке, око логора и унутар логорског круга. На лијевој и десној обали Саве. Убијени, или они који су пали од изнемоглости на раду, у прво су вријеме били доношени у логор у Брочицама и ту покапани, “сваки засебно, те му је стављана таблица с именом”. Но, од тога се “брзо морало одустати” због превеликог броја мртвих, па се кренуло покапати “у непосредној близини насипа или у самом насипу”, заправо у шуми Доња Крндија код Јасеновца. Насип

Наше муке ће остати вечно и лутати светом као оркан, коjи се никад смирити неће, док се злочинци не казне Прва миса фра Томислава Филиповића-Маjсторовића (фра Сотоне), касниjег наjокрутниjег кољача. Десно jе фра Звонко Липовац, такође усташки кољач Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Дуге минуте шутње су пролазиле. Ужасне минуте. Сакрио сам лице рукама и почело ми jе нешто шаптати. „Сваке секунде, сваке десетине секунде jаукне смртно рањено диjете, маjка, и она маjка што под срцем носи чедо своjе. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац. Сваке секунде прсну десетине лубања, сиjеваjу сjекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскаjу мозгови

„Стаза смрти” – преко Саве je Градина, a десно кућа Пере Вукића Не употребљаваjу ватрено оружjе да се не би чуло. У томе су фашисти нашли већу предност за скривање страховитих масовних злочина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. новембра 2015. године. Усташе су говориле сељацима: – Идете на запис у канцелариjу, дезинфицирати се, окупати, na онда у село. Енo, видите тамо преко, a оданде ћемо вас раселити no Славониjи. Преко Саве je царевала гробна тишина и заиста су се видjеле куће. Нетко je ударао шаком no дашчаноj прегради. Прелазите! Што приjе овамо! Пожурите! Знамо што то значи. Осjетисмо непосредну опасност. Одмах

Шта Вељко Ђурић Мишина очекује од несрећних, обесправљених и потлачених Срба, којима и сам припада, да му донесу списак од преко седам стотина хиљада српских жртава хрватског усташког терора у Другом светском рату, као доказ? Такође, треба рећи да није само проблем у острашћеном „историчару“ Вељку Ђурићу Мишини, проблем је у Брзовој идеолошкој, безумној, утицајној, рајетинској, дефетистичкој, интернационалној, глобалистичкој, екуменској, издајничкој, интермаријумској, фабијанској, марксистичко-масонској и инфантилној елити у Београду – Јосипграду, коју између осталих представљају и проф. Љубинка Трговчевић, проф. Милан Ристовић, др. Душан Раљић и Милан Косановић, који су усташком представнику, новогебелсу Корбу доделили награду „Андреј Митовић“ за тзв. „докторски“ рад, који је објављен под насловом „Масовно насиље усташа

»Ма колико плитке биле клевете и лажи на којим се та нетрпељивост изграђује, оне мало по мало стварају јавно мнијење«, додао је Пусић и рекао да је тако почео нацизам. Говорници су се посебно осврнули на премијеру филма Јакова Седлара »Сто година србијанског терора у Хрватској» Антифашистичка лига Републике Хрватске и Жидовска опћина Загреб обиљежили су у петак навечер у Мештровићевом павиљону 80. годишњицу погрома над њемачким Жидовима, познатим као Кристална ноћ, уз позив да се не изједначавају усташтво и антифашизам те упозорење на опасност од ксенофобије и национализма. У ноћи с 9. на 10. студени 1938. нацисти су организирали погром Жидова диљем Њемачке и Аустрије који је резултирао стотинама

Не можемо се отети ужасном осећаjу нашег страшног пораза у Јасеновцу. Сатерани иза жице, гледамо покољ свог народа и не можемо му помоћи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. новембра 2015. године. Изнад мог бокса „бубњање”. Као у Африци и ми се овдjе споразумиjевамо „бубњарским” знаковима. Зову ме опет хитно у „Људоловку”. Већ сам се згурио, jедва ходам, али кад би усташе знале, колико jе у мени изливене жучи од мржње, жива би ме пекле. Чини ми се да ме jош само та мржња одржава у животу и да ме покреће. „Да ми jе само дочекати и видjети обjешене разбоjнике!” Јами, болан,

Логораши граде зид око логора (Фотодокументациjа Политике) Језик ми jе био сух, завезан, а мозак празан, док ме само нека ватра палила по утроби. Једе ме, ждере ме и гризе ватрени отров муке, очаjа, мржње, биjеса и туге. Ужас немоћи, што нисмо у стању сприjечити беспримjерне злочине. Паклене нас муке сапињу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра 2015. године. У болницу улети наш друг Брнчић страховито блиjед. Како се усуђуjеш? – Сви су били узнемирени његовом храброшћу. Почело jе клање, маљевање и брадвање. У тили час ликвидирали су двиjе тисуће. Не чуjу се врисци, само покаткад дjечjи плач! Вjешто их убиjаjу.

ИЗВЕСНИ Стјепан Лозо, “стручњак” монтипајтоновсог профила и “историчар”, после 15 година “истраживања”, објавио је штампану ствар предугог наслова у којој, на 700 страница, тврди да су у НДХ геноцид заправо извршили Срби над Хрватима. Тако су, ваљда, према Лозовој “историји”, у злочиначкој нацистичкој Ендехазији, Макс Лубурић и усташка братија једва извукли живу главу све бежећи од ножа српских логораша из Јасеновца, Јадовна, Госпића. Посебно су, изгледа, према немоћним Павелићевим бојовницима била окрутна српска деца из Јастребарског и Старе Градишке. Не знам да ли је, у налету скрибоманије, Лозо и то прибележио, али некако би било логично да је тај српски геноцид почињен у оквиру велике јеврејске завере против Хитлеровог нацистичког

Чим скелеџиjа Мита превезе 200 људи, деце и жена, као да у земљу пропадну. Нестане их без трага и гласа.   Даниjел Озмо: Јасеновац – Улаз у Пакао, официрско насеље, ходник маљева и скела Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. новембра 2015. године. Масе се помичу, голема их фашистичка змиjа по реду гута у Градини! Вjетар подиже прашину и замути хоризонт тамо према Кошутарици. Кроз лаку су се маглицу мицале шарене групе људи са црвеним, биjелим, црним и модрим одиjелима босанских сељака. Носећи у нарамку дjецу, маjке су, осим тога, jош водиле иза себе двоjе, троjе и четверо дjеце. Вукле су их