arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ранко Гојковић: “КРВАВА ЦРКВА” ПРОТИВ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

– “У Црвеној Хрватској (Србија и Бугарска – CroatiaRubea) живи један народ илирски, или словински или хрватски” – Павле Витезовић Ритер[1] – “У Хрватској је само један политички народ: хрватски, у Хрватској се не признаје никаква српска народност, нити српско име.” (Анте Старчевић)[2] – “Саопћује Вам се, да се грко-источњаци (Срби) који су прешли на римокатоличку вјеру – сматрају Хрватима те се као такви имаду уписивати у службеном поступку” – Акт Председништва владе НДХ упућен Министарству унутрашњих послова.[3] Ова три цитата пластично одражавају чињеницу која би се могла назвати историјском константом, која већ скоро један миленијум одсликава однос Ватикана према Србима као православном народу. Од како је Свети Сава скинуо

Силос

СУТРА СЕ НАВРШАВАЈУ 23 ГОДИНЕ ОД ЗАТВАРАЊА НАЈЗЛОГЛАСНИЈЕГ ЛОГОРА У БиХ

Сутра ће се навршити 23 године откако је затворен посљедњи концентрациони логор у БиХ – „Силос“ у Тарчину из кога су на Светог Саву 1996. године изашла посљедња 44 преживјела логораша и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ. Најзлогласнији логор у протеклом рату у БиХ отворен је 11. маја 1992. године, а затворен истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата „Аушвиц“. У концентрационом логору смрти „Силос“ било је затворено више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина, а логораши су ту мучени на 167 начина. Према свједочењима логораша, убијена су 24 српска заточеника

Ранко Гојковић: АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ – РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Напомена аутора: На Седмој међународној конференцији о Јасеновцу која је 22. и 23. маја одржана у Бања Луци, Председник Републике Српске Милорад Додик је у надахнутом обраћању истакао да учесници конференције и целокупна србска патриотска јавност морају разбијати све митове и покушаје ревизије многострадалне историје србског рода. Овај текст је реакција на један од таквих лажних митова које су између два рата па до данашњег дана протурали Ватикан и језуити, о томе да је Алојзије Степинац био наводно србски добровољац. Сада су тај мит почели протурати и србски свештеници. Од малих ногу сам научен да поштујем свештеничку мантију и надам се да отац Радивоје Круљ ову аргументовану реакцију на потпуно

РАНКО ГОЈКОВИЋ: Божићна радост и туга

Напомена аутора: Радост Рождества Христовог знали су да помуте безумници и на најрадоснији хришћански празник. Текст о страдању србског села Придворица у Херцеговини, на Божић 1942. године, написао сам пре 5-6 година, на наговор србског великана Предрага Драгића Кијука пошто сам му испричао историју о тим догађајима и у знак сећања на усопшег оца који се цео живот надао да ће дочекати да се обнови црква у страдалном селу Придворици. Господ је удовољио тој његовој жељи, дочекао је освећење храма у Придворици… Ко је имао среће да као дете осети неописиву радост Рождества Христовог у неком српском селу, уз распиривање бадњака и дочекивање полазника са житом, устајање у зору и

Ђура Каћурић

Споменик деди хероју нашли после 100 година

Мирослава Б. Каћурић, из Сан Дијега, стигла на Кајмакчалан да се поклони пред хумком храброг претка. Читав век је породица Ђуре Каћурића веровала да је он положио живот у бици на Церу 1914. СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог

Спорни новац и број жртава у Јасеновцу

Контроверзе у документарцу „Србија – 100 година након Солуна“. У пројекту плаћеном 4,9 милиона нема ни речи о реалном страдању. Продуцентска кућа „Есентис“ која је добила чак 4,9 милиона динара од Министарства културе за документарни филмски пројекат „Србија – 100 година након Солуна“, није направила готово никакав искорак у обради ове сложене теме, осим изношења контроверзне тврдње, без икакве ограде или навођења извора, да је у логору Јасеновац убијено 88.000 људи – готово девет пута мање од општеприхваћене процене историчара. Податак о броју жртава скренуо је пажњу јавности на аматерски карактер скупог филма, али и на бројне контроверзе које га прате готово пола године. Олако изречен податак о броју жртава

Обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста

Изложба аутора Мирка Димића „Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ биће отворена у недјељу, 27. јануара, у Јавној установи Спомен-подручје Доња Градина, поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Поставка ће бити отворена у 12.00 часова у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина, најављено је из те јавне установе и упућен позив свим заинтересованим да присуствују овом догађају. Поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста у Спомен-подручју Доња Градина у недјељу у 9.30 часова вијенац ће положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац. Генерална скупштина УН усвојила је 2005. године Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. За

Брзо формирати меморијалне центре у Београду и Доњој Градини

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је данас да је веома важно да брзо буду реализоване иницијативе о формирању меморијалних спомен-комплекса на Старом сајмишту у Београду и у Доњој Градини, ради спречавања покушаја ревизије историје. Дачић је подсјетио да су формирање меморијалног центра у Доњој Градини договориле Србија и Република Српска, као и да постоји намјера о упостављању меморијалног центра на Старом сајмишту, мјесту нацистичког логора у Другом свјетском рату. Обавеза Србије је да брзо заврши све у вези са формирањем меморијалног центра на Старом сајмишту, рекао је Дачић новинарима послије отварања међународне конференције „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“. Дачић је истакао да Србија

Miriam Steiner-Aviezer: Истинa o устaшaмa пoзнaтa je циjeлoм свиjeту

У Јад Вашему пoстojи oбимнa дoкумeнтaциja o устaшким злoчинимa, брojни дoкумeнтaрни филмoви, кao и прeкo 300 видeoискaзa прeживjeлих жртaвa из устaшких лoгoрa. И бaш зaтo су пoкушajи нeгирaњa и уљeпшaвaњa НДХ нeприхвaтљиви и, рeклa бих, примитивни, пa сe чудим дa ниткo oд нaдлeжних нe види кaмo вoдe тaкви изгрeди пojeдинaцa. У пoвoду 9. јануара, гoдишњицe Kристaлнe нoћи, у Зaгрeбу je прикaзaн филм ‘Зaбoрaвљeни’ у кojeм je путeм изjaвa стручњaкa и прeживjeлих дaтa синтeзa Хoлoкaустa, oднoснo гeнoцидa нaд Јеврејима нa свим тaдa oкупирaним пoдручjимa Jугoслaвиje oд 1941. дo 1945. Aутoрицa филмa кojи ћe зaсигурнo joш бити прикaзивaн у Хрвaтскoj je Nica Gonen , a знaчajнe зaслугe зa њeгa имa и Miriam

Хрватски Сабор одао пошту жртвама Холокауста без помена Јасеновца

Хрватски Сабор је данашње засједање започео минутом ћутања поводом 27. јануара, Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, дана када цијели свијет одаје дубоко поштовање жртвама нацистичког прогона и геноцида над Јеврејима и припадницима других мањинских народа. Тим поводом, предсједник парламента Гордан Јандроковић је одржао говор у којем није споменуо жртве Јасеновца. Бозанић: Без задршке истицати истину о страхотама Јасеновца Испред загребачке катедрале одржан је молитвени скуп поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, на којем је загребачки надбискуп, Јосип Бозанић, поручио да тога дана „без икакве задршке треба истицати истину о страхотама Јасеновца“. Како је пренио загребачки Јутарњи лист, синоћњем молитвеном скупу присуствовао је предсједник Сабора и изасланици предсједнице и

Убијена дјеца

Ево колико је деце убијено у НДХ и у којим логорима!

На најмонструознији, најсвирепији начин убити око 75.000 деце, просечне старости од 6,5 година, и данас величати и славити такву државу, величати њена крволочна знамења, величати такве злочине геноцида и злочинце који су то чинили, могу само болесни, скроз болесни умови. А то се данас све видније испољава у Хрватској. Мржња Срба и свега што је српско све је израженија. И то у готово свим слојевима хрватског друштва: од оних најнижих па до највиших, до врхова власти. Ако се председница слика са усташком заставом испред себе, а бивши председник каже да у Јасеновачком логору није било убијања, да је то био обичан радни логор, онда ту здрав ум нема шта да

Дуго је трајао тај мој пут

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

Добили из буџета паре за филм и вишеструко умањили број жртава Јасеновца

НУНС и Министарство културе реаговали поводом документарца „Србија -100 година након Солуна“. Вукосављевић: Недопустиво свако поједностављивање и манипулисање бројем страдалих Нeзависно удружење новинара Србије позвало је у среду Министарство културе и информисања да јавно саопшти да ли је и како продукција Ессентис оправдала 4,9 милиона динара колико је на прошлогодишњем конкурсу Министарства добила за производњу документарног филма „Србија – 100 година након Солуна“, у коме се, по наводима НУНС-а, вишеструко умањује број жртава Јасеновца. „Занимљиво је да је у филму саопштен податак да је `у логору Јасеновац убијено више од 88.000 људи`, што је девет пута мање од броја жртава који наводе историчари“, наводи се у саопштењу, уз питање „да

kupres3.jpg

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ ниjе веровао у погром. Ко да одустане од своjе куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости“: „Зло jе 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

Стефан Радојковић: Како предавати о Холокаусту?

Историчар Стефан Радојковић, упамћен као омиљен и поштован професор и колега нашег колектива, а сада стручни сарадник Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац, одржао је предавање под називом: „Како предавати о Холокаусту: Писма Хилде Дајч Александра Зографа“ Ко је била Хилда Дајч?Ова храбра, зрела и одговорна девојка, пореклом Ашкенази Јеврејка којој је било забрањено да настави студије на Архитектонском факултету, добровољно одлази у Јеврејски логор Земун (на простору данашњег Старог сајмишта), где помаже као медицинска сестра. Хилдина писма су сведочанство о дешавањима на простору ограђеном жицом, где се човеку одузима достојанство, а трачак наде нестаје у гасном камиону познатом под именом „душегупка“.Александар Зограф кроз стрип представља белешке о

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.